Београдске општинске новине

452

РАДБА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА

ВАНРЕДНИ САСТАНАК ОДВОРА ОПШТИНЕ ВЕОГРА.1СКЕ (По стенограФским белешкам.ч држан 20. Октобра 1881). год. у Веограду. Почетак у 6/ 2 часова по подне. (свршетак) МилиБОЈе Јосимовиа . Ја ћу одмах у по" четку да кажем да се не могу сложити Са 1'. Марком Велизарићел ]ер не могу да нађем у овом моменту никаква оиравдања. да 12,000.000 треба да се задужлмо п да за 12,000.000 можемо да се надужимо. У начелу се више сдажем с г. Видаковићем. Шта ће нас коштати водовод, то ће најбоље да иокаже наш идан и наш нредрачун. Од водовода се тражи дб, да извесиу колпчину воду, која је иотребиа за становништно укунно а са обзиром на меру утврђеиу за нојединце, и кад се св а нретходшш радовнма дође до предрачуна, оида ћемо знати, шта Београд треба и може да кошта водовод. Дакле загребачки 1 / 2 милиона нису меродавнн за нас. Ја це* иим да ће наш водовод да кошта 2 мили" она динара. Није шггање на који ћемо н чин наплаћиватп воду. Зец је у шумн госиодо, ражањ нам још не треба. Зна се како други људн нанлаћују. Као што је г. Вндаковић узео за прнмер Загреб, тако има сијасет других варошп, које се служе једним илн другим начпном наплаћивања воде Да не би то и даље чинило овде збрку, ја ћу да кажем, да има 8—10 начииа, на који се вода наилаћује. По сваком том начину нанлаћује се засебно уиотреба воде за нужнике, нисоаре, куиатнла, баште, итд. у онште за све што ие сиада у чисто домаћу потребу, а за домаћу похреву има различних начина, како сј то врши: или ио ироценту кирије или по површини станова или по броју соба. 11о сваком начину тежи се да сиротиња што јеФтиније дође до воде. Одреди се једна минималиа колнчина, којаје сваком чов.^ку иотребна, одреди се извесна површина собе. која не гиаћа или најмање плаћа, а за сваки већи нотрошак или за веће иросторије разуме се више се плаћа, и то но нарочито утврђеној тариФИ. Али ми не можемо овде да решимо и не треба ни да говоримо о томе који је начин нробнтачнн-ји, да ли по количпнп воде или 110 новршини станова или по броју соба. То је питање које треба доцније иретресати. Морају се взрадити правилницп за то, а то је дужност ужих одбора. Они ће битп дужпи да на наш захтев поднесу своје мишљење, па ћемо онда овде о томе регаа-

вати. Оволико сам мислио да је иужио да г. Видаковићу замернм у интересу даље дсбате, а сад ћу да нређем даље на ствар. Ми смо видели, господо, на конФереицијама, да нема готово никога, којп Је иротиваи мпшљењу које постоји у одбору, а то је да треба збнљскн што да урадимо за остварење иеодложних варошких реФОрама. Ако оставимо да се сама варош Београд уређује, као што вели г. Бугарчић, она ће се сама уређивати као и за прошлих 50 година, а мп сигурно не можамо желети да п у будуће тако остане. Међу тим слажем се потпуно са г. Видаковићем г. Бугарчићем да ово није сптна ствар да није мала ствар. Ја сам п ире кадсам пмао прилике, увек иаговесто да нпко и бољи од нас нпје могао од један пјт све да изврпш, иа нећемо ни мп моћп. Осим тога пишта друго човек да не иогледа, него данашњп буџет, који износи блпзу 750.000, иа да види колико се сада троши у нме ануитета за отплату дуга. Тражи се преко 700 000 динара. Тражи се другим речима да створимо од једанпут јонпе толнко чрихода колико га је досада бплоНа један пут удвојичи нриходе занста није лака ствар. Па шта мслсемо и треба да урадимо ? Мп треба да гледамо да извршнмо само оно, што одиста општина мора да изврши, њој спада у дужност што је ирека потреба н што она може да извршн. Па и те радове ако није могуће од један нут пзвршати, да општина изврши у пзвесном низу година. Дужносг нам је нрн томе једино да нађемо начина да не прође одве!) много времена до коначног нодмпрења снију тих нотреба, и уједно да се трудшмо да приходе увећамо, а пошто то иије могуће од један нут учинити, да постуино дођемо до тога стања да имамо и бољих нрихода. Ја заиста сажаљевам игго је извештај наше компспје тако празан, и одиста тешко је па основу њега датп своје мишљење. Ствар нре свега није тако страшна као што но том извештају изгледа, нити ја налазим да је потребно, да се узму свих 12,000.000 динара. Тачног предрачуна сад пе може битп. но може нриблпжно да се каже овако. Водовод ће да нас кошта 2 милиона, капализацнја 3 милиона, калдрма 3 милпона, нивелацнја '/ 2 милпона, школе / 2 милиона, кланица и суд / 2 милиона, осветлење '/ а милиопа, а кеј и антрпоти 1 / 2 милион. То би било свега 11,500.000 Еада бн дакле узели, да се зајам чини иод условпма који су .изложени у извештају Финансиске комнсије, сума од номнналио 13 милиона у округлој цифри била би сасвим довољна, за извршење свпју побројанпх послова. По моме мишљењу дакле неоправдапа је бојазан, да би нам за то требало два пут толико новаца. Али сад

