Београдске општинске новине

ГОДИНА VIII.

— 238 —

БРОЈ 42

Да је стока адрава или месо здраво, декар ће ударити свој жиг. Лекар је дужаи налазиш се на кланици за све време кад се стока дотерује на кланицу и коље. Ситна стока клаће се одмах, чим је лекар или комисија огласи за добру и здраву ; а крупна : волови, краве, биволи, биволице и т. д., која се ирегледа, не сме се натраг враћати у варош, но ће остати под надзором општписким у зато нарочито одређеним шуиама, и клаће се после 24 сахата, од кад је лекар прегледа и огласи за добру и здраву. Ова стока, за тих 24 сах„, не сме добити ни хране ни воде. У случају, када клач посумња у савесност и рад лекара, суд ће, на његову молбу, одмах одредити комисију од 1-ог судије суда општинског, једног онштинског лекара доктора медециие и другог марвеног лекара. Чл. XI. Крупна стока клаће се од 1. Маја до 1. Сентембра од 4—8 часова но подне, а од 1. Септембра до 1. Маја од 10 пре до 5 по подие. Ситна стока, као и свиње, клаће се на овоопштинским кланицама од 2— 6 часова изјутра и то од 1. Априла до 1. Септембра а од 1. Септембра до 1. Аирила од 10 пре до 5 часова по подне. Чл. XII. На сваком стражњем череку од ситне стоке оставиће се парче с вуном те да се види, да ли је месо јагњеће или јареће, овчије или козије. Чл. XIII. Сваки онај, који. без благовремене пријаве и надлежно добивене упутнице, закоље ма коју врсту сгоке, исто тако и онај, који закоље ван општинске кланице, ма да би и имао упутницу; напослетку и очај, код кога се нађе месо без прописаних знакова или цубок, — да се казни први пуг 4-губом таксом ; други нут 10-губом а трећи пут да му се забрани радња за годину дана. и да му нропадне кауција но чл. XVI.

Чл. XIV. Механџије, каФеџије. гостионичари, ашчије, печењари и сви они који ради ишекулације стоку кољу, илаћају исту аренду као и месари по чл. II. нравила, и клаће је на општинској кланици. Ко противно овој одредби поступи, казниће се нрви пут н-губом а за сваки поновљеип случај 10-губом таксом. КаФеџије који ситну стоку кољу радп своје иотребе, сматрају се као нриФатна лица Чл. XV. Нриватни за своју иотребу могу клати само, свиње, јунад, телад, и ситну стоку као: овце овнове, јагњад итд. код своје куће и без таксе. За клање јунади и телади морају иријавити и добити дозволу код општинског суда. Ако се докаже да приватни купљену стоку није за своју потребу употребио, но је са истом ма у ком облику шпекулисао, па и делио, платиће поред потпуне таксе и казну и то ио чл. XIV. ових нравила. ДРУГИ ДЕО 0 дужнооткма меоара и продаваца Чл. XVI. Сви месари и продавци иодлеже овнм дужностима. а.) Сваки месар, пре отварања радње, дужан је ноднети суду општ. уверење да је способан радњу месарску упражњавати. Он је дужан пре отварања радње за сваку продавницу или дућан ноложити суду кауцију у новцу или у српским вредећим папирима или у сигурном јемству за годину дана, и то: за продају говеђег меса 300 дин. „ „ телећег „ 100 „ „ „ овчијег и јагњећег 100 „ „ „ свињског меса 100 „ Ова кауција служиће општини као обавеза ради испуњења ових правила и паплате казне. У случају казне, дужан је клач одмах допунити кауцију у колико је суд за панлату изузео. б). Сваки мора на својој нродавници ставити Фирму, „месарница", са именом и презименом чија је радња.

доходак, да смо могли оезбригкно и лепо живити. Задеси нас једном несрећа : гром удари близу нас и Лоренцо изгуби говор. Залуд се трудише лекари, помоћи не би, он остаде нем. Пролазила је година за годппо.м и — Богу хвала доЈ>е дан који нам поврати срећу. Кад наврших 16 година здружим сс у Лаваљи са неким Томазеом. 0 н>ему се није говорхло баш добро, али и нико пије могао доказати да је учинио што рђаво. Мене се није тицало шта свет говори, па нисам ни бабу слушао ма ди ми она световаше да га се манем. Иначе сдм уживао слободу и баба ми није бранила ннкада да обилазим околину, да нрово^им по оближњмм сслима па и да се задржавам у друштву. Али чссто, кад сам се враћао дому, у иогледу Лоренцовом могао сам приметпти прекор, који ми казивашс да му је тсшко што га остављам самог. 1о ме је мучило и најзад се решим да се повучем из друштва и да већи део посветим дому, тим пре, што и Лорепцо пвстаде одраелији. Алп једног дана дође Томазо и замо.ш ме да са њиме одем у Пизу, одакле је имао да допратп неку своју гошћу — рођаку, из Сицилије. Не знам за што, али нисам могао одбити молбу његову. Радозналост нека обузе мете се реших да с Томазом пођем и да се упознам с то.м по његовом причању леиом девојком. Пренебрегох што сам се Лоренцу бпо обећао да се извеземо до села Б., но кад пођох с Томазом, Лоренцо ме — чнни ми се и сад гледам — испрати таквим ногледом свтга нежног срца, као да ме хтеде опоменути „пази се, брате; пе идп " Нешто ме је вукло да не останем и ја одох. Тада, 81§поге, још нисам знпо шта значи то љубав и ако сам радо иогледао на сваку лепу девојку ! ..

из

У Пизи нисмо дуго чекали влак, а чим стиже. искочн једног вагона рођака Томазева Магдалена, —тако се звала, О, да знате само како је изгледала лепа ! Танка и висока, већа од мене за читаву шаку ; враних и дугих плетеница, ватреннк црних очију.. Кад ме поздрави својим звонким гласом, кад ми иружи своју лепу, меку п топлу руку, прођоше мс жмарци иеког особитог осећања. Од тога часа као да ме анђео — чувар остави, а моју душу местс њега дочеиа наклспи демон у виду те лепе моме ! Да вам пе досађујем Дугим причањем како су ме Томазо и његова породица скоро сасма одвојили од брата н бабо Наумим да је узмем за жену. А она, питаћете! Она ме пе одбп а.ш и не даде евоју реч : ултезала се да би ме боље спутала ; Не прође много а ја западнем у дугове, које сам правио да би одговарао раскоипшм жељама моје љубавпшде. Зеленаши зајмише новац, алп можете мислити с каквпи имтересом ! Срећним се нисам могао ооећати а да бих побегао од гриже савестти. тонух све лакомисленије у вртлог. Од куће сам иаостајао; иостаде ми и мрска, не да избегнем -аслужепе укоре од бабе. већ што ие могох да подносим прекоре Лоренцове кога моја страст хтеде ш срца да ми га истисне. Не анам јесу лп Магдалена п Томазо опа.кали у каквом се стању налазим; да лн су познали да у мојим грудима воде борбу савест и страст, страст која се могла и угаспти ! Имали су увек нове жеље које није лако задовољити, и ја падах све впше у дугове. — Коме да се поверим да олакшам срцу ? Вабп ? Нисам могао, нпсам имао ни одважностн. У1оренпу ? Ах. он п не беше још за то. Томазо и