Београдске општинске новине

ГрДИНА VIII.

— 19

БРОЈ 4.

Бода макншка, по фшнчкпм , хемијским и бактеоролошким особинама сиојпм, може се сматрати као беспрекорна вода за ниће — иа дпкле и за осталу иотребу. Мане те воде нису такн.е и толике, да би бпло оправдано нсту одбацити, а усвојпти речну воду, бпло саму било у кочбинацпјама са изворском а садањом чесменском водом за ппће Упуштајући се нодробнпје у нретресање тнх мана, можемо да цаведемо ире свга, да у хемијском погледу постоји сасвпм незнатна разлика пзмеђу воде са дапашњих иаших чесама п поменуте иодземне воде пз Макпша. Чесмене воде пмају у средњој вредностп 4 мгр. хлора у 1 литру воде, а макншка 20 мгр., дакле за 16 мгр. више, Међу тпм ни колпчина хлора у макишкој води не прелазп обичио дозвољену меру, а сем тога еадржина хлора могла бп у водп да буде опасча и недозвољена, када бн опа долазпла услед био лошкпх процеса, што међу тпм овде ннје случај, јер у водн иемг трагова трулнх плн трулежу подлолшнх органскпх материја. ЈИто се тиче сувог остатка он поглавито долази од креча и магнезпје, а у томе погледу средње вредности из хемијскпх аналнза чесменнх вода п подземне воде у Макпшу овако се односе: пма креча магнез"је у чесменнм водама 0,100 0,054 гр, у 1 л. , подз. водп у Макншу 0,156 0,064 „ „ „ - „ дакле у иослед. има внше 0,056 0,010 в „ , , Ова већа количина креча н магнезије нрпчпњава већу тврдоћу макишке воде према чесменој, Као што смо већ више пута поменулн, та тврдоћа није толика, да бн вода бида неупотребљпва, а то твр ,е п сви упитанн стручњаци. Садржпна кречап магнезије у макишкој води не нрелазн ни обнчпо дозвољене гранпце за то. Сем тога такви стојацн у водп која се пије нису ии најмање шкодљпви. Тако н. нр. и днректор берлпнеког водовода г. Гил вели: „Ннје јоште доказано, да је штетно утицала па здравље вода, која по својој прпроди садржн доста креча." Кад се иреч у водп не налази у виду хлоркалцпјума, већ као карбонат п бикарбопат — као што је и у свпма нашнм водама — опда ои не само да ннје штетан по здравље, већ п у извесној мерп доирпноси и пријатном укусу воде. Што се укупие тежине воде тиче, ту нас могу умирити податци о употребљеној води по другим европским варошимаТако док макишка вода пма средњу укупну тврдоћу од 23 немачка ступња, дотле се у Берлнну по Фишеру употребљуЈе за нпће вода и до 60°, а у Магдебургу н до 70°, п то без икаквог шкодљнвог утнцаја по здравље. У Енглеској многе вароши где су саннтетске ирилике сасвим иовољие, троше воду са 30° тврдоће и више. У Марсељу чувенч је као добра вода са „Ружиног пзвора" (Зоигсе (1ев Возев), која има 24,° — а троши се н вода са 39° тврдоће. У Парлзу сматра се као н&јздравија п најпријатннја вода пз водовода Аркељског, која има од нрилике исту тврдоћу као и иаша подзелиа вода. Тврдоћа воде, ако ннје од значаја са чмсто здравственог гледншта, у толико је вазкннја са иогледом на употребу њену за прање и за. пзвесне нндустрнјске цељи. На свјиси стунањ тврдоће трошн се прн прању по 120 мгр. сапупа на лнтар воде. Ако узмемо у сравнење савску и подземну макпшку воду, наЛазнмо разлику од 14 1 Ј,°, што одговара већем потрошку сапуна од 1,74 гр. на 1 литар пли иа сваки кубаи метар (20 ак.) воде. који се за прање ладном водом иотроши, ио 1.74 кгр. сапуна. На саку воде од 2 акова Долазидакле на 17 и но декаграма санупа, а то ие чпии впше од 6—8 л;гр. сапуна просечно на сваку кућу годншње, пли месечно ] ј 2 — 2 | а кгр. Ма да је ово толико незнатан впшак, да ннје вредно о њему говорпти, нпак у ствари неће ни тојикп ногрошак бнти нотребан; јер тврдоћа макншке воде, која ноглавито долази од карбоната н бикарбоната калцнјума и магнезијума, ири куван.у знатно се смањује, а ово смањнвање може да се подтпомогне п додавањем одговарајуће количнпе калцнјум-хпдрата (гашеног креча). Тврда је вода иоглавпто штетна за парне котлове, јер прп кувању п пспаравању у пстнма образује камен у котлу ДКезке181еЈп), од којега се ухвати кора на дуваре котла н но цевима у истоме. Услед тога ироузрокује се нри раду нешто већп нотрошак горива, а и котлови се брже кваре. Међу тим, _даиашња техннка у стању је да у велнкој мери томе злу доскочи, како самом конструкцијом котлова, тако п унотребом

извеснлх срестава, која нам технологпја нружа, а којима можемо н тешку воду да учпнимо употребљпвом, без осетио већпх трошкова и штете за котлове. Најзад Веоград сам није за сада никаква ипдустрнјска варош, а и ако се индустрпја буде развнла. њој ће бнтп нриродно меото пспод Београда на Дунаву, камо ће се она из санигетскпх обзира у интересу београдског становнпштва мсратп уиутити. Даља једна мана која се нстнче код подземне воде из областп Белпх вода, то је земљано мпнералнп укус, који се осећа на месту црпљења воде пз бушепих рупа. Тај укус губи се чнм вода и најмање постоји, тако да се неће осећатп ни у резервовару ни у водоводним цевнма. Он може да долазн од оксида алуминије и гвожђа, а тих састојака има нросечно у макншкој води 5 мгр. у 1 лнтру, докле их у наши.м чесменим водама има преко 7. Хемијска аналпза воде са Чукур чесме, којој ипко у Београду не налази мане, показује 12 мгр. окспда алуминије п гвожђа, а толика колпчина не налазн се ни у једној водп из бушених рупа у Макншу, које се у обзир узимају: те према томе доказује се да то не може да буде узрок да вода номенутн укус задржи. Што се самога гвожђа тиче које се у води налазп, пошто оно за пиће није ниуколико шкодљиво, а и укускоји у макишкој водп причнњава одмах се губи, па може веома лако и да се ваздухом окспдише и сталожп; могло бп исто само за пзвену индустријску потребу, као п за нрање кошуља, да буде од штетиог уплива, кад би се у већој количнпн у водп налазнло У таквом случају оио би нрпчињавало и тешкоће ири самоме обдржавању водоводних цевп, јер потпомаже развитак извесних алги, Према закључцима Фармацеутског копгреса, држаног у Верлниу, 1885. г. у 1 литру воде не треба да нма више од 3 мгр. оксида гвожђа, докле у макишкој водн, према извршеној хемнјској анализп, има само г | в — х ј 4 те количинс. Ни са те стране дакле не може се макишкој иодземпој води нпшта замерити, о чему ћемо се јоште боље уверптп, ако се сетимо, да маоге евроиске варошп у својпм водоводпма унотребљују подземну воду са мпого впше гвожђевитих састојака. Раније већ једном иомеиули смо подземну воду унотребљену за водовод у Лајпцигу, која је много впше оксида гвојкђа садржавала, паје ппак усвојеиа, пошто су вештачким путем успели, да сведу садржнну нстога на \ — 1 мгр. у 1 литру воде, а то већ сматрају као особито иовољно. Па п код нас, ако буде нотребе, нростнм средствима моћи ћемо садржину окснда гвожђа редуковати, а сем тога н технпчке тешкоће при обдржавању водовода могу лако да се нзбегну. Највећа је пезгода нрема досадањим квалнтативнпм нсиитивањнма макпшке подземне воде та, што је бактеоролошка анализа воде пз рупе ХП неповољно испала, а то је п г. Јовановпћу дало повода, да за сада не може одсудно за ту воду да се решп, а иначе би је сасвим одушевљено препоручпо, као што је сам прпзнаоМеђу тим, ми смо мпшљења да и та бактеоролошка. аналнза не говори нротпву наше в -де. То држимо с тога, што у подземној водп у Макишу нема ннкаквпх трулих илп трулежу иодложппх органскнх материја, које бн могле потпомагати опстанак н развн га;; шкодљивих микрорганизма, нитн такве матернје могу да прођу озј ' о кроз ностојећи дебео слој компактне и непробојне уме. У онште науком је данас доказано, да у земљи која се не налази у сасвим растреситом стању, само до дубине од 4 метра могу да наступе услови новољни за онстаиаг: шко 1 ,љивих бактерија, док на већој дубпни и у сабпјеној земљи таквих усдова нема. Према томе, за сваку изворску или иодземау воду, која показује сгалпу темнературу, што сведочп да долазп из дубине на кеју промене спољне темнературе внше не утичу, може се унаиред казаIи, да не садржп никчквих шкодљивих клица органских. Сем тога, у нашем спецнјалном случају, пошто је једна бактеоролошка анализа (проба узета пз рупе 1-ва) исиала веома новољпо а друга (ироба узета пз бупара ХП за време цриљења за квантптативни иокушај) доста неповољно, мора се закључити, да је при узимању за последњу пробу, вода била загађена горњом барском водом. И доиста то семоже ц доказати, јер од обложних цевп, које су за бунар набављене, један је комад ирцспео деФектап, те га технпчки одбор није могао примити. Услед тога, ири спуштању бунара на нотребну дубину, морала се око исгога ископати руна, да би се и иослења цев