Београдске општинске новине

БРОЈ 4.

— 18 -

ГОДИНЛ VIII.

У чл. 49-ом закона о непосредном иорезу прописује се, да за оцену величине капитала, који је у радњу улогкен, важн извод нз књига, које су уредно вођене и судом потврђене. С тога сваки, који плаћању овог пореза подлежи; треба да уз пријавну листу поднесе потврђени извод из својих књига, као доказ за велпчину свога капнтала. Ко то не учгцш а одбор посумња у истинитост прнјаве, тога ће се капитално стагве у одбору оценити. Као капитал рачуна се не само сопствени новац, већ и повучени кредит; па с тога нека свакп при стављању свога капитала има и ово у внду. 2.) И готовина, која се не улаже у радњу, нити се даје под интерес — порезује ое по закону као капитал који је у радњу уложен. С тога оваки онај, коме се готовина затекла у каси, нека исту у дотичн°ј рубрици иријавне лпсте тачно означи. Као на све, тако и на овај облик иореза обратиће се одбору иарочита пажња. 3.) Анотекари плаћају не само норез на капитал уложен у радњу, већ и на зараду — прпход од радње, — по наређењу чл 51-ог закопа о непосредном порезу. С тога сс они позивају, да п свој приход од радње у пријавној листи назначе. А за доказ њиховог прихода може послужпти потврђени пзвод из њихових прошлогодпшњих књпга, којн треба уз пријаву да поднесу. Ово вћжп и за банкаре, мењаче, комнсионаре, агенте и сензале. 4.) Они којп би имали законског основа, да се плаћања ма каквог облика пореза ослободе. треба да се са тражењем и доказима пријаве пореском одбору. 0з седнице пореског одбора, ]6. Јануара 1890 године, у Веограду. За председника пореског одбора Члан Суда Милам БанковиЈК.

0 УПОТРЕ БУБ1АВ0СТИ НАЂЕНЕ ВОДЕ Извештај техничког подсдбора за иззршеве новог водовода, (Пуодужење) И по његовом мишљељу, за извесне иидустријске цељп, могла би се желети вештомекша вода; но према геолошком склопу београдске околине ие можемо се надати, да ћемо наћи меке воде у иоле већој количини. Тнрдоћа нађене воде није међу тим довољаи разлог, да се опа одбаци, те да се усвоји речиа вода. На против примерима доказивао је г. Смрекер, да се многе и веће и развијеније вароши евроиске служе много тврђом водом. Друге замерке нађеној води у Макишу не налази, пошто је гвожђевит и земљани укус воде на извору пролазан, а садржина гвол5ђа у води није толика, да бп она могла бити од приметне штете, било са гледишта хигпјенског бшо са техничког. У извештају своме 'од ШТ1. 1.889. који се овде иод 8.) прилаже, дао је г. Др. Л.еко, на основу својих анализа, оцену свију исиитиваних вода, а за подземну воду пз области Белих Вода каже: да одговара у главноме условима, који се обично полажу за добре изворске и подземне воде, и да је беспрекорна пијаћа вода, ако се микроскопским и бактеоролошким нсшгшвањем не би открили какви већи недостатцп у њој. За карактерисличан укус гвожђевмих вода, који се на макишкој води опажз, сам вели да се одмах губи, и према томе вероватно је, да га је лако иростим средствпма поправпти. Што се пак тиче недовољне свежнне у укусу те воде, који је на пзвору иримећен, он долази но свој прилици од недостатка слободне угљене киселине; међу тим код подземиах вода ове обично нема, па се оне опет преиоручују као добре н укусне

воде за пиће, тпм нре ако имају у већој колочини бикарбоних содц (ко„е прн разлагању ослобођавају угљену кнселнну), а такав је случој нарочито п код макишке подземие воде. У осталом н сам г. Леко иризиаје, кад се у Макишкој води цзгуби укус на гвожђе, да је оида прнјатпа за пиће. Односно бнстрине макишке воде, узамате нз разних избушеппх рупа, г. Леко им исту нотврђује, но вели да се те воде иа скоро ма ц најмање замуте. Даље вели да тај талог, који је код где којнх проба толпко иезнатан, да се једва опажа, опет смета, те вода не може да се одржи крпстално бистра, као н, пр. воде Топчпдерске и са извора Реништа. Овде не треба погрешно разумети, да макишке воде остају мутпе. На протнв после краткога времена талог сасвпм легне п воде су после тога постојано бистре. Што макишка вода, услед веће садржине креча и ма.гнезије, долазн у ред ,тешши" воДа, то и г. Леко тумачп геолошком природом околпне београдске, па иошто су и све наше изворске воде такве, то се и она пма сматратп као нзврсна вода за ппће На основу хемијске аналнзе воде из бунара, са којим је у Макишу чнњен квантитатИвни покушај, извршене од стране минхенског завода за испитивање животНих средстава, пзвештајем својим од 2. (14) VI. 1889. год. поднео је ста) ишпна тамошњег хигијеиског инстшута, чувенп Др. М. ПетепхоФер. своје мишљење о улотребљивосги те воде. Извештај тај прилажемо овде под 9-), а пз истога сдедује, да вода та може да се употреби п за ппће пза остале потребе. Најзад на основу свпју извршеннх хемијских аналпза, као и на' основу сопствених бактеоролошкпх апализа, поднео је 23. У1. 1889. год. п проФесор хпгпјене п судске медецние на нашој Великој Школи, /1р. Милан Јог.ановпћ Батут, своје мпшљење о употребљивости макпшке подземпе воде. Тај пзвештај прилажемо овде иод 10). Према томе г. Јовановпћ иалази, да је подземна вода из области Белпх вода: 1). Стадне температуре, која лежп пспод највеће дозвољене границе : 2). Да јој је изгдед деп п пријатан; 3)-. Да јој је укус као и код воде са извора Веде Воде и да садржина гвожђа нпје велпка; 4). Да хемпјске аиализе могу да пас задовоље; 5). Да је тврдоћа те воде са хигпјенског гдедишта дозвољена, и 6). Да се „Т10 бактеоролошкој анализи може рећи, да су те воде чисте — а то је управо на',важнцје." При свем том, пошто је бактеоролошка анализа воде из рупе XII. испала неповољпа; г- Јовановић не може да даде своје одеудно мишљење о томе, да се према досадањим резултатима усвоји макишка подземиа вода; те преддаже да се претходно изврши јоште читав низ хемијских и бактеоролошкпх анализа, а обраћа пажњу п на начин изолисања подземне воде од горње предлажући, и само дренирање Макиша. * Ако узмемо средње вредности из свију извршених хемијских аналпза од разнпх вода, које б.и се могле узетп у претрес, па их иоређамо у таблицу, моћи ћемо их међусобно у сравнење узетп. Таква таблица > алази се у прилогу под 11). а у истој су садржпнп п резултати бактеоролошких анализа. При томе, при сравнењу средњнх вредностп хемпјских аиалнза макншке иодземне воде, нису узете у обзпр анализе воде из рупа II, Ш, IV и V _ ПО што су оне напуштене, јер се налазе далеко у Макишу, а и садрже много већу количину окспда а лумипнје и гвожђа, но вода из осталнх избушених рупа. Међу тим узета је у обзир вода из 14 рупа (и то бр. 1-а VI, ^п, VIII, ДХ, X, XI, ХП, ХШ, XIV, XVI, Х^П, Х/Ш, и ХХУШ), које све леже блпже пзвору Беле Воде, а од којих је г. Леко нзвршио свега 18 анализа. Као што се из те таблице види, хемпјска анализа чесмених и изворских вода, подземне воде пз мокролушке долине и подземне воде у Макишу, показуЈе сасвим незнатне разлнке, а све су те воде чисте и добре, нити садрже каквих педозвољених и ио здравље штетнпх састојака. Ношто међу тим једнно нодземна вода нз Маквша може да даде сву потребну количину, то она п засдужује првенство међу свима испптиванам водама.