Београдске општинске новине

ГОДИНА VIII.

— 123 —

БРОЈ 20.

Тако, данас се нлаћа у иалилули : За први и други разред осн. школе за жеи. децу на по-

слугу месечно — — — — — - 44 дин. За III и IV раз. осн. школе за жен. децу — 44 „ За I и II одељ. I и III раз. за муш. децу — 64 , За II и IV раз. за муга. деду — — — 50 „

4 Фамулуса 202 д. м. Кад се назидају, а тиме и груиишу школе, онда ће овај посао моћи вршити 2 Фамулуса по 60 — 120 дин. Дакле само ва ово.ј једној школи биће уштеде на 82 динара месечно. На зап. врачару издаје се на иослугу месечно : , за I II III и IV разред 70 динара за I и IV „40 за II и III „40 „ За 3 Фамулуса 150 динара ! а треба 2 за 120 днн. дакле уштеда 30 дин. месечно. На дорћолу има 3 Фам. за 160 дин. а доцније ће требати 2 за 120 уштеда 40 дин. На источном врачару издаје се у име послуге за I раз. осн. школе за мушку децу месечно 24 дин. II „„ » * 36 „ III IV „ „ „ 40 „ За 3 Фамулуса 96 „ а треба 1 за 60 дин. те би уштеда била 36 дин. месечно. Месечна уштеда на самој иослузи код нових школа износи 202 дин. а год. 2424 дин. Место садањпх 13 Фамул. требаће само 7, дакле мање 5. Не водећн рачуна о уштеди на огреву, који троше Фамулуси, када се ова уштеда само на послузи, дода целој суми која се издаје за кнрију (27.658-(-2424) онда излази, да годишње нмамо на расположењу суму од 30.082 динара или округло 30.000 дин. Ако ову суму од 30 000 дин. сматрамо као ануитет, онда бисмо код Управе Фондова могли за 23/ г год. исплатити зајам од 377.000 дин. и неби требало грађане прирезом ни са пет иара оптеретити за овај зајам. Илн, пошто у оншт. каси, ј као што је комисија приватно сазнала, има око 200.000 дин. ј готова новца, који за бадава лежи, то би се тај новац могао употребити те да се одмах приступи иодизању . нових

школа н. ир. у Палилули и на Дорћолу. Тиме би годишња уштеда била: *.д иалилулске кирије — — — — — 5.472 дин. од дорћолске „ — — — - • — 5.544 „ на послузи „ _____ 1.344 „

Свега 12.360 дин. Дакле годишње уштеде било би само на овим двема школама у палилули и на дорћолу 12.360 дин, а узев у обзир и уштеду на горпву (за мању послугу) било би уштеде око 12.500 дин. годишње. Ако ових 12.500 дин. сматрамо као ануитет, то би тим новцем могли за 23 х / а год. да исплатпмо капитал од 156.000 дин., а толико ће од прилике и коштати ове две школе. Општина има и својих зграда, у којима су сада школе, тако: Код саборне цркве 2 зграде 8 учионица На теразијама 2 „ 7 „ У министарској ул. 1 „ 3 „ На дорћолу 1 „ 2 „ „ зан. врачару 3 „ 6 * ист - '■ 3 4 " Свега 12 зграда 30 учионица Од ових зграда неке би још за неко време могле остати као школе, а неке у којима неби могле и даље школе остати, могле би се употробити као станови за учитеље, или би се издавале иод кирију, и одатле би општина имала прихода. Тако н. нр. зграда у којој је сада основапа школа за женску децу на ист. врачару могла би битп врло леп приватан стани, а за њега би се могло добијати год. најмање 1000 дин. кирије. За зграде код саборне цркве 2500 дин. За зграде на запад. врачару 2500 днн. Дакле за зграде, где су нлацеви општински тако велик да би старе зграде и даље остати могле, и кад се нове школе назидају, добијало би се нреко 6.000 дин. год. кирије.

