Београдске општинске новине

пун у погледу одређивањк извора за одужнвање, а нарочито у томе, што нам се неизпоси приближно нредрачун коштања иоједших установа. Мени се чини, да је комисија требала, да нам у свом извештају изнесе предрачун коштања сваке установе понаособ и изворе ануитета за њено задужење. Признајем, да овакав рад комисискп нште и времена и труда и техничког знања; пли овакав је радвеомапотребан, те да сваки грађанин, на збору, може с убеђењем гласати: да ли је корисно пли штетно задуживање оволике суме. Овако, иак, како је извештај поднесен, ништа мање тражиће се од збора да гласа за саг1е Мапсће, и ја сумњам, да ће се добити повољан исход гласања. У ннтересу саме ствари, у пнтересу повољног резултата зборовог гласања, држим I да је нотребно: да се овај извештај детаљнпје изради. А да би се могли ангажовати и стручни људп за овај рад, ја држнм, да је сасвпм право и нотребно, да се чнановима комис 1)ј,е тај рад достојно платн. Кад се хоће да утроше мплиуни динара, две, 3—5 хпљада динара ааграде компснји неће бнти никаква штета; овај издатак донрннеће да се уверимо : хоће ли збпља битн мудро п кориспо ово задуживање, или ће нас снастп од одгромног а штетног дуга. Председик. Ја би усљед речн г. Озеровнћа за извоз казао да г. г. Вајферт п Бајлон издаду 1,182.000 л. ннва само у Бео1раду, ауто иерачунају опо што се извезе. Дакле ако на то пнће ударимо трошарнну не ће се оптеретитп транспорт за извоз. 111то се тпче концесија — ја кад сам доша.о на ово место, затекао сам те кондеснје у пуном јеку, алн оне су Фала Богу иануштене, јер зпа се шта би онда Београд коштала сама вода ! Зато мпслим господо да не бн требало ни да прелазимо на ту мисао, д> путем концесија нампрујемо нотребе наше општине. Сава Пспови"ћ Ја сам хтео да нрпметпм г.г. предглворнима којп су за то да се овај предлог одложи. Та госнода иредговорнпци мож/.а седе на чистом врачару или у другој чнстој леиој улнцн; али да седе тамо где седим ја, она 6и пмала о овоме другчије мишљење. Да седе тамо где је ошитина кроз улице искоиада шанац, да морам да се нењем уз басамаке у моју авлпју, онда знам да пе би одлагала ово пптање. Овде је главно питање то да се решп о зајму : хоћемо ли усвојити нлп не ; а разуме се како ће се н на којн начин остварнти зајам, како ће се наћн отнлата п како ће се учиппти уиотреба за намирење овпх нотреб то је ствар људи стручинх. Одлагати то и остављатн дорћолскн крај