ја даље налазим, да кеј и ант, иоти ннсу стварн оиштинске. Подмнрење те потребе сиада више у дужпост држави и трговцнма самим н најприродније бп било но нашем мишљењу да какав трговачки одбор склапањем акционарског друштва у земљн створи могућност за што брже и снгурније подмирење исте, јер оиштиие немају дужиост да својим буџечом нодижу трговиау. Ако би бпла у стању београдска оиштина н то да чини, то би било корисно и требала би да учиаи, али кад није, онда треба да узмемо нож за секцпрање те да режемо пз предлога све оно што за нас шуе обвезно. Псто тако осветлење не сматрам још за толпко хитну ствар, да би се морало одмах градптн, а на иослетку као што сам више пута овде говорпо, такво цредузеће могли би дати и нривашом друШтву или предузпмачу у концеспју нод извеснпм н што новољиијим условима за нас. На тај начин ако онај 1/ 2 милион за кеЈ н антрпоте и / 2 милиопа за осветлење одбијемо, то већ за 2 милпона смањује укунну с^му. Дакле место 11У, милиона на тај пачин треба нам само 9У 2 еФекгнвно. (Јад кад заамо да не можемо све послове у један пут да вршпмо, већ п због техпичке немогућностп и што нисмо спремни да нх можемо отночети, онда можемо да поделимо носао тако, да сад предузмемо само водовод п школе к&о што Је казао г. Видаковпћ. За то смо већ сада спремни јер смо за водовод све нотребпе пред ^одне радове нзвршнлп а за пројектовање школа нису потребпе велике студије Па ако би норед водовода и школе узелн одмах у иосао и суд и клаиицу, онда би нам за све то требало 3% милиона ефектнвно или 4 милиона номпнално. За тим доцппје могли би да извршимо нивелацију, тим пмали би да отпочиемо канале и имали би да отпочнемо да градимо бољу калдрму. За ове иослове укуино треба 6 и ио милнона еФективно нли 7/ х номннално, на и тај новац не треба нам на један пут. Свега дакле намане треба више од 10 милиона еФектавно нли 11,250.000 номинално. Ако дакле ла тај начин иосао отпочнемо требаће нам у почетку само сума од 4 милиопа номпналао. По ономе рачуну као пгго га Фннансијски одбор изпоси, за то би т^ебадо ануитета иајвише до 280.000 динара. То би била повишица садашњег буџета за 35 од сто, н сад за толико требало би п да нађемо нових извора. Да нам у опште не треба онолико новпх нрихода као што се тражи, може се увидети следећпм резонманом. Пошто смо узелп за први мах 4 мплиопа и у року од 3 годиле дана извршнли водовод, школе, суд и кланпцу, онда после тога времена можемо приступити ванализацији, нпведа-