Београдске општинске новине

ГОДИНА УШ.

— 47 —

БРОЈ 8

„И сам налазим, а и колпсија је мишљења да том ири- | ликом треба 11 рејон ирестопице законски утврдито, како би се тачно знале и границе ирестоничке власти и како би и сама оиштина ирестонице имала једном сгалпу утврђену територију • „Да би се до тога дошло, нотребно је и садејствовање општиие београдске, потребно је уираво да опа реши п каже: докле опа мпсли да се на сиакој странп простире Београд и које су уараво границе Београда. на онда ирема том да се и рејон ирестонице законски утврдн — сагласно са самом општпном. „Нека се према томе Суд оиштине Београдске ностара, да ми потребне податке п мпшљење сноје о том ношље најдаље до 1. Фебруара ов. год како неби започети носао око иреустројства уираве нрестоницз због тога зас.тајао." Према овоме налогу Госп. министра и но саслушању реФерата о досадашњим радовима на ограничењу вароши, одбор одлучује: да комиснја од г.г. М. Јосимовића, К. Главинића, Мате Јовановића, Димпт. Најдановића п Радеика Драговића узме у оцену све локалне прилике п проучи досадање радове на ограничењу вароши, иа да предложи којом би линпјом требало иовући границу рејона варошког, одвојено од ранијег решзља за израду сатуацијоних и регулационих нланова окрајака варошких по којима би се у смислу прописа зак. о местима утврдиле деФинитивне границе, уцртањем линије .:у илановима ц обележјем у ирироди. III. Извршујући иропис чл. 41. зак. о општинама, оиштински Суд подноси данашњој седници извод састављених рачуна о ирнходима и расходима за 1889 рач. годину с продужењем њеннм до краја Декембра по закоиодавном решењу о изравнању рачунске са календарском годином. По констатовању да је онштински Суд на време извршио оно што закон паређује, избрана је комисија од одборника г.г. Милорада Терзибашића. Св. Карапешића, Ђоке Димптријевића и Милана Денчића са задатком да изврши иотнун преглед поднетих рачуна за рач. 1889 с нродужењем њеним до краја Де- , кембра. ј IV. Новодом реФерата председништва да је касехраниоцпма издат налог за редовни месечни сазив контролне комисије, одлучепо: дапод одговорношћу рачуноиолагача главном, благајном | и надаље рукује као благајник општински члан суда г. Милан I Банковпћ а денозитиом касом као депознтар општпнскога Суда км. помоћник г. Јоца Илић, који је решењем судским исту касу раинје већ и примио. V. Председништво извештава да онштина из ирошле и ранијих година има извесна иримања, која нису наплаћена ва време а вису потпуно ни осигурана, па мнсли да би с том вересијом ваљало пречистити. 11о иредлогу председнпштва решеио : да онштинскн Суд нитање о вересији расправи у току ове године. да изврнш наплату или учиии потнуно обезбеђгње, а у будуће без нкаквог одлагања да се на време свршава наплата и не допушта никоме дуговање. VI. Грађевинско одељење износи питање: на какав ће се начин од сада срачупавати и од приваших наплаћивати калдрмисање с откопавањем улица за нросторе којн по закону падају на терет сонствеиика имгања ? Погледом на то, што по закону за три метра уличне шнрнне, рачунећи од линпје имања, сопственик имања подноси трошкове грађења калдрме, одлучено: да грађевинско о А ељење увек срачуиава кубатуру отконаие земље и квадратуру израђене калдрме у целој улици ; да према томе изналазп средњу сразмеру т. ј. коштање једног квадратног метра, и према томе израчунава колико на кога соиственика пада да плати. VII. У жељи да се одлуке за овогодишње грађење калдрме доносу на време, нредседништво, наномиње: да би се грађење коцкасте калдрме у другом делу Књ. Михајлове и нродужење

у к р :1Љ Мплаиовој улици могло азврпшти из готовине општинске н на терет партије која ове године буде служила на грађење калдрме ; даље, да би у сваком случа у решење ваљало донети раније иа га и објавитм раније како би и сонственици имања мог.ш снремити да у исто време нанраве нове пронисне тротоаре исиред својих имања. Иосле нодулсе дебате закључеио : да се не ирпстуна никаквим одлукама о грађењу калдрме докле се не буде узео у претрес и решење пзвештај компсије о грађењу нове калдрме а грађанству се може издати само напомена да ће сопсгвенпци имања у улицама, у којцма се буде градила нова калдрма, бити дужии да .једновремено граде нове тротоаре.

