Београдске општинске новине

ГОДИНА VIII.

— 183 —

БРОЈ 21

иматн бар 70м* а могда би бити и нешто већа (ради Светочсавске нрославе.) Веће учнонице (5—6) биће дугуљасте 65 до 70м' г (ирн'ближно размери 3:5), а мање 3 до 4 на броју 40— 50м*, треба да су више квадратног облика. Поред сиаке учионице мора да има мала гардороба. Даље .2 собе за учитеље и учптељке, које могу да служе и за библнотеку и учила, 2 собе и две кујне за 2 Фамулуса. — Потребан број нужника. Један локал за гимнастику. Уласци за мушку и жеиску децу да су одвојени. Зграда мора да Је од тврдог матернјала и да одговара: статичким, хигијенским економним и естетнчким захтевима модерних основних шко .Ја. Пројекант — Србин — треба да се у главноме држи правпла, која је проипсао г. министар иросвете за грађење школа; од ових може да се одстуни само ако би имало ослонца у новијим правилима за грађење школа, каква иостоје н. ир. у Аустрији, Бемачкој, ФранцускоЈ и т. д. Тражи се: 1 ) Ситуационп илан I : 200 2.) Потребан број основа 1 : 100 3.) Два изгдеда (фасаде) 1 : 100 4.) 1 пресек 1 : 100 5.) 1 иеренскгивни изглед 6.) Кратак опис иројекта 7.) Заткорен куверат у коме ће бити име и адреса пројектанта, а на куверти какав мото. Потребна обавештења о ситуацији даће инжнњерско одељење беогр. општине. Димензпје треба да су такве, да се доцније још Један спраг нодићп може. Награде су I. 1000 дин. II. 800 днн. III. 600 дпн. Општина може да откупи и друге нданове који дођу на стечај а не би добили награду. Чим се нагрчде исплате, иланови прелазе у оншт. својину. Извођење ће добити онај, чији се нројекат усвојп ; а надзор може вршити иста грађевниска надзорна комисија, коју је одбор општнвскп за водовод изабрао, и којој би пмао да се дода још један стручњак (архитекта) Општииа може овај посао у режији да ради, а може да га иреда иредузнмачу пугем оФерталне лицитације. Чим се добпју пданови, који се имају ноднеги најдаље до 1. октобра о г. одмах ће се нрпступитп оцени. Резултат оцене треба саоиштити одбору општписком што пре а најдаље до 15. октобра ов. год. Пдаиове ће оценити комисија, коју општ. одбор избере и доју би по мишл.ењу стручњака требадо изабратн ире расписнвања стечаја. У исто доба, корисио би било умолити г. мпнистра грађевнна да одрсди комисију за. преглед планованједнога члана грађевннског савета, како бн овај грађевинском савету могао одмах реФерисати своје мишљење и резултат комисијскога рада. По усвојеиом нлану могле би се поднзаги и друге шкоде за које има довољно простора са свију страна као што је у иалнлуди, тако на дорћолу, код саборне цркве, на зап. и ист. врачару, тобџијској нијаци а може биги и на сави п најалији. Комисија мисли, да би од корпстп бидо како за општину тако н за учитеље и учитељке, да сј нодигну за њих и стадови. Но само иод тим условом, да ти станови буду сасвим одвојеии од шкода. У расправљање питања о сгановима, комисија није се упаштала, јер држи да је куд и камо претежније пптање о шкодама, које ие трпи оддагања и ваља га одмах решити. Из оиога већ што је довде казаио и сувпше јасно види «е, да је за општину баоградску од врло велике користи како с хигнјенског тако и с економпог гдедишта да се што ире почиу подизати нове шкоде, и ирема томе комисија има част предложитп одбору да изволи решити : 1.) Да се овде у вароши на 10 места, као што се у овом нзвештају предлаже, подигну нове зграде за наше основне шкоде; и да се за ту цељ, ако је нужно, употреби уштеђена готовииа пз ранијих буџета, која се у оишт. каси налази, а колико иреко тога буде требало, да се набави нутем зајма. 2.) Да се одмах за нзраду плаиа школ. зграде за Пади.лулу расиише стечај, као што је у овоме извештају нзложено, и 3.) да се иредседннштво наше општине постара, да у

што краћ!'м року нађе пужнога земљишта за подизање школских зграда и у оним крај чшма вароши, < де за сада општина нека свога чемљншта ; а то је иа сави. ист. врачару. и најалији, па да о ресултату тога рада. а прлма наиоменама, које се односно тога питања у овоме пзвештају налаза, најдаље до 1. Августа ов. год. нзвести општ. одбор како би се и то пнтање. на време решило. ГРАЂЕЊЕ Ј^АНА*ЛА СТУДИЈА ТЕХНИЧКЕ КОМИСИЈЕ КАКО ДА СЕ ИЗВГШИ .КАН4ДИЗЛЦИЈА У ВЕОГРАДУ. (11АСТАВЛК) Тиме, што се морају градити канади за одвођење метеорске воде, изгдеда као да је у онште решено и питање о канадизацији једне вароши. Међу тим у самој ствари није тако, јер често други обзири утичу јако на решење овога нитања и усдед тих обзира, а у мдогоме и усдед докадних придика, ностаде су разне системе канадизације. Највећу тешкоћу, при решавању овог иитања, чини уклањанв људских екскремената из вароши. Докде једни, с обзиром на то што се канади већ градити морају за одвођење метеорске воде, траже: да се у исге канаде, заједно са помијама, нушта и садржина из нужника, дотде други, нешто из обзира на ведику печистоћу те садржине, а нешто са обзиром на вредност исте за гнојење ноља, траже да се она, иди нарочитим канадима иди свакодневним извожењем, из вароши укдања. Према стању у коме се сада надази нитање о канадизацији вароши, не може се рећи ни за једну систему да је применљива за г.ваки сдучај ; већ, нри решавању овог питања, треба увек узети у обзир докадне нридике, нодожај вароши коју треба канадисати, техничку и Финансијску могућност извршења и на посдетку и пољопривредну корисг. С тога дакде, да би се могди што сигурније оддучити за једпу иди другу систему, ие треба се ндашити ни рада ни трошка око испитивања номенутих придика и штудија, јер укодико се нретходни радови и штудије изврше потпуније, у тодико ће оддука бити тачнија и решење нитања савршеније. Сем тога, треба имати иа уму да ће, у сдучају иеиовољног решења овог питања, имати становништво да поднесе не само зиатне новчане жртве, већ ће морати деценијадно да трпи све непријатности и санитарне незгоде, које могу пастунити усдед хрђаво изабране системе канадизације. Да би и одбор оиштински могао иознати суштину појединих система кападизације, ми ће мо у гдавним потезима издожити све, за сада, примењене системе, а на завршетку казаћемо наше мишдење, која би система црема нашим придикама, најподеснија бида за Београд. Све постојеће системе канадизације, с обзиром на начин како се из вароши укдањају људски ексиременти, могу се подедити на ове три груне : I Система извожења. и то: 1.) Скуаљање екскремената у руиама ; 2.) Скуаљање екскремената у судовима. II. Система сеперације или одвајања. Но овој системи одводе се екскременти из кућа нарочитим цевима иди сами за се или заједно са водом која се у кући троши, а одвејеио се одводи метеорска вода и подземна вода. У ову групу додазе ове системе : 1.) Јирнуроаа система; 2.) Берлирова система ; 3.) Ворингова система; и 4.) Сонеова система. III. Система спирањч. По 0В0 Ј системи не задржавају се људски екскременти ни једног часа у обитадишту, већ се одма водом из нужника сперу у зато саграђене канаде, одакде иди :