Београдске општинске новине

БРОЈ 18.

- 114 —

ГОДИНА VIII.

све своје земљиште каналисала, а водовод се може извршити у Београду за 2Ј/, годпне. Ја молнм господу одборнике да објасае п грађанству у своме крају : да се мора прво градити водовод па онда ка,нализација. Ако затражпмо и добијемо од збора одобрење за задужење од 10—12 милијона, морамо се опет поступно задуживати. Неможемо ми узети све на једанпут. Ко ће да нлаћа интерес на те паре. То се не може нп замислити, него ^емо узети онолнко, колнка је потреба. Ми смо зато и иреддожпли за водовод овако, што можемо код Банке отворитн „текући рачун," да нам даје, колико нам треба, па да илаћамо на оно што узмемо. После Банка је казала преко меродавних лица да ће нам дати на мањп интерес, да не можемо ни на страни боље добити. Ја би желио, да мп добијемо одобрење за све у једанпут, јер се ми, као што је рекао г. председник, -врло често јако одушевимо за неку ствар, па за тим у брзо, са свим оладнпмо према њој Ми морамо да нзиђемо нред збор са тачнпм предлогом и објаснењем. Финансијска комисија није могла да изврши свој посао ири најбољој вољи, за то, што су чланови те комисије у исто време и чланови техничке комисије, и док се један носао није израдио, није се могао други ни одпочињати. Ја сам дакле за то, да тражимо одобрење за 10 милпопа Фактичног зајма. Отеван Чатјеви^. Свакако госиодо боље је задужење од једанпут, нарочито за предузећа код којих неможеш да издвојиш ирече од иречега Сва су врло нужна Није све једно, хоће ли се општина сад одмах задужнти са 2 милиона па после неког времена онет тражити поједпие суме за друга предузећа. Са сваким тим иотраживањем морају да се савладају две тешкоће: пристанак збора н тражење новаца ако не иод јеФтинијим а оно бар нод истим условима као п раиији зајам. Свакоме је то из искуства нознато, да кад се уговори већа сума од једанпут, да је н интерес п аморгизација јевтиннја. Тада имаш посла са једиом бапкарском кућом а да и не помпњем евеит. политичке неприлике и берзанске снекулације. Цела сума која се уговори, не мора се у једанпут узети већ постепено нрема спремном и памишљеном иредузећу а пнтерес и амортизација илаћаће се на новучену суму. Но мени се чини, да нашем грађанству највећу брнгу задаје, што немамо чисте нредрачуне за сва предузећа. Грађанство пма пуно искуства да се до данас смешно руковало са онштинском касом, на се иенрзстапо бојн. Данас кад би се човек запитао, сваки неће умети да каже, које је од ових техничких извршења нрече од кога. Вода је нужна као залогај хлеба. Алп ко сме рећи да и школе нису исто тако нужне. И школа иемамо као што треба. Немају игралишта, вежбалишта а ни остале санитарске услове, Из школа излазе скоро све слаботиње. Друго узмите кеј. Ми гледамо на наше очп да нам Сава узима комад по комад. Кад навали непријатељ на иашу граннну а ми одемо н гипемо можда за најмањп делић земље, а овде Сава нам отима најскупљу земљу а ми гледамо ладно као да нас се ништа и не тпче. После погледајте кланицу, каква је н где је. Та се мора што пре удалпти из вароши, јер ће нас угушити смрад. И ако нам инсу готовп сви технички специјални нланови за остале грађевпне, опет се можемо послужити искуством и сваки нут ириближно наћи предрачун и за школе и друге потребе; само треба прппципно да се претходно сложимо у томе какве нам требају школе, каква кланица, гасно или електрнчно осветлење, какав хоћемо кеј, дали цео зпдан, да лн од дрвета, ил да се донекле каменом наслагом обала осигура и даље да се зида. Сви ови чпнноци врло битно утичу на велпчпну цпфре коју треба тражпти. Дакле приблпжно да се направе предрачунн за остала предузећа за која их нема, и да се штампају у онштинскнм новинама, те да впди грађапство да то не пде задужење тек опако с неба па у ребра; п кад се све то сумира, да се тра-

жи одобрење задужења за све потребе. Сад хоће ли бити 10 или 12 милијона, то ће иредрачун показати. Гавра Брки^. Господо Глас само, којп говори овде о зхјму, пемпо је глас, п нзгледа као грозипца, кад се каже, да се задужујемо. Но пошто се види, да је овде потреба а и само грађансгво је вољно за воду да се задужп, јер нпје велико задужење — мн се неби зато имали шга бојати. За постепено задужење не би нп ја бпо, већ треба спремитн све п нзнети пред збор на одобрење целокупну суму. од 10 милпјона, па онда нека од тнх 10 милијона Фпнанснјска комнсије тражи одобрење од одбора, да се може изузетп сума и то само у онолико, колпко је потребно. Ја мпслим да овде у одбору нема никога протпв тога, само једипо сад стоји до грађанства ако хоће да одобри нли не. Ја сам дакле. да се тражи одобрење за задужење од 10 милијона Предсздник. Тако се управ и замишља, да кад општпна добнје овлашћење, да се може задужитп са 10 милпјона, да се тај зајам постепено н врши. А колико ће се кад зајмити, завпсиће од тога, колпко за који од послова буде потребно новаца. 0 томе ће се Одбор старатн, предрачуне склапати н пројзктс одобравати. II као год што се сад ради са водоводом , тако морамо радити и са канализацијом, кејом,. осветљењем ц другим предузећима. Одбор ће одобраватп — чему ће се кад прчступатп п колико новаца узтптп од Банке. Андра Одавић. Молпм пре, да ми се каже, дали ћемо тражити зајам 10 милпјона еФектпвно илп помипално ? Предоздник. Ја мислим да ми тражимо еФективно. Просто 100 за 100, н на то да плаћамо пнтерес. Узећемо 10 милијона и на ту суму нлатићемо интерес и отплату. (Врло добро.) Марко Белизарић. Ја ћу бити кратак. По моме мишљењу држнм, ако изађемо пред збор са целокупнпм задужењем за све нослове, да ћемо нре добити одобрење збора, нег^ ако тражимо само за водовод. Ово моје мишљење оснпвам на томе што знам, да мнсги пмају воде па хоће канализацпју. Трговци пеће бнти задовољнн, ако не направимо и кеј — треће и спгурност лнчна и имовпа већа је V Веограду ако добнјемо електрично осветлење, јер се на светлости мање злочинства дешавају пего по мраку. Стражари ће нас више коштатн и опет нисмо снгурни потнуно. Кад ми госиодо предузмемо све у нзраду и кад се зна да ће цело грађанство од то1а уживати, онда ће радо свакн одобрити задуасење укупно. То сам хтео да кажем. Др. Марко Т. Леко.. Као члан техничке комисије, са свнм је прнродно, да сам онога мишљења, као што је и у нзвештају исказано. Према томе не могу да се сложим са мпшљењем г. председника. Кад је комисија предложила да се овако односно зајма за водовод ноступи, она је све то имала у виду и о свему томе воднла је рачуна што је сад овде говорено. На свакп начпн боље бн било у једанпут решитп о томе зајму и једаннут га изнети збору на решавање, алп кад смо пређе решавали то ФинанспЈско питање у одбору, нашло се да таствар још није сазрела и главни је узрок што онај Финанспјски иројект нпје усвојен тај, што нисмо били на чисто, како ће се учнњеиизајам отплаћпвати. Кад се једпом решп, на који ћемо начнн доћн до нових општинскпх нрихода, који су потребни за покрпвање нзвеснога заЈма, и нарочпто кад се уверимо, да они неће битн одвећ теретни за грађанство, онда тек можемо решавати о зајму. Док Фипанспјска компсија дакле, којој је поверено ироучавање тога иитања, не ноднесе свој извештај, пе можемо овако на памет о целокупном зајму решавати. А да не би с грађењем водовода и даље оклевалп, мишљења сам, по што су по том предмету свн претходнп послови носврша* јли , да се једпом пристуии послу. Међу тнм треба настати да што нре н Финанспјска компсија новерени јој посао сврши. (НЛСТАВИЋЕ СЕ )