Београдске општинске новине

БРОЈ 21.

— 132 —

ГОДИНА VIII.

Др. Марко Леко. Ире свега имам да одбијем прекор као да сам са оиом отоичашњом напоменом о уговору имао иамере да одуговлачим решење овога иоола и да унесем неку забуну. Овај уговор, кад је прављен, иравиди су га они, који те иослове најбоље раз*му, и ми остали чланови комисије, који тим стварима нисмо толико вични били, дошли смо више мање на готов иосао односно састава овога уговора, и с тога, врло је лако могућно да би имали још шта о њему рећи кад бн га поново читали и узели у претресање. — Но неунуштајући се у то питање, пошто је начелио већ усвоЈен тај уговор, Ја за сад пмам да кажем да би овде, код предлога комисије, требало додати још једну тачку, која би по реду била 7-ма и која би гласила: да се истој комисији новери иретходии рад за реконструкцију (ноправку) садањег водовода. 0 томе истина нема спомена у уговору, па требало би о томе донети и нарочиту одлуку. Мил. Јосимови^. То еам и ја сам хтео да иапомеием, а кад је овако важна ствар на решењу, ако останемо овде и до ионоћи, неће бити много. С тога ја сам мислпо да изнесемјош шири предлог но што је г. Л.еков, а тај је: да се опој комисији, која руководи овим послом, иовери и старање о целом садањем водоводу и о његовој реконструкцијн. Предоедник. Да се овласти дакле комисија да изради илан реконструкцијс садањег водовода ц да тај план иоднесе одбору на решење. Ја мислим да то можемо примити (Ирима се). Г. Јосимовић ми рече да бн сад требало изабрати два три правника и ако хоћете још кога од одборника, који ће прегледати још једном иредложени нацрт уговора. (Усваја се) — Онда пзволте изабрати иет шест лнца за тај посао. (Бирају.) Изабрани су : Милутин Марковић, Јован Симић, г Бока Новаковић, Марко Леко, А. Одавић Ј. Тг1дић и М. Јосимовић. Председник. Молим г.г. одборнике, ако још ко има да учини какве примедбе или наномене, према којима би ваљало лредлоге пододбора изменити или доиунити („Нема нико"). Онда оглашујем да је дебата исцрпљена и у исто време износим овакву редакцију за одлуке њене ио свима предлозима комисијским и ономе што смо мењали и додали данас у седници (Секретар чита}: а.) да се ради неопходиог гр^ђења водовода и што скоријег извршења осталих првепствено потребних великих реФорама у ирестоници, од општинског збора издјејствује одобрење за задужење до 10,000.000 динара еФективно, која ће се (задужење) чннити поступно, кад се коме послу приступи и у колико се приходи за отплату зајма буду развијали; б.) да се по зборском одобрењу зајма одмах предузме извршење новог водовода на основу пројекта који је набављен и усвојен одлуком одборском из седнице 10. марта т. г. Књ. Бр. 121; в.) да се на потиуну пзраду водовода заједно са извршеним претходиам радовима, са експролријацијом надзора при грађењу и у оиште свима иословима и издатцнма може утрошити до 2,000.000 — два милијона динара; г.) да се грађење водовода изврши у општинској режији а у свему на начин као што је у реФерату техничког нододбора од 30. јануара 1890. год. изложено с допуном још да питања у којима се надзорна комисија и општннскн Суд не би сложи /1и, излазе на решење Одбору оиштинском; д.) да се стручно руковођењо послова при грађењу водовода. повеои Оскару Смрекеру, и т та ради веже уговор, за који се усваја нацрт техничког пододбора, с тим, да председник у име општине са г. Оскаром Смрекером потпише уговор одмах ако комисија од г.г. М. Ј. Марковића, 'Б. Новаковића, Ј. Симића, А. Одовића, Др. М. Т. Л.ека и Ј. Тадића још једним прегледом даде мишљење да је усвојени нацр т уговора по оиштину у свему користан; ђ.) да комисија која буде изабрана да грађење водовода надзирава на начин како је у извештају иододбора обележено, у најскоријем времеиу изради и план за реконструкцију данашњега водовода, и е.) да се образује стручиа комисија, којаће одмах питање о канализацији узе/и у иретрес, те одоору општпнском у што краћем року иоднети предлог како да се набавн пројекат за канадизацију иа и самој каналпмацијн шго пре ириступи.

Н0ВЕ ШК0ЛСКЕ ЗГРАДЕ Извештај комиоије за дретходне радове око подизааа нових зграда за ооновне школе у Београду. (свршетак). Расноред школа по крајеВима доста је добар, јер су се оне онако отварале, како је потреба изискивала. На приложеном плану вар Београда означена су места црвенпм круговима где се садање школе налазе, и то : 1.) Код саборне цркве 2.) На теразпјама 3.) На сави 4) На дорћолу 5.) На зап. врачару 6.) На ист. врачару 7.) У налилали 8.) Код инштитута (вежааоница) и 9.) На јалијп. Комисија мисли да би се горњи распоред с малим изменама могао задржати. 'Гако : 1.) Код саборне цркве да остане и где је на општин. земљишту. Исто тако: 2.) На теразијама 3.) На дорћоду 4.) На зап. врачару 5.) У палилули 6.) Код вежбаонице. За остале 3 школе општина нема скога земљишта, или није за школе иодесно, и за то би га требало што пре цабавити. Тако иа ист. врачару, досадање место за школу непоиодесно је, јер се не нриближује срединп тога краја, но је на самој периФерији, а најподесипје место било би на размеђи између ист. врачара и епглезовца, јер новим рејоном обухвај ћеи је и енгдезовац у варош, на и у том крају треба дати : школу. За тај крај требало би дакле купити један плац за I школу, и то иегде у београдској улици, око Грантовог имања. Даље у савамадц требало би купити плац за школу, и то на страни која Је барп окренута, или насути један део баре, а могао би се и један део општ. земљишта на Зеленом Венцу за то употребити. Напослетку за јадпјску школу треба на зго 1,ном месту купитп земљиште или би се могао употребити једаи део дорћолске пијаце. Према броју ђака и раштркапости Београда, комисија налази да је иотребно да се поред побројаппх девет школа подигно још једна, по броју дакле десета школа. Па како се крај жељезнпце почео јаче насељавати, то би 1 се и у том крају могла подићп једна школа, н то иа тобџијI ској пијаци, где је место довољно иространо н за школу а и ! за ШЈЈацу. Илац општпнски пак до краљеве вешериице, на који је ! комисија ирво и иомишљала да га за школу узме, не би био | угодан, јер је земљпште врло сгрмно. Иоложај ових десет школа озпачен је на приложеном илаиу плаветним круговима I Према овоме распореду и иредложеном броју школа, коI миснја налазн, да би и за неколико годииа била иодмнрена I потреба у школским зградама. Но иошто становииштво у Београду све више расте а и I рејон је утврђен, то при зидању нових школа добро би било 1 водити рачуна и о будућем знатнијем умпожавању становништва београдског, и с тога, ири подизању нових школа, треба зидови да буду толико дебели, да се може доцније још један спрат подићи. Да би оиштина дошла што ире и до што бољих илапова за школе, треба расписати стечај Програм ио коме би се стечај расинсао ово би био : Општнни требају иланови за иодизање једне школе н. нр. у иалплули за мушку и женску децу. Плац је на општинск м земљишту у палилули' довољно велики, II зграда ће бити са свију страиа слободна. У згради треба да има 9 учионица, од којих ће ]една