Београдске општинске новине

ВРОЈ 20.

ГОД. VIII.

ИЗЛЗИ НЕЛЕЉНО ЈВДН П7Т ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : на годину 6 дин. »а пола године . . 3 дин. ва с.тране 8емље на годину 9 дин.

Неде^ља 13. Маја 1890.

Дена је огласима 6 дин. пара од врсте Претплату ваља слати упутницом на општниски суд а све кореспонденције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Нснлаћена пнсма не примају се.

0 б з и а н а (К О М И С и Ј А 3 А К О М О Р у) Разрез коморз на грађане београдсае, који је раније и сноразумно са о.пштинском влашћу извршила војна комисија, објављен је преко „Орпских Новина", те се тако могло видети шта ко из Београда има на име коморе за војну потребу да да, Да бн сада комисија накнадно учинила исправке, према изјавама грађана чије имовно стање или вије погођено или се до данас изменило, позивају се сви они грађани из Београда, који са разрезом коморе нису задовољни, да до краја овога месеца општинскоме Суду учине пријаву и поднесу доказе о своме имовном стању, После овога рока неке се ничије жалбе ни примати ни расматрати Из седнице Оуда општине вар, Београда 12. Маја 1890. АБр. 743,

XIII. НАРЕДБА (3 А ПРОДАЈУ ХЛЕБ А). Таксу за продају обичнога хлеба одређиваће и на дал>е општинскм Одбор заједно са назначавањем мере (тежине) према цени; а за бели хлеб — Суд општине вар. Београда, на основу 13 тачке члана 37. зак. о општинама наређује : да сс од данас продаје (бели хлеб) увек у потпуној тен?ини килограма. Такса за бели хлеб за сада се неће одређивати, н по томе хлебари до даље наредбе продају белога хлеба могу вршити по цени, коју сами одреде. Ко се не буде ове наредбе придржавао, и бели хлеб продавао у непрописној тежини, казниће се по закону. Од стране Суда општине вар. Београда 12. маја 1390 год. ДБр. 750.

ГРАЂЕЊЕ ^АНА^ЛА СТУДИЈА ТЕХНИЧКК КОМИСИЈЕ КАКО ДА СЕ ИЗВРШИ КАНАЛИЗАЦИЈА У БЕОГРАДУ.

Ка.о што је важио цитање о водоводу, исто тако важно је и питање о канализацији Београда. Јер, као год што је за одржавање нашега здравља потребна чиста вода, исто је тако, ако не још и у већој иери, потребпо чисто земљипгге и чист ваздух околине где станујемо. Да ли је пак земљиште у Београду чисто, показаће нам прост рачун. Просечно се може рачунати, да сваки становник избаци из себе до 500 килограма, које мокраће које тврдог ђубрета. Ако рачунамо Београд са 35.000 становника, то годишње износи само људског ђубрета (ексвремената) 17. 5 милиона килограма. Ова грдна количипа ђубрета, у нас већином нонире у земљу, а сризмерно мали део одлази постојећим каналима или се извози. Но сем овога нанаја се земљиште наших авлија, с дана у дан, помијама и већ унотребљеном водом у кући. Нерачунајући више од 10 литара дневно те воде на самог сгановника, то годишње понире у земљу испод наших авлија до 130 милиона литара нечисте воде. Дакле укуана количина нечистоКе, износи у Београду годишње најмање 147 милиона килограма или дневно близу 400.000 килограма. Што зпачи: кад би хтели спречити да сва ова нечистоћа не иде у земљу, морали би за извлачење исте ван вароши, сваког дапа имати по једап жељезпички воз од 400 кола. Или, кад би се сва нечистоћа скупљала у добро озидане помијаре и за извлачење ђубрета из њих плаћало по садањој такси 10 дипара од 1 куб. метра, издавао би Београд на то годишње близу милион и ао динара. Међу тим ми ■ сви знамо, да се сразмерно мали део поменутог ђубрега уклања из вароши, а већи део гомила се иснод наших кућа, авлија и улица тако, да кад земља не би имала ту особипу да ђубре преради и постепено преобрати у минералне нешкодлшве састојке, земља би испод наше вароши ускоро постала тако ночиста, да се човек не би на варош пи осврнуо, а камо ли у њој становао. Ну и моћ земље, да ђубре нрерађујс, има своје границе. Чим количина ђубрета постане толика да се земља њоме засити, онда је сав сувишак нечистоће подложан простом труљењу, те се тиме кужи с једне стране земљиште варошко и подземна вода, а с друге и ваздух у самој вароши. Последица тога су учестана појава и брже ширење разних заразпих болести, и у опште постаје становништво нездравије. Ова засићеност земље нечистоћом, најире се и најочевидније покаже у бунарима, јер подземна вода унијајући постепено непрерађене делове ђубрета, постаје неу-