Београдске општинске новине

гласање. Ја мислим да је то питање одавно сазредо. Председник. Нема сумње да је сазрело, ади мислим да је ред, да дам реч говорницима, који су се јавили. Пошто иас мало пма којн смо били у комисији, ми нисмо ништа дефвнитивно узели, ми нисмо иримвди на се никакву силу, него само нредложили, а вп сте за то да пречистпте и регулишете сне то. И сам се слажем са г. Ћирковићем да зајам не можемо ни тражити, ако не нађемо начин, како ћемо да осигурамо ириход. Ми смо казадн 2—3 начина, можемо прирезом, можемо за сада трошарином, и кад буду готови поједини иословп као водовод, опда ће пам и то доиоснти неки прнхОд. И онда кад тражомо зајам, треба да имамо овлашћење. ЈЗа трошарину мпнисгар треба да нас овдастп указом јер закон о нотрошарини постоји у нашој земљи, и по иреддогу ономе мп имамо циФру да бп нмали 210.000 дпн. прохода, годишње. Код нас ностоји нотрошарина на говеђину, на свињско месо, само није нраведна. За што на нрилику да пдати 26 дин. а на једног брава од 200 кида да илаћа само један динар. Кад се зав"де трошарина и још друIII нЈшходи, које нађемо. онда се можемо задужатп, Ади главно је имајте на уму да се ми не смемо унуштати ни да се задужимо док нам збор не одобри. Пера Видаковил. Извештај сад овде у одбору не може пропасти, него или ћемо га иримнти пли одбацнти. Председник. Да ди жедите још да се говори иди да се реши Још има пријанљених говорника. (Вичу : да се репти, други : да се говори.) Никола Хаџи-Попови^ Онде се једнако говори о једиом истом, за то ја мисдим да треба ставитп на гласање, хоћемо ди још да говоримо или ие. Милов, Р. Марквкови!. Ја сам тражио ]>еч п хоћу са некодико речи да изнесем своје мшглење у овоме нитању, које смо ми сви овде без разлике огласили за врло важпо и око кога смо се питања не само 5—6 нута разговарали у седницама и конФеренцијама, него око кога ћемо се питања разговаратн још дуго и дуго док не доведемо ма коју ствар до извршења. Ја сам водећи рачупа о свачијем мишдењу водио за себе ирибедешку о томе и оценио са мога гледишта, чији су разлози јачи и бољи, и хоћу да изнесем до каквог сам сад закључка дошао овде. Нре свега један је поменуо да се о овим питањима можемо разговарати и неисцрнити разговори да се морамо ограничити на начедне ствари. Сви мп признајемо потребе оие, које су изнесене у извештају Фннаисијске комисије. адп ценимо те но-

требе и стављамо да су једие прече, далеко важније и њих морамо ставити на нрво место, а друге потребе узпмамо да су такође важне, али да их морамо доциије вршити, јер све те нотребе не можемо у један нут да извршимо. Како те иочребе стоје, ја мисдим да ће се едожнтп самном већина, изложно је г. Јосимовић много детаљније, оншпрније него што би ја сад требао да се упуштам у оцепу. Нре свега на дневном реду стоји нам то, дасе водовод гради, ми смо у то већ загазиди, п ирактпчки треба да уђемо у носао. Дакле то иитање ставио је г. Јосимовић на нрно место, и ви знате да је оно ту, н да га морамо с пролећа израђивати. Тако исто долазе друге потребе као школа, даље суд и кданице. То су потребе, које непрестано стоје на дневном реду да их извршимо. ГЈрема тим нотребама он је изнео нрпближан рачун, шта ће они коштати, п завршио је све то да ми сад пе можемо да изиесемо ову ствар пред збор, за то што нисмо довољно проучили оно питање о изворима, како ћемо да покријемо отнлату и пнтерес на зајам, који морамо учинити. С тога разлога он нредлаже да ми то питање о нзворима зп покривање тих трошкова поверимо особнтој комисији, која ће то иитање да пречисти, а у начелу да решнмо, да морамо подићи водовод, да морамо одмах пристунитн том извршењу н оних иотреба, како је оп тамо означио, а за приходе он каже да их проучпмо, на ношто нх проучимо, онда да то (Ве заједно изнесемо пред збор на одобрење. Не можемо ми то одвојено. С тога ; ја мнслим да је пајнотребније да г Јоспмовпћ Формулнше његов предлог, који се чинп да је најсвестранији, и преддог да усвојимо. Више ништа немам да кажем него само то, да не одобрнмо неколико задужења у нрви мах, а о томе, да лп ћемо увести трошарину или друге приходе, то само иитање заслужује особите штудије као и оно нитање што износи г. Л.еко пнје незнатно : да лн ћемо прво дазнамо чиме располажемо па онда да пристунимо овоме иосду. Ми морамо знатн н једно п друго да би могдн пешто да радимо. Марко Велизари^. Не разумем готовост опнх којп прнстају да се задужимо за оне нослове, којн не доносе нрихода и којп највише надају на терет грађана, а боје се да се задуже за оне носдове, који не само да се сами исплаћују него ће п користи да доносе. Ја бих молио да се на : то питање одговори, на онда да се каже, које н.ослове хоћемо да свршимо, и за што нећемо баш оне који нам још и ирихода доиосе. Никола Вулкови!. Немојте сматратп да су антрпотп сигурни нриходи. Пешта је правпда антрпоте, па су празнп.

