Београдске општинске новине

пији и калдрмисању варошп. Потребне суме за извршење ових посдова вршиће се поступно, но редите да узмемо посде 3 годиае за то прилично велику суму од 5 милиона динара. За то би нам требало анунтета највпше до 350.000 дпнара. Међу тим наш ће водовод онда да ради и имаћемо од љега известан приход, на којн пачин о томе нећу да говорим, али стављам, да ће водовод тада да доноси 250 хиљада дииара. Међу тим и за калдрму имамо у буџету две цифре једну од 95.000 и једну од 30.000 динара, иа ако и ових 125.000 динара додамо дохотку од водовода, онда то износн 375.000 дин. Дакле имате покривен ануитет за 5 нових мили, она. За тим ако хоћете даље кроз 3—4годане да узмете и ресто од 2'/ 4 милиопаонда за то треба ануитет од 140 хиљада динара. Али сад, узмнмо да каналп буду готови, па и ту да се наплаћује нека такса, и узмимо да ћете добити 120 хиљада дпнара, онда управо за последњу рату дуга треда само 20 хпљада динара нових прихода. Дакле ако се на овај начпн будемо задуживали у току од 6 и више годнна, имаћемо свега да створимо 280.000 више 20-000 р»вно 300.000 новпх прихода, па да ипак у току од 5—10 годпна извршимо све што смо навели, па и све што тражи Фпнансијска камнсија, сем кеја, антрпот.. и осветлења, Остало би нам доцни.је само увећање ирихода за јоште 150.000 динара, колико можемо рачунати да ће бпти потребно за редовно обдржавање канала н калдрме. Ја сам све ово господо казао само с тога, да докажем, да има могућностн да се изврши што тражимо. Сад на који начин то треба извршнтн, ја мислим да треба мало озаиљније штудије, него што је она, коју нам је изнела Финансијска комиснја. Иитање то, на, који начин да се створе новп приходи, да ли трошарином, прирезом и каквим нрпрезом, не може да се реши просто разговором нашим овде, него за то треба да имамо мишљење људи, који су позвати да о томе свој суд дају и који ће нам дати по томе нредмету једну озбиљну штудију, један извештај на основу којега ћемо моћи и ми ствар да разумемо и да оценнмо да је Фактички могућно да се приходи увећају, и да ^се увећају за суму која је нама потребна. Дахле шта бн ми према свему овоме могли да урадимо? На основу овога извештаја комисије, ја мислим да не би могли изаћп пред збор и тражпти зајам. Бојим се, и ако је цео свет уверен, да треба ове иослове да предузмемо, само за то што нисмо довољио јасно обавештени и што нисмо били кадри н наше грађане да обавестимо, да ће ствар нри гласању пропастн и тако за дуже времена бити оиет

