Београдске општинске новине

БРОЈ 21.

— 134 —

1.) одилазе непосредно, са свом осталом водом из канала, у најбдижу реку, или; 2.) вода се из капада пушта у реку тек пошто се нречисти, бидо Фидтрацијом, бидо хемиским средствима. бидо раздивањем по пољу. Да у гдавноме опишемо ове побројане с.истеме. I. Система извожења. 11о овој системи мора свака зграда имати идируну иди судове, где ће се екскременти скупљатп и дуже иди краће време држати, док се ван куће не однесу. За тим морају, иди појединци иди општина, имати средстава за изношење екскремената, и на посдетку мора се одредити место куда ће се екскременти ван вароши истоваривати и да ди ће се предузимати какве мере за дезинФекцију иди прерађивање њихово. 1.) Скуаљање екскремената у руае. Најпростији пачин скупљања екскремената је у просто ископаној рупи, која се затрпа, кад се напуни, и друга копа. Овај начин, може се рећи, био је до скора код нас најобичнији, а и данас има у Београду доста кућа са таквим рупама, које се, шта више никад нити исиражњују, нити затрпавају, јер сва течна маса из тих рупа понире у земљи, кужећи сво околно земљиште, подземну воду и ваздух. Да би се понирању нечистоће у земљу стадо на пут, као и да би се становништво нагонидо, да од времена на време извози нечистоћу из вароши, нрописује санитетска подиција, готово у свима европским варошима, да се морају градити такве руие, из којих ни кроз дно, ни кроз стране, не може садржина њихова одидазити у окодно земљиште. Подиција у исто доба одређује и запремину таквих руиа, како би се осигурадо уредно чишћење истих. (НАСГАВИЋЕ СЕ)

И 3 В Е ттт т Ј" ТЕХНИЧКО-ФИНАНСИЈСКЕ КОМИСИЈЕ ОДБОРУ БЕОГРАДСКЕ ОИШГИНЕ. Има већ в |ше година како се питање о извођењу ведиких варошких реФорама у београдској општини никако не скида са дневнога реда. За све то време општински одбори, претресајући га, покушавали су да га на сво]е начине и реше ; ади сви ти покушаји осталн су до данас мање више безуспешни Замерало се што одбори општински нису збиљски радили на унапређењу Београда, већ су вечито решавали само о томе како би га гребало уредити, неизвршујући ни једно своје решење. Како се пак, за све време, од кад је у опште поведен говор о реФормама у Београду, заиста није скоро ништа стварно урадило за извођење тих реФорама, није чудо, што се са многих страна и данашњем одбору чине пребацивања, како све своје време проводи у бирању некаквих комисија за штудирање питања о извршењу великих општинских послова, а не приступа извршењу ни једног од тих послова. Али те су замерке неоправдане, јер су извесни претходни радови, бе* којих се не може ни нриступити извођењу великих реФорама, извршени тек под садашњим општинским одбором, што најбоље сведоче : извештај техничког одбора за извршење претходних радова за водовод вароши Београда, од 26. маја 1888. год., од 14. јула 1889. године, и од 30. ј ануара текуће 1890. године; извеш гај техничког одбора о калдрмисању вароши Београда од 18. маја 1890. године ; извештај комисије о проучавању питања за грађење зграда за основне ишоле од 15. априла 1890. год; извештај техничког одбора о будућој канализацији Београда од 11. маја 1890 год. па на-

иослетку, и ова) извештај техничке Финанцијске ко мисије.*) \ Непуштајући се у даље доказивање : да су замерке чињене данашњем општинском одбору неоправдане, јер он желећи да зрело питање изнесе на решење, морао је радити са извесним планом. онако, како је и радио, ради смо да учинимо неке напомене сад, кад је одбор спремио све што је претходно требало снремити, вољан да присгупи и извођењу великих реФОрама и кад је настао тренутак да грађапи српске престонице донесу своју решавајућу одлуку о томе хоће ли Београд и дал>е остати овакав какав је сад, или ће што ире подмирити своје неодложне потребе, те постати уређена варош, права престоница Краљевине Србије и дика и ионос целокупног српства, на коју ће се угледати и остале вароши наше отаџбине. Мало нма београђана, који нису већ сте^ли уверење: да се Београд по своме уређењу и подмирењу варошких потреба, у многоме чему не може мерити ни са мањим суседним паланкама, а камо ли са другим престоницама, па ни са оним које су као престонице куд и камо млађе од Београда. Има их доста који увиђају, да је већ крајње време, да се приступи подмиривању оних оиштинских потреба, без којих данас ни једна уређвна варош не може постојати, и које нам истичу за углед : Загреб, Темишвар СоФију и друге вароши ; али, биће их врло мало, који знају, шта те уређеније вароши троше годишње на подмирење својих општинских потреба. Да би једанпут, већ и код нас сво грађанство било на чисто с тим, да се велике и животне потребе једне уређене варошке општине не могу подмиривати оваким и оволиким средствима коликим београдска општина данас располаже, изнећемо на овоме месту приходе и расходе неколико страних општина, које су по броју становника са Београдом или приближно једнаке или и мање од њега. Износимо званичне податке, које смо извадили из нарочито добивених буџета тих општина. Тако : Имао је ирихода Имао је расхода 1.) Београд 40.000 станов.) свега: свега: 1884 год. око 567 000 дин. 567.000 дппара. 1887 „ „ 694 897 „ 694.897 1889 „ „ 778.588 „ 778.588 2.) Загреб (25.000 станов.) 1882 год. 1.010.504 „ 1.169.183 1883 „ 1.076 675 „ 1 155.739 1884 „ 1.065.498 „ 1.119.357 2.) СоФија (30.000 станов.) 1888 год. 877.475 „ 771.662 1889 „ 1.742,965 „ 2,616.555 „ '1890 „ 3,160 420 „ 3 001-610 4.) Берн (40.000 станов )

1888 год. 1 539.213 „ 1889 „ 1,458.725 „ 1890 „ 1,541,328 „ 5.) Женева (48 000 станов.) 1887 год. 2,354 661 „

1,511.134 1,520.429 1,570.663

1888 1889

2,271.084 „ 2,449.780 „

2,456.214 „ 2,366.097 2,465.147

6.) Ерфурт (48.000 станов.) 1889 год. 3,580.854 „ 3,321.202 динара.. Из овога табеларног прегледа, види се да је Загреб, који је са 15.000 становника мањи од Београда,

*) Сви ови извештаји штампани су у општилским новинама, ». оштампани и у засобне књижице.