Милан Маринкови!. Ја сматрам да је се г. Јосимовнћ дотакао свпју снтница. Сви прпзнајемо да су ове нотребе нужне, и као све у Један ијт извршити, нето псступно, па у току впше година да се то ради ј Тако смо у ночетку самога рада почели да говоримо. И кад тако ствар стојн, онда да усвојпмо предлог г. Јосимовнћа, којп је тако детаљно издожио ствар, а он каже да се најпре одреди компснја, која ће изпаћп начин, како да се иокрпју расходп. Милутин Маркови&. Ја ћу да кажем само иек^лико речн. Из даиашњнх разговора у одбору некако се погрешно разуме нашизвештај, којн ,је комнси.а донеда. Коми сија пије изнеда онај нзвештај као савршен него изиосећп тај извештај, она га је ноделила на извесне дедове и каже: да сви ти радопи, које треба онштниа да сврши, могу да коштају толитш и толико, а казала ,;е да је тај нрибдпжни рачун састављен нрема мишљењу људи, који су више мање стручни, и који се баве овим носдовпма. То је начелпо задужење. Сада ако се хоће да мпсли о извештају и ономе што радимо данас опда не треба пзвести то, да се тп.ме, што се решава о колпчиии решава и о самоме зајму н да се решава н сама тариФа. Комисија је то одвојила; опа ,је одвојпда зајам за себе, а одвојила је засебно тариФу, како ће да иодмири аиуитет. Комиснја је сматрала да ово двоје понаособ долазн, а начелно је изнела, и каже: од нрилпке овим и овим да се покрије зајам. Дакде тежиште извештаја одборског састоји се само у начелноме преддагању а све остало задатак је детаљне н оделнте иакнадне студпје и по том специјалног решавања. Дакде ја мп. слим да је у том иогледу опозиционог мишљења у одборуврдо погрешпо. Ја нећу тиме да браним сам извештај, јер и мени ће битп најновољније оно, што се пађе, да је за интересе ове вароши најбоље. Н мој друг г. Јосимовпћ казао је у гдавном, да ће сви радовн коштатн 12.000.000 днн. посде је редуцирао, п ведн не треба нам осветдење, не требају нам антрноти н ке, и онда је ирпбдижно изнео другу циФру, ади у главноме и он се слаже односно ирибдижног рачуна са Финансијском компспјом. Друго питање хоћемо дн све послове од једап пут да вршпмо пда не ? — II овом нитању комисија иије ћутала него је мислила да лп је боље, ду оиштина све послове предузме у један иут. Прво то је ансолутно немогуће. Друго мисдимдаонн иосдовп који су највише сродни међу собом морају се вршпти једновремено. На нример ја мпслим а неће моћи остати и да ће бити врло непрактнчно ако усвојимо оно гледиште, да Београд треба да сврптн најире водовод, па онда канализацпју. Господо имајте на уму то да и водоводп и