4 53

компромитована. Не остаје дакле ништа друго, него да образујемо једну комисију од стручњака, па макар н да платимо за тај рад, као што су нзвесна господа најкорпсније пр^дложила, па да одредимо рок до кога доба та госнода да нам подпесу нзвешгај о томе, на који начин да се ти новп приходи створе, иа да нам уједно нзраде н законске иредлоге, ако буде потребно каквих закона за увођење тнх новпх ирихода. Све то мислим да не би трајало дуго 1фемена, и мислим да би до нове године могли битп на чпсто с тим питањем, па онда да изађемо пред збср п да тражнмо што нам треба. Али ја ћу овде да се дотакнем онога што мене моментално највише занима. Ако не будемо у стању да до реченога времена укунно питање решимо, а бпће ну'•жно да се пре тога занимамо питањем о водоводу, онда ја мислим да привремено изађемо иред збор с тим предлогом, да се водовод отиочне и да се иривремено општпна ради тога задужи код Народне Банке за суму, која. буде потребна за прву годину даиа, дакле највише за 1 мплион динара То је што сам нмао да кажем (Вичу: врло добро). Милорад Д, Јанкови^. Господо, ја имам да замернм Финансијском одбору што је предложио суму од 12 милијона. Ми смо још мали, II ја мислим да би најбоље било да узмемо 5—6 милијона динара за водовод и нешто за калдрму. А што се тиче школа за то има овде предузимача, који ће да начнне на отплату, а тако исто и суд. А за кеј и аптрпоте, то можемо причекати мало, и мишљења сам тога да не узимамо 12 милијона дин. него највигае 6 милиона дпн. Што се тиче трошарине о којој је особито говорио г. Бугарчпћ и напомену!', да бп се могло да наплаћује по 2 паре од киле брашна имам ово да приметим Кад бн се то усвојило, онда би један сиромах имао да нлаћа 7 динара годншње, а ако има жену п иеторо деце, онда би пмао да плати 51 дин. годишње, ако једе црн лебац, и друго ми би закратили сиромаху да славн Вожић, Ускрс и славу, јер би му пе могуће било да још внше плати за бели лебац у те празничне дане. За то сам ја о/судно противан томе, а могу се сложити с тиме да подлегне трошарини ниће, деликатесе, али нпкако лебац, јер трошарину можемо ударитн на оно што може да трошн богаташ. Како можемо мн ударитп на сиромаха, ми би учинили да би онда се они нселилн из вароши, а остали би богаташи. Ја сам за то ,да се ударн трошарина иа луксузне ствари а никако на најнужније потребе, а друго сам за то да се задужимо нтзјвише 6 милијопа.

Димитрије Тхиркови^. Ја имам то да кажем, да нисам ннкако за то да се задужимо 12 мплијона дпнара него само 6 мплијона динара као што рече брат Мнлорад, и за ових 6 милијона ја држим да је нужно прво да видимо одакле ћемо добити интерес да их отплаћујемо. Главно је да нађемо начип откуд ћемо отплаћивати, на тек се онда можемо задужити. Ми знамо како је наша држава радила, она се тако нсто задуживала, иостављала нове приходе, али кад је дошла година дана она нема да нлати интерес, и онда дај нов зајам. Ја се бојим да не буде тако и код онштине. Главно је да нађемо изворе, лако ћемо наћи зајма. Ја држим да нам је најнужније да прво свршпмо водовод, канализацију и школе, а за ово друго после ћемо постепено узети у носао. Главно је да видимо нрво какве ћемо нриходе пмати, и ако ти приходн не буду великиитеретии, ако их можемо сносити, онда лако ћемо иравити и већи дуг; јер као што рече г. нредговорник може свет да се расалп, и ми можемо једнога дана видети да не можемо да плаћамо пнтерес. За то сам мишљења да не износимо ни пред збор више од 6 милијона динара, а још. би нре ваљало да нађемо изворе, јер без тога не можемо се упустпти ни пред збор, а нећемо наћи ни зајма. Никола Р. ПоповиБ. Ја сам био на двема седницама одборским и тако исто и на обема конФеренција, на којима се водио разговор о нројекту Финанснјске комисије за задужење онштине; и слушао сам говорнике и на једном и на другом састанку, слушао сам у толико иажљивпје, у колико имам мање стручне спреме за овај посао, и нашао сам да између мишљења комисије многих одборника, а тако исто н конФеренције има 3 главне разлике. Прва је разлика у томе, што Финансијска комисија тражи да се уведе нотрошарина октроа — а не казује ни у начелу на које ствари уводи иотрошарину, а које ослобођава, а за то веле стручни људи да је у другим варошима одбачена нотрошарина, а замењена бољим извором. Друга је разлпка у ономе што је г. Марко Леко у једној одборској седницн казао , да је 6 од сто рачунски екуиљи интерес и отилата него што управа Фондова даје, а Финансијска комисија вели да је то иовољан услов. Како после тога нико од стручњака није загазио у то пнтање, то је и за ме сад остало ово нерешено питање. Трећа је разлика у томе што Финансијска одборска комисија није у свој извештај увела оно што се данас Фактички трошн по буџету општинском на ове установе, које се спомињу у извештају Финансиском Ова су разна мншљења довела у судар мишљење Финанспјске комисијеса мишље