Београдске општинске новине

ВРОЈ 20

- 122 —

ГОДИНА VIII

нотребљива за ниће. Као што је то у Београду већ тако често случај, да се овај или онај буиар, који је давао пијаћу воду „покнарио." А да су доиста воде у нашим бунарима нокварене, нарочито у насељенијим крајевима, најбоље се види из хемиске анализе вода, које је нрошле години извргаио члан ове комисије др. Марко Л.еко. Тај је извештај, поднет одбору општинском и штамнан у увештају техничке комисије о каквоћи воде за будући водовод, и из њега се веома јасно види, како је нечисто земљиште на коме обитавамо. Како пак постоји пепресгана комупикадија каздуха у земљи са спољним ваздухом, то је очевидпо, да ни ваздух који удишемо, пије млого чистији од воде у поменутим бунарима. Кад би санитетска полидија и у нас била онако развијена, као у другим европским државама, нема сумње да би, ако не иначе, оно на основу резултата поменуте анализе вода, натерала или општииу или нојединце, да у што краћем року уклањају све ђубре из вароши. Време је дакле, и то крајње, да општина београдска предузме мере противу нагом'-лавања ђубрета у земљишту варошком, те да тиме отклони један од главних услова, због којих је Београд нездрав. Данашња хигијена захтева, да се у погледу одржавања чистоће у каквој вароши, испуне ова четири услова: 1., Спречити нагомилавање ђубрета и у онште отпадака. на земљишту варошком, а исто тако спречити и њихово понирање у земљу или подземну воду. 2., Што брже уклонити из обиталишта све ђубре и отпатке. 3., Спречити да се нагомилавањем ђубрета и одпадака вап вароши, не окужи земљиште, ваздух и подземиа или г гек}ћа вода, што значи учинити ђубре нешкодљиво било дезинФекцијом, било прерадом ради гнојења земље. 4., Одвести што брже ван вароши сву метеорску воду, која на варошко земљиште падне, јер и та вода, спирајући улице и дворишта, садржи известан проценат и нечистоће. Поред ова четири услова, увек се поставља још и овај услов: 5., Да се одреди висина до које се сме подземна вода пењати, како би с једне стране одклонили утицај мењања стања те воде на заразне болести, а с друге стране ослободили зграде од сталне или периодичне влаге. Да се ови хигијенски захтеви испуне, има више начина, према томе како се кад и где овом или опом од помепутих захтева, даје већа или мања важност. Од свег ђубрета, које треба што пре уклонити из наших станова, на арвом месту долази људско ђубре и то првенствено тврди делови. Јер то ђубре већ из нашег тела изилази готово у трулом стању, а често са клицама разних болести. За тим, на другом месту, долазе аомије и вода која се у кући и при разним занатима троши. На послетку пак долази одвођење метеорске и подземне воде. С друге стране опет, узев по количини у којој се поменуте материје појављују, долази на прво место метеорска вода. Јер, док за Београд количина укупног ђубрета износи дневно близу 400000 килограма, дотле за време јаких киша, треба из вароши за време од једног сата, одвести до 200 милона литара воде. Како се овако грдна количина воде, која собом иоси сву нечстоћу са новршине улица и авлија, не може, без штете по здравље, одвести друкчије до подземним каналима, то је јасно да, не обзирући се ни нашта друго, свака варош мора бити снабдевена што потпунијом мрежом канала, у које се онда обично одводи и сва вода која се у кући и разним радиопицама троши. Постављањем ових канала у дубини до испод патоса подрумских, даје и могућиост, да се дренажом спусти и ниво подземне воде, до испод подрумских патоса, те тако у исто доба задовољи и последњи хигијенски захтев. (наставиђе се)

Н0ВЕ ШК0ЛСКЕ ЗГРАДЕ Извештај комисије за претходне радове око подизава нових зграда за основне школе у Београду. (наставак) Наша нравила изискују малу висинј од 3 5т но безусдовно траже (чл. 11.) да свака учионица има вештачку вентилацију. У већини школа нема никакве вештачке вентидације. Тако на Сави у III и IV раз. осн. школе заженску децу долази око 0-5м' 2 површине иатоса на једно дете, а од вештачке вентилације нема ни трага, правила нак траже око 1 - 50м. још п веш/г. вентилацију. Ако се овоме дода, да се у нредсобљу осећа несносан смрад из нужника, онда није тешко замислитц какав загушљиви и покварени ваздух мора да је у овој и сличннм учионицама. У опште међу нриватним зградама, за које општина грдну кирију плаћа, пајгоре су оне учионице, које су постале од 2 нли 3 мале собе избијањем зидова. Тако мале собе имају и мале висине и мале прозоре, па кад се нретворе у велике учцонице, поред свег тог што често имају доста велнку новршину патоса, оне ни приближно не одговарају захтевпма једне добре учионпце. Далеко би нас одвело кад бп набрајали све недостатке сваке поједине школе. Једном речи, у данашњим основним школама деца немају довољно ни светлостп ни простора за кретање, ни ваздуха за дисање, а ово, по себи се разуме у највећој мери улропашћује здравље и деце и њихових учнтеља и учитељака. Према томе и сувише је јасно да садање школске зграде никако не одговарају захтевима добрих школа, и да у оваком стању немогу више остати, но се нове школе морају и то што пре зндати. * Нису само хнгијенски обзири који захтевају да се нове школе што пре зндају; већ и из самих економних обзира требало их је још давно назидати, само да је било колико толико усталаштва, код иадлежних. Ако се и даље у онштини буде радило као и до сада, онда се не треба чудити што општина има у своме буџету позицију од око 30.000 динара годишње само на кирије за ирив. зграде. Данас општина држи ове зграде под кирију : 1) на дорћолу 4 учионице 3744 дпн. годишње кирије 2.) на , 2 „ 1800 „

5544

3.) Јалији 4.) „

2 3

1080 938

2018

5.) на тераз. 4 учионице 2760(2760 6.) у палил. 5 „ 2304 7.) у „ 2 „ 1440 8.) у „ 2 , 1728

5472 9.) на ист. врачару 2 учионице 1728 10.) на „ „1 „ 960 11.) па „ „1 „ 1080

3768

12.) на зап. врачару 2 учионице 1296 13.) на Сави 6 „ 4800

36 свега 25658 дин. год. кирије За ових 13 кућа (36 учионица) општина дакле издаје огромну суму од 25.658. дннара. Али како се I и II разр. основне школе за жен. децу на дорћолу налазе у једној оишт. кућп, која ће због регулације морати можда још овога лета да се рушп (што би велика срећа била, јер се кућа налази у најжалоснијем стању), то ће општина морати и за ове две учионице узети приватну зграду и за њу нлаћати око 2000 дин. год. кирије, и тако ћемо у идућем буџету имати позицију од 27.653 дин. на кнрије за школе ако не буде још и више И на иослугу сада се нздаје млого више но што би требало. Један момак може лако да се стара за 4—5 учионица. А данас због распарчаности школа има и по један Фамулус за једну једину учионицу.