Београдске општинске новине

ВРОЈ 18.

ГОД. VIII.

ИЗЛДЗИ ЕЕЛЕЉНО ЈЕД&Н П7Т ЦЕНА ЗА СРБИ.ТУ : на годину . . 0 дин. ва лола године . 3 дин. ва етране земље на годину 9 дин.

XII. НАРЕДБА (о 1Ј?ЕМЕНУ ИРОДАЈЕ ПА 11ИЈАЦАМА 9А ПОТРОШАЧЕ Ц ПРЕКУПЦЕ.) Пошто се од дужег времена опазило. да се на овдашњим пијацама поједини прекупци и шпекуланти не држе законом прописаног реда у куповању по јединих предмета са пијаца, чиме се не само изиграва то законско наређење, ве.ћ и руши ред на пијацама, а и чине штете појединим грађанима, који за своју домаћу потребу набавке врше, — то Суд општнне вароши Београда, на основу чл. 23. зак. о општ. н § 383 казн, зак. наређује : 1.) Да ни један од нродаваца на пијацама не сме пре вршити продају нитн купац купити што, док се не дигне барјак општински на тој пијаци ; а тако исто да не оме нико од прекупаца ио путовима, у варошн и изван вароши, пресрећавати продавце и од њих што куповати, док не дођу на пијацу. 2.) За време дигнутог барјака вршиће куиовину само потрошачи, а кад се скине барјак, тек онда могу и прекунци куповину вршити. 3.) Дизање заставе биће у 4 часа пре подне лети а у 6 зими, а спуштање у 9 часова, од кога времена могу и прекупци вршити куповнну и продају. 4.) Кад општа продаја и куповина на марвеној пнјаци паступи, кунци су дужни купљену људску или сточну храну, крупну' или ситну стоку, дрва и остале израде или земаљоке нроизводе, који се на овој пијаци доносе, одма с пијаце кренути, осим случаја ако су са продавцем неко време задржавања на пијаци условпли. Но за овај последњи случај вредиће погодба, ако су купац са нродавцем оиштинском органу, који се код кантара налази, на протоколу ово изјавили. Ко се ухвати да противно овој наредби поступи, казниће се по § 326 каз. закона. Од стране Суда општине вар. Веограда 26. Аирида 1890. АБр. 685. ПРЕДЛ.03И ПОДОДБОРА ЗА ИЗВРШЕЊЕ Н. В0Д0В0ДА (Стенографске белешке из седнице 20. марта 189 '. г.) (ИАСТАВАК) Мнливоје ЈосимовиБ,. Да се не би размимоишли, те да не би дошло до тога да се м ј водовод не гради, ја ћу да попустим те да ова два разшчна мишљења сложимо. Ако дакле председиик мислн, да се може сад да прође на збору, те да се добије генерално овлашћење за укупни зајам, оида при-

Цена је огласима 6 дин. нара од врсте Претплату. вал>а слати јпјтницом на оиштниеки суд а све кореспондендије на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Неплаћена пиема пе примају ее.

стајем тако да се каже: Општина има велике послоке да преду,ше. Ми јоште ннсмо начисто с тиме, које ћемо послове моћи сами да свршпмо, а које пе. Међу тим за све те послове нужно је да се општина задужи. Тај дуг неће се одма узети, али се морамо одмах споразумети са оннм који ће нам зајам датн, на којп иачин ће нам ностепено стављати суме на расноложење. Да се то све докољно објасни н мотнвише и да се каже, да ћемо за сваку од тих великих грађевина ире него што је отпочнемо изнети нред збор. Ако тако може, онда немам ништа нротив тога. Пр здседник. Као што сам у ранијем говору рекао, мислим да можемо. Коста Главиниб. Г. Јосимовић као председнпк комисије казао је оно, што сам и ја хтео да кажем, а то је да гледамо да се ирво ми овде сложимо, за коју суму треба тражити одобрење. Комиснја је сплом околности нагнана да нредложи за сад 2 милиона. Комисија се боји да због дифре од 10мидиона не наиђе на отпор код збора те да и грађење водовода пропадне. Често се чују нрекори „како одбор општински иеирестано одређује неке комиснје, а никакав се носао не одпочиње" с тога смо ми мпслили да треба што нре отиочети са грађењем водовода, па ће људп лакше прнстати на задужење, кад виде да се заиста пристунило извршењу великих оишт. послова. Осим тога, ја мислим да грађани нису довољно ни обавештени о овим потребама и њиховом подмирењу, с тога је неонходно нужно да се нре збора та иитања у штамни расветле и нублика о њпма обавести. У конФеренцији која је држана у општ. дворани, једни су грађани хтели да се свн велики оиштннски нословп одједаннут или у најкраћем року изврше, а други су оиет тражили да се за сада изврше најпречп. Вц знате та се конФеренција у томе ннје могла сложити, за то морамо ми пре збора бити на. чисто и са питањем: можемо ли све послове од једанпут свршити и морамо утврдитп ред којим ће се шта градити. Ја сам мишљења да неможемо ске послове од једаниут свршнти, ннтинхтреба све одмах одпочињати, јер би у тбме случају морали много више материјала и радне снаге са стране доносити. За доказ оког што рекох да наведем дуванске магацнне. за које је потребно бнло много мање и радне снаге и грађевинског материала, но што ће требати за онштинске послове па су ипак предузимачи били приморани да добаве и материјал и ргдну снагу са стране, те да носао на креме сврше. Једни од г.г. одборника веле да треба канале градити у исто креме са водоводом, а другн опет, да треба канале нравити пре водовода. На ово имам да одговорим следеће : но моме нахођењу нрво се мора саградити водовод па за њим одмах канализацпја; јер, ако градимо канале, градићемо нх тако да у њнх спроведемо сву нечистоћу из нашнх домова, и онда је нужна вода за иснирање канала, дакле треба да имамо п г етходно довољно воде. Водовод може бити и две три године без каналнзације па да не буде велике штете за здравље грађанства, ал канали не смеју бити ни нола године без водовода, јер би нас гушио смрад. Према томе требало би грађење водовода отиочети још ове године а до године ваљало би нриступнти извршењу канализације. Осим тога, канализација се неможе извршити у целом Београду за годину или две, а тако није радила ниједна друга варош. него је пропустпла више година док је