Ако се ово дода горњој суми од 30.000 дин. као ануитет за школе, онда пмамо годишње на расположењу суму од 36.000 динара. Број ђака редовно сваке годинр све већма расте, и тако општина ће битн принуђена, ако не буде назидала нове школе да још приватних кућа узме нод кирпју, јер су млоге школе и сада препуне, а за 4—5 година мораће још најмање 6.000 дин. год. плаћати више за кирије. Ако се ова сума дода оној од 36.000 дин. излази да ћемо имати годишње на расположењу суму од 42.000 динара. С овим ануитетом оиштина би могла за 23'/, год. исплатити управи Фондова зајам од 525.000 дин. а много више и неће требати, па да општина назида нове школе какве данас наука захтева. Кад би се за 23/, годнне исплатиле ове школе, о >да би се и буџету општинском олакшало за 42.000 дин. год. Из овог нриближног предрачуна види се, да према садањим приликама за иодмирење једне тако важне потребе нема наша општина готово никаквих жртавада поднесеали, и кад би било какових, без сумње нема никога, који би се томе нротивио. (свршиће св)

ПРЕДЛ.ОЗИ ПОДОДВОРА ЗА ИЗВРШЕЊЕ Н. ВОДОВОДА (СтенограФске белешке иа седнице 20. марта 1890. г.) (наставак) Никола Р. Поповић. Ја сам, господо, пажљиво саслушао предговорнике, који су разлозима доказивали корист од тога да се добије генерално одобрење од стране збора вароши Београда за задужење од 10 — 12 милијона динара, и по моме мишљењу баш сви ти разлози предговорнпка иду на то, да су противни томе општем, генералном, одобрењу за задужење а ево зашто? Прво тражити генер. одобрење за задужење од 10—12 милијона динара у овој 1890. години, а да се тај новац утроши на разне и најнужније општинске иотребе, и то тек у течају од 5—6 година у будуће, ја мислим да не би било оправдано ни с једне стране: ни према закону, нити пак према грађанима гласачима. Друго, сви пнсмени гласачи, који воде рачуна о своме гласу којим решавају овако важну н крупну стар — задужење од 10-12 милијона динара, зар бп дошли на збор кад немају у исто време нред собом плана и предрачуна шта ће да кошта једна или друга установа или грађевина општинска за коју се задужује општина, а шта ће коштати све потребе скупа узев. Ја држим да неби дошао ни један такав гласач. У такве нисмене гласаче можда и ја спадам, и ја сам не би могао да гласам да се задужи општина са 10—12 мијона динара, који би били унотребљени у течају 5—6 година доцније. Ја мислим да није ни нраво да се од садањих одборннка општинских, п од садањих гласача тражи одобрење оних издатака који имају да се нзврше тек после 5—6 година. У том погледу највише разлога дао је сам председник техничке комиспје кад каже, да сви ови радови не могу да се врше једновремено, у течају једне или две године, него да ће требати дуги низ година; чак и за све претходне радове треба више година, Кад је то тако, и кад техничка комисија то каже отворено, да се водовод не може свршити пре него за 30 месеци, т. ј. за две и по године, ако се са А одмах одпочне на њему радити, и кад се зна то да се у томе времену не може ништа више радити него само да се претходна питања о канализацији, осветлењу, грађевинама, калдрмисању и т. д. ириуготовљавају за будућу израду, онда не знам каква би била оправдана нотреба да се још сад тражи одобрење за задужење и за та друга питања, и за канализацију, калдрмисање, осветлење, кланицу, школе, варошки суд, антропоте и обалска утврђења. Како може да се на те иотребе тражи генерално овлашћење за зајам, кад се не каже ни како ће се нокрити отилата и интерес тога зајма, и кад се зна да гласачи треба да су упознати са тим т. ј. да се упознаду како са нлановима нрема којима хоће онштина да изводи именоване потребе, тако са предрачуном коштања, као и са начином којим мисли опнггина да подмирује нужну отплату и интерес, како да финансира у овим издацима, који износе толику суму задужења. На овај начии,мени се чини, да би се само збунили и омели