Београдске општинске новине

ВРОЈ 10.

ГОД. VIII.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕЛДН П7Т ЦЕНА ЗА СРБИ.ТУ : на годину . 8 Д ин ' за пола године . 3 динва стране земље на годину 9 дин.

Недеља 4. марта 1890.

Цена је огласима 6 дин. иара од врсте Претплату ваља слати упутнидом на општниеки суд а све кореспондендије на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Ненлаћена писма не примају се.

||||| |||||,||||| . н ЉПШ1||.

Радови статистичког одељења Као тто се у почетку сваког рада, морају прво савладати природне тешкоће сваког почетка, и статистнчко одељење престоничне општине имало ]е својих тешкоћа. Свлађујући те тешкоће, до данас су ипак постигнути извесни резултати ; а како ће од сада бити веће могућности да и општинска статистика иде јаче путем свога наиретка, статистичко одељење од данас ће под горњим насловом редовно предавати јавности своје радове и студије. Пре тога, да кажемо овде неколико уводних речи*), * * * У данашње време општинске власти израђују за државу толико статисгичког материјала, да и само из тих иодатака могу општине извлачити доста користи, долазитп до сазнања појединих прилика и према томе своје послове рационално развијати. Оне пак општине, које имају средстава да у нарочитим одељењима своје администрације, неиосредно прикупљају податке по свима гранама живота и рада, у толико већој су добити, што су тиме у стању да редовно чине потпуна проматрања, да изводе позитивне закључке и да на тај начин предузимљу и на сигурној основици свршавају нове реФорме своје. Без огледала статистике ни општине не могу имати верну слику свога стањз, нити управа општинска бити сачувана од штетног екснериментисања у раду, јер се експериментисање даје избећи само тада кад се познавањем ирилика из прошлости и упоређивањем резултата, подиже зграда за будући живот. Али не треба мислити да је статистичар испунио своју дужност, ако само прикупља податке. Он их мора прво сам да преради и објасни. Објашњавање изложених циФара, које су за већину читаоца заморавајуће и једнообразне, мора да је што објективније, не гледећи на то, да ли су оне новољне или не. Служећи се као и друге науке бројевима, статистика може тек из сигурних података, да изводи општа правила и законе. За то се она и мора оснивати на релативно тачним бројевима, јер вредност њена лежи поглавито у томе, ако су изложена Факта тачна и истинита. Која нам је пак вајда од тога, што имамо прикупљен статистички материјал по разним гранама државне управе, кад нам он не преставља

*) Ми е:.о по ранијем обећању, били почели једном да оштампавамо до сад свршене радове, али смо прекид морали учинити услед техничких штампарских тешкоћа и дужег одсуствовања шеФа статистичког одељка.

оно стање, у којој је њ л>и и предузето прикупљање Узмимо само пописе, који су код нас вршени, или податко о кретању људства и т. д., од ма које године, па ћемо на првом кораку у њима наићи на масу грубих погрешака, које су производ погрепшог метода прикупљања и необавештености органа, којима су послови поверавани. Кад би сада, на основу добивених резултата из тако несигурних података, изводили закључке и употребили их као базис при каквом предузећу, онда би неминовно морале наступити хрђаве последице, о чему нам даје еклатантан пример нова пореска система, којој је за основицу узет попис од 1884. године. Ми би могли навести више такових прилера, где су држава и општина имале штете од нетачних података, али то остављамо за другу прилику. Сад ћемо само у кратко изнети начин, на који је ово одељење дошло до података и споменути тешкоће, са којима се имало борити при прикупљању истих. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ОБЕЛЕЖАВАЊЕ УЛИЦА ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ КОЈОЈ ЈЕ ПОВЕРЕНО ДА ОДРЕДП НАЗИВЕ ВАРОШКИМ КРАЈЕВИМА И УЛИЦАМА

Одбор београдске општине, у седници [својој од 30 априла 1888. год. изабрао је потписане за чланове комисије, којој је стављено у задатак да одреди навези варошким крајевима и улицама. Комисија је свој посао свршила, и част јој је да предложи општинскоме преставништву за варошке улице и крајеве називе, који су изложени упод .|* приложеноме списку. Чланови комисије, надевајући имена улицама, делили су мишљење: да су називи градских улица врло подесни да се иосредством њих одрже у успомени имена историјских или иначе за народ или сами град заслужних личности, имена историјских предела градова, река и т. д. Из данашњих назива многих градских улица види се, да је о овоме вођен рачун и нри пређашњем именовању улица. При давању имена, комисија је гледала да улицама једнога краја, да имена једне врсте, те је с*тога за улице једнога краја употребила имена пределна, или градова и река, а за улице другог краја, узела је имена историјских личности и т. д. водећи рачуна у колико је било могуће и о томе : да веће улице и са већим саобраћајем добију имена знатнијих личности, градова или предела, а мање улице са мањем саобраћајем, да добију имена мање знатних личности