IV. РЕДОВНИ СА.СТА.НАК. 25. Јануара 1890. Били: Заступ. председника г М. Банковпћ; чланови одбора : г.г, Мата Јоваиовић, А Шгок, Др. М. Т. Л.еко, А. Ј. Одавић, Ђ. Димитријевић, Ј. Ж. Ђурнћ, Банђ. Ннколпћ, Лазар II. Дашк)вић, Р. Иуљевнћ, Љ. Јоиановић, Снма X. Милићевнћ, Н. Л. Митшић, Р. Г. Ћирковић, М. Јосимовпћ, К. Д. Главннић, К. II. Миханловић, М. Велизарић, К. Б. Михаиловић, М С. Денчић, Мих. Цветковић, Ј. Станковић, Г Б. Николић, М. Ј. Марковић, Н. Р. Поиовић, М. Р. Маринковић, Ј. Големовић, Фил Вн.иљевнћ, Р. Драговић и Јов. Сганковић. I. По ирочитању записника одлука из седпице од 17 Јан. т. г. иротумачено како се има схватити одговорност руковалаца општинских каса, а за тим је з шисник усвојен. II. Према члану 19. закона о о^гштинама, а нропису који је за општинске зборове издао госиодин миннстар унутрашњих дела, извршеп је пзбор бирачких одбора за онштински збор 28. Јан. т. г. (види бр. 5. „Б. 0. II.") III. Председништво износи овај реФерат шеФа грађевпнског одељења : „Општински одбор на своме састаку од 2 Септембра 1889 АБр. 208 одложио је калдрмисање и откопавање Крагујевачке улице за ову годину а тај рад треба ове године отпочети на време. У Крагујевачкој улнци ггма. да се отконава 8900ш 3 земље ну како има да се дигне калдрма која је просечно 15 с. т. висока, остаје свега земље 7000.ш 4 У Кнез Милошевој улици од „Лондоиа" до Академије 11800т 3 има да се насне до одређене нивелвте. То би требало одмах учииитп јер је макадам у истој улици тако нскварен, да ће оправка коштати врло млого, а улпца се мора због водовода идуће године нивелисати. Земља је јевтинија да је одмах довлачимо из Крагјевачке у Књаз Милошеву улицу него да је после из других улица возимо где се мање отконава. Осталнх 4800т 3 може се довести из Мплутннове улице, јер ће нрема транспорту нредузимач од цене попустити, пошто му је ближе да носи земљу из Милутинове улиц ; у Књаз Милошеву него у бару „Венецију". Докле се ове две најглавннје улнце буду откопавале н насгшале мора се у њггма колски саобраћај забранити ; нли да се улпце гго 1гола израђују а остала половина да се дозволи нромету. У Кагујевачкој улицп ће се то лакше извести, јер нема нн дубоког одкопавања, и нагиб остаје као 2:1. и кола могу лакше пролазптн. У Кнез Милошевој улици то је скоро иемогуће. јер има места где се ио Г80т иасииа иа је нагиб Вт ишрок и тако небн остало ни 5 метра на чисти коловоз, да бп се кола могла мимоићи. Кад се нак стане друга страна насинати онда не могу кола на нрво насутој страни ни пролазити, јер неће за коловоз остати нп три метра ширине. Према томе мора се саобраћај другим улицама снровести, док се ове улице не доврше. Најбоље Је да се колски саобраћај укине у кнез лгилошевоЈ улицн и спроведе норед Академије па између касарна ново насутом Фрушкогорском улицом у крагујевачку улицу, која се неће откопавати а крагујевачком улицом поред куће г. Ј. Ристића и „Л.ондона" на Теразије.