Београдске општинске новине

БРОЈ 42

— 139 -

ГОДИНА VIII

в), Сваки мора имати сгадно место, дућан, у коме продаје месо, а о иромени дућана мора известити суд. По улицама не сме продавати било сирово, суво или прерађено месо. Тако исто забрањеио је пред продавнпцама месо сећи, мерити и проданати, а викање и лармање строго је забрањено. Месо се споља дућана не сме вешати. г), Сваки мора ова нравила наштампана метнути у рам под стакло и изложити их на угледно место, тако да их може сваки читати. д), У продавницама мора бити највећа чистоћа, како таван, дуварови, тезге, пањеви, патос тако и сва мерила и алати те радње, а нарочито момци и они који се ту послом баве морају бити обучени у чисто одело и имати припасане беле кецеље. е), За доношење меса са кланице у продавницу сваки мора имати нарочито за то начињена кола на којима ће бити израђен сандук, који треба да је од расговог дрвета у најмањој дужини од 2 метра, рендисан и гладак. На истом удешен капак обложен са мушемом, тако да се месо не може видети ни најмање, и споља црвеном бојом обојадисан. Сандук се мора одржавати у највећој чистоћи. При утоваривању меса, сандук мора бити чист и у њему прострта асура или чаршав. На сандуку мора бити и с једпе и с друге стране записата почетна слова имена и презимена Фирме. Донешено месо у дућаи мора се одмах очистити од »нрљавштине ако их буде било. ж), Сваки је дужан да цену меса напнше на једној таблици и обеси је на видно место нред дућаном, како може свако видети цену а тако исто кад се цена мења износиће се одмах на углед. з), Месо мора бити добро, свеже и дебело, а тако исто мера мора бити тачна. и), Сваки мора имати у својој нродавници контролне мере са потребним теговима, и те морају бити тако намештене, да су свакоме приступне, да купљено месо премери, и о тачној се мери увери. ј), Сваки је дужан дати меса кунцу онолико колико овај затражи да купи, и иарче које заиште. к), Начињена кола за пренос меса контролише лекар и контролор ради чистоће. На овим колима не сме се

ништа друго носити до само чисто месо. Ире нрегледа не сме се месо у кола утоваривати. л), Сваки клач мора на клаиици месо у свему чисто израдити, оцедити га и убрисати од крви, очистити га од прљотина и на месу ие сме остати никакав остатак од тајних органа и делова који су за људску храну неупотребљиви, као остаци од увета, гркљан, једњака, главие крвне жиле, унутрашњих грудних кожица и т. д. љ). Сонственик радње дужан је биволско, и козије или јареће месо одвојено метути за продавање и на истом ирилепити артију и на њој паписати да је биволско, козје или јареће месо како би се разликовало од говеђег, овчијег и јагњећег. Суд општински прописаће доцније у допуну ових дужности месара — продаваца, услове за рад у опшге и одржању чисготе како у продавницама тако исто п за сва она места где се стока коље и месо прерађује. Члан XVII За тачно вршење ових правила постоје општински контролори, који воде непосредан надзор а као виша контролна власт иостоји онштинскн Суд који је одговоран за свако небрижљиво контролисање, и за сваку штету коју би општииска каса претрпила због неправилног надзора. Овим није искључено и право грађана, да могу доставити Суду неправилност, како од клача тако и од контролора, ма у ком погледу било, коју ће доставу Суд одмах извидити и решит и. Члