Београдске општинске новине

БРОЈ 4.

— 20 —

ГОДИНА УШ.

могла сабнти. При томе је дакле бупар са својнм горњим отвором дошао испод инвоа горње барске воде, и остао је у томе ноложају, догод обложне цеви, нису нзднгнуте за внсину снуштеног бакарног Филтра, а то је трајало скоро 10 дана. Сем то!а, ири спуштању и накнадиом изднзању обложних цевн, земља око тих цевп морала се раздрмаги, а поврх свега услед јаког н непрекидног црнљења воде за читавих 6 недеља дана, морала се она оздо у нзвесној мери и оронити, тако да је по свој нрилицп н сноља око обложнпх цевц створила се маинајмања комуникацпја пзмеђу горње барске воде са цриљеиом водом из бунара. На тај начнн уверилп смо се, да истакнуте мане подземној макишкој води нпсу од нресуног значаја, те дакле да можемо њену каквоћу као несумњиво добру обележити. Семтога од трију вода, које се могу за судући водовод узети у обзир, пзворске нема у довољној количини, а речна са хнгијенског гдедишта не може да се иреиоручи; те се према томе питање само но себн решава у корист подземне воде, које има у толикој количинн да може да нодмири св<з нотребе београдског становништва и сада и за у будуће. Па и норед овако јаспе стварн у питању о макпшкој води, а да би одузели ма и најмање основаности нрекорима, ма од куда и ма пз којих побуда они долазили; сматрали смо за кориспо н потребно да нрибавимо јоште и деФинитивно стручно мпшљење каквог уваженог евронсаог хигијеничара. С тогаје нредседник потиисаног техничког одбора нарочитим ипсмом од 29. јуна 1889. старешини мннхенског хигијенског института Др. Максиму ПетенкоФеру онширно саопштио резултате квалитативног испитивања и навео све што се замера и што се мо;ке замерити макишкој подземпој води, а умол.ио га Је, да нам даде савета и одговора у нитању које нас занима. Иоменутп стручњак, који се сматра као отац данашње хигијене, по ванредној љубазпости својој, одговорио нам је одмах 7 | 1(ј VII 1889. год. својеручним писмом, које ми због његове важности овде у целини саоиштавамо. Ово гласи : „Минхен 19. јула 1889. год. ,Ваше високородије! 1 ' „У Вашем веома штованом ппсму од 11. јула (29. јуна) 1889. постављате питања' „1. Да лн је, према наведеним београдским ирпликама, уиутно н корисно, да се дозволи грађење комбинованог система водовода (са водом за ниће са већ упот ребљеннх пзвора и водом из Саве за друге потребе), и 2., Да лн су замерке, које се чнне макишкој нодземној води, од таквог значаја, да она не може са чистом савести да се препор\чп за будућн водовод. „На 1. „Сем тога, што комбинованн систем, деобом у засебнн водовод за нпјаћу и други за воду за остале потребе, знатно гховећава трошкове, говоре противу истога н разни други разлози. „Најглавнији је разлог, што од воде за обичну иотребу, са обзноом на шкодљнвост ио здравље у опште н са обзпром на патогене микрорганизме посебно, са хнгнјенског гледпшта мора да се захтева исти ступањ чистоте, као и од воде за ниће. Ако се патос какве собе нере нечистом водом, опда може да се инфицира и сам патос а н подбој његов (испуна између патоса и таванпце доњег снрата пли подлоге). На тај начин могу при сушењу да пређу инФекцијозне материје у собни ваздух, у виду прашине. Та се прашина свуда наслаже, те може на предметима, који дају храну мпкрорганизмима, то лико да се умпоже, да на различит начнн доспевају до човека у већоЈ колнчини, но ш'1 о може да их у 1—2 литара воде, колико човек дневно иопије, јер он за 24 сата удпше на 9000 литара ваздуха„Ако у унотребљеној води има ма какве нечистоће, онда ће од ове, при сваком прању у кући, нонешто заостати и све ће се више гомилати, у пркос највећој бризн за обдржавање чистоте. „Сем тога, где год норед водовода са водом за обнчну нотребу постојн нарочнти водовод за потребу пића не може да се спречп да се и прво поменута вода не шгје. У Швајцарској у Цприху, где такав комбинованн систем постојп, пре неколико година владала је епидемија тифуса, на се то приписивало томе, што су људи често пилн воду из водовода за обичне нотребе. „С тога, што се тиче чистоте т. ј. нешкодљнвостп ноде мора да се поставе псти захтеви односно воде за обичну уно -

требу као и односно воде за ннће. А та пода сме да се разликује, од воде за нпће само по некојим фнзичкнм особинама, као п. пр. но температури н бистрннп. Ако је вода за обпчну употребу летн одвећ тоила, а зимп еувпше хладна, онда можемо да се помогнемо разлађивањем у лето а грејањем зчми, сем тога, ако је оиа мутна, мораће се Филтровати (процедити) ; па онда таква вода мо -ке да се пнје (ако по другнм особинама својим није неупотребљиви, ако је дакле иначе чнста). „Са хигијенскбг гледишта не би се имало шта ириметити протпву тога. да се Веоград спабде Фплтрованом савеком или дунавском водом. Лондон спада међу најздравије вароши у свету, јер пма само 20 од хпљаде укупног годпшњег морталнтета; па ипак је та џиновска варош у главноме снабдивена Филтрованом водом из Темзе. Вода, која се доводи у Филтре, узима се нстина код Гичмонда впше Лондона, но и више Гичмонда леже јоште многа места п Фабрпке са одводењем у Темзу на нпак речна вбда задржава нужни ступањ чистоте. „Н варош Берлич снабдева се водом из Шпреа и пз Тегелског језера, па се при томе добро осећа. „Међу тим, грађење добрих Филтара веома је скуноц> Ј на ствар и ннкако се не бп могло оправдати , кад би која варош градила скупоцене ннсталације са Филтрима, а међу тим може да нма на раеположењу бпстре изворске или нодземне воде, за коју не треба никаквих Фнлтара. „На 2. „Пошто изворн, који на површину нзбијају и за Београд на расположењу стоје, ни из далека не могу да нодмире варошку иотребу у води; то је он нре свега уиућен на обилну подземну воду цз макншке равнице, ако иста има нужне особине. „Хемијскм апализа ноказује, да та вода нма да ее сматра као чиста вода из кречие Формације и да сиада у тако зване тврде воде. „Водово^на комисија у Мпнхену, коЈа је такођер била упућена на кречну Формацију, ноставила је у своје време као грапицу тврдоће воде за Минхен 18 немачких ступњева. Изворска вода из мангФалске долнне, која је најзад усвојена, има просечио 16 ступњева укупне а 5 сталне тврдоће. „Подземиа вода макишке долнне нма 23 стунња укупне а 9 сталне тврдоће. „Према томе, београдска је вода јоште знатно тврђа од минхенсхе, међу тим то нцје у толикој мери, да бн она због тога била неупотребљнва. „У Енглеској нма вароши, које су снабднвене водом тврдоће од преко 30 немачких ступњева. „Од поменута 23 стуиња тврдоће, стално Је само 9. а 14 стунњева тврдоће могу да се отклоне кувањем илн одговарајућим додатком хидрата креча. „Кад бн хтели да израчуиамо, колико ће се внше санупа нотрошити, при прању са београдском водом, ирема миихеиској; онда би то у повцу тако мало изнело, да нам нико за тај посао не бл ни хвала рекао. ,Па и сопственпцп, нарннх котлова не могу ноказчти много већп рачун, ако употребе воду тврдоће 23 уместо 18 стуињева. „Бактеоролошко иснитпвање макишке иодземпе воде показало је међу тпм резултат, којим би се могла деца плашити. „Ироба из рупе1-адала је у једном кубном саптнметру само 34 бактерије, а на против проба из рупе XII. дала их је 400. „Међу тим, према најновпјим пстраживањнма у лабора•торији тајнога саветника проФесора Др. Коха у Берлину (види: 0 дезинФекцијн бунара н садржнпн клпцг у нодземној водн. Од Др. Карла Френкла, ирнватниг дон,"Пта п аснсента хигијенског института у Берлину — Лист за хпгнјену. Издије Кох и Флиге VI свеска, страпа 23) нптн опе 34 ниги оиих 400 ,доменутих бактерпја долазе пз подземпе воде у макпшко, р.ишици него су тек озго у исту дошле. Френкл је нсннтнвао бунаре, којн су копани у једном од наЈСтарнјих делова вгрошкпх у Берлпну, ц из којих Је црнљена вода вазда ноказнвалл велику множину бактерија. Но ои је нашао. да те бактерије леже само у бунарскнм котловима, цевима и шмрковима; јер кад су ови делови бунара стерилисанц или дезинФнковани, онда вода инје садржавала нпкаквих микрорганизама Такви стрелисани бунари давалн су данима од клнца сасвим слободну воду, а колоније ових тек су се иостунно опет у иствма насељавале. ( 1 Ј ренкл ирема томе завршује своју расправу (страна 55) следећим ре-