/.<>& и даље у стању као што је сад — то је жалосно. Господа која. живе у лепим сгаповима нмају калдрму п друго — опа могу одлагатп, алп ми којн жпвимо на дорћолу то не смемо одлагати. Нека сиђу госиода на дорћол кад је киша па да виде штаје мука. Немојте господо да будемо тесногруди, немојте да вучете Једни на врачар другп на енглезовац и т. д. Ниим- Овдо је рад конФеренције ирекинут да ое другог састанка продужи. ВАНРЕДНИ САСТАНАК ОДВОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (По стенограФским белешкама) држин 10. Октобра 1889 год. у Београду. Почетак у 6/ 2 часова по нодне Били : Председник г. Ж. Карабиберовић, члан. суда г. г. М. Банковић, Коста Томић; чланови одбора г. г. Светозар Воторић, Милорад Д. Јанковић, М. Миловановић, М. Јосимовић, Др. Марко Т. Леко, Коста Петровић, Милован Р. Маринковић, Н М. Милишић, Свет. Карапешић, Милош Обркнежевић, Милутии Ј. Марковић, Никола X. Иоповић, Ђор1је Николић, Коста Д. Главинић, Тодор Ј. Мијаиловић, Ђорђе С. Новак^вић, Димитрије Т. Вељковић, Никола Д. Кики, Петар Д. Видаковић, Јо~ан Илић, Станко Петровић, М. Велизарић, Р_ Драговић, Глиша Јосиповић. Предсадник. Састанак је отворен. Вама је господо познато, да смо 8 о. м нрекннули конФеренцнју, с тпм да се држп другп састанак п на њ нродужпмо конФерепцијски рад. Прима лн одбор н данас то? („Прпма"). Ко жели да говори од грађана, пека се изволи јавитп. (Ћуте). Ношто се нпко не јавља од грађана ван одбора, дајем реч одборннку госп." доктору Леку. Др. Марко Т. Леко. Имам да одговорим г. Главинићу на ирпметбе, које је нрошле седнице учннио на мој нредлог. Јасам иредлагао да би требало нзвештај комиснјски одбацнтн, јер .је но све ненотпун, нма рачунскнх погрешака, на се и са законом о варошкој трошарпнн неслаже. На то мп је г. Главнпић одговорио, да ја тнм мојпм продлогом у неколико вређам комиснју. Ја то не разумем и мислпм да је дозвољено свакоме одборнику, да кагке своје мип1љење онако, како је убеђен, и да се нисмо искунплп овде да правимо једаи др у гом комп лиме пте. Исто тако и господа члановп Финанспјске комисије не бн пма ш ираво да мп замере, што сам отворено моје мншљење псказао. У осталом ннје кривпца до чланова номенуте комиспје, што је овај иквештај овако рђаво пспа . Ја сам бивао члан више комнспја п знам како се обпчно ради. Од комисија не може се тражптн да нрикунљају нужне нодатке, које треба председништво да спремп.

Г. пре седннк општине био је и нредседннк ове комисије, и у толико ми је чудновато што се нпје постарао за иодатке, који су билн нужнп фцнапсијској комисији за њен ]>ад. На жалост може се рећн тако то нде у свима нашнм општинским компсијама. Такове је судбине н. нр. п комиснја за послове око грађења основних школа, кланице н варошког суда, које сам комисије и ја члан И ту смо тражили од нредседника да нам спреми све нужне податке а. у ствари добнли смо нека испретурана акта, будп Бог с нами. У великој гомнли акта која су имала да послуже као податцп за подизање општинске кланице било је иајвише позива комисије за иодизање прнвремене општ. кланнце Без нужних иодатака комисијама је просто немогућно да што ураде. И ја замерам Финанспјској комисији што је нрпступпла раду без нотребних података и што је овакав пзвештај потппсала. Прппнсујућп моме предлогу иеку увреду г. Главинић у псто доба најнемилосрдније критпковао је говор г. X. Поповнћа па има лп п ту какве увреде? Госиодин Главинић велн дал.е у своме говору, као да ја хоћу да се општииа задужи код управе Фопдова. Ја не зпам да сам то и помпслпо. Ја сам пстниа сномеиуо управу Фондова и то онда кад сам изнео да овај Фпнапсијски нројект не одговара закону о вар. трошарини, пошто у томе закону изрично се велн да зајам општине београдско не сме бпти теретнији но што је код унраве Фондова а да су условп зајма, које Финансијска комисија нредлаже теретнијп тс сам казао на осиову рачуноких издатака које сам добио од човека стручног у Фиианспјскпм пптањнма. Свега те две замерке учинио мп је г. Главпннћ. а о стварном мом предлогу нпје нашо за нужно ни речи да каже. х\ко је до замерања ја готово нре могу да замерим говору г. Главнпића, јер ои у целом свом говору доказује нешто што иије бнло тако потребно да се нарочито доказује, н цео његов говор, а и говор мпоге господе у ирошлој седппци, нека мн се не замерп, изгледа мп као када би се доказивало гладном човеку да треба да купп храну. Ја пе знам пи једиога одборнпка међу нама, којп не осећа потребу тих општписких нослова, дакле није ни било нужно онолнко доказпвати, како су те потребе нужне, како ћемо нроиастн н т. д Овде јо главно нптање, како п па којн иачии да подмиримо те нотребе. Потребе су нама свнма очевидне п не треба их доказпвати- Главио је и цео наш говор треба па томе да се сведе да тражимо начипа