Београдске општинске новине

471)

слпмо можсли се што учпшгш са прџрезом-, и колнко с прирезом, колико са трошари пом. — Оспм тога ми сс размимоилази.мо и у томе, колико иам зајма треба, Неки су бпли за 6 мплијуна, некп за 7, иеки за 12. — Црво је питање: мо;кемо ли да подмиримо ио1ребе са редовиим прнходима илп „морамо да се задужимо. И кад решимо да морамо да се задужиио, опда тек треба д 1 приступпмо оиим начппима исилате зајма п т. д. као што је компсија иредложила, па да решим? шта од тога усвајамо и на оснону чега ће нона стручна компсија да изради нлан за изиршивање тих потреба п за подмпрење трошкога Мил. Јосимовић. Зиам, али оиа комиспја мепи бар нпје објасипла довољио да је трошарпна једипп начин којп може да оствари ово. То би треоало да комиснја исппта. М. Велизари&. То питање мора да се добро испита, јер то ће моратп и аред збор да дође. РадвпКО Драгојевив. Нека ми се пе замери а.ко се удаљим мало од предмета Ире иас који су овде били и они су на овој ствари радпли, али како су иочели да раде? Прво су иочели копати врачар, па су отпшлп иекп давиде како се ти послови вјшс у Берлину, у .Топдону, Парпзу и т, д. Шта с.мо од тога ималп вајде а колико штете сви знамо. Ми смо сад дошли иа ово место и хтели и нехтели морамо да урадимо нешто и бар опо што је Београду најпотребиије го да свршнмо Па и ми шта радимо? Почелн смо конати Калемегдан, и почели смо одређивати комнсије па кад дође до решења ми опет хоћемо комисије. Тиме се по моме мишљењу само отеже ствар — нпшта се не ностиже. Незнам од куд се сад опет говори да извештај оне комисије нцје одбачен. Одбачен је п као да није ништа ни бнло. Сад треба на ново да се ради. Алп радимо госиодо — немогуће да само одуговлачимо ствар п да узалуд говоримо. Др. М. Леко. Менп пзгледа врло чудновато да се ми ирепиремо о томе шта је решено ! Ја се чудим да г. цредседннк то трии. Прздоедник. Ево шта је решено прошлог пута. Г. Јоспмовић је сиремпо овај иредлог још ирошле седнице; али г. Марииковић је казао нека г. Јосимовић у идућој седници то изнесе, и нека се то стави на дневни ред да се може знати шта ће се претресати. То сте ви усвојили п отуда ово сад на дневном реду. Милован. Р. МаринковиЈ. Молим вас, кад је нзнето мишљење г. Јоспмовића, ја сам говорио да би се могло усвојити, само он треба да то Формулвше као иредлог н на томе је ствар остала.

Оад мп кад бп се н даље разговарали о овој сгвари, требало бп нпак да имамо впше времеиа, а међутпм ако погледамо на сахат, које је већ доба, наћпћемо да опег ово пптање св~' пекако доцне долазп • на ред те не можемо да свршимо разговор како би желели п како треба о овоме важном пптању да буде. Јер заисга узмпмо само то пптање о трошарини ; ту колико се може навесги разлога за, толико се може да наведе и нротпв трошарине. 0 тога Ја мпслпм да кад стааемо одређиватп ириходе мп се морамо сагласитц па оно што је најбоље ц иајсигурннје. Свакп човек кад хоће да гради кућу мора прегходно да се осигура са нриходима, мора да зна колико нма новаца у џепу. Ја не би нристао да се у нас уводи трошарина у ономе смислу као што је уведена удругом свету страном и као што су нам говорнли овде у конФеренцији; него у оном смислу бољем. лакшем и нравилннјем, т. ј. само на неке артикле. Алн, не могу да се сложим Са г. Деком да ми то пнтање не можемо да обделавам и да разрадимо овде у одбору него да морамо то да иовернмо некоЈ компсијп. Но наиослетку ако се то хоће, онда на што нам нова комисија, него да вратимо ствар компсији овој, која је већ на томе радила, иа да она нреради свој предлог ирема ономе што је овде чувено и што је ио иајбоље. Не треба заборављати госнодо да ми имамо и друш послова да радимо. Зар организонање варошп Београда иије ваасна ствар баш за оно наше иредузеће? То је велико питање за ово наше нредузеће да може да се нзведе као што ваља. Не може се једнако насељавати п врачар, п енглезовац, и остала околина Београда, и да све то уђе у рачун за водовод, осветлењ.: канализацију и т. д. Дакле то пптање морамо претходно д .1 раснравпмо, и компсија нри своме раду треба дч има у виду то што будемо ио том иитању о т. з. реоиу Београда решпли. Ја дакле предлажем ово: да се онај изчештај вратп компсији оној која постоји да га оиа преиначи ирема ономе што је и она овде објаснила и што је од других ншешено. Иначе не би се могао сложити са г. Велизарићем да се то иреда једној техпичкој комисији. Мп бн таквој комисији моглп да ставпмо у задаћу Да израдн програм за канализацију, за освеглење и т. д јер то је технички посао, а да јој упућујемо ово Финансијско питање то нити је пужно нити би она то питање, могла да прими на стручну израду кад то ннје њен предмет струке. То је други посао како ћемо да набавимо новаца, и како да се одужујемо ? Св. Карапешић. Ми ие треба да говоримо о ствари која не иостојп више. Ми смо ономад решили да се одбацује извештај

фцнансијске комиспје. и кад смо га одбаднли што сад пмамо да враћамо пстој комнсијн да бн моглг попун ггп — као шго иредлаже г. МарИЈКовпћ. Мил Мари .ковић. Пије тако одбачеи да ништ'1 пе вреди. То се чуло ц овде од свију говорнпка да у извештају томе има непгго што цризаајемо да је тако. Али ми нисмо моглн иркмптп онај извештај са свим ћ1ок како је иаписан, него смо казаш да га ие можемо нримпти тако, Дакле ја мислим да ми овај иредмет опет вратимо истој комиснји да га проучава и ако јој треба још ко, (а ја налазим да треба јер п. нр. госп. Мплојевић неће више моћи да долазп) иека позове. У осталом ја држпм да ту не може бити никакве вамерке. Ако би смон иренаглилп да смо донели ономад неку одлуку, која може да ^уде члановима комисије незгодиа, ми то можемо поправити а иоправићемо већ овим што враћамо комисији нстој ту ствар на ирераду. Др. М. Леко. Г. Маринковић мора бити да ме није разумео. Ја сам казао : ако би се усвојила трошарпна онда да се на томе ради. Но у свој дебати видим да пема никаквог ирактичнијег предлога за изпоре Фипансијске, те с тога ц ако н сам нисам ирнјатељ трошарине, опет држим да 1\емо њу свп морати да прпмимо, .јер морамо да иађемо прпходног извора за памирење ових потреба. Морамо је примитп бар дотле док се не изврше иретходни радови (Жагоо ... впчу : доцпе Је већ). Госиодпне председниче ви треба да зиате да је ово једно важио пнтање, које грађанство јако пнтересује, и с тога, треба да нас сваки дан сазвате у седннцу док се то иитање не реши. Ја мислим да се не може имати оправдања кад се у 10 дана једном позива седница ц кад се ово питањеувек на крају седнпце инноси. М. Маринковић. То треба бар за пдућу седницу ставптц на прво место. Прздседник. Ја зиам да је го хитна и важна ствар, али шта ћу кад нам друге мање важне ствари одузимљу време. Зато ћемо идућу седнпцу с овим пнтањем почети. Састанак је трајао до 9. сах. но подне.

РЕДОВНИ САСТАНАК ОДВОРА општине БЕОГРАДСКВ (По стенограФским белешкама) држан 0. Новембра 1889. год. у Београду. Почетак у 6У 2 часова по нодне Били: председник Живко Карабиберовић; члановн одбора : г. г. Светозар Зорић, Д. Ћирковић, Милован Маринковић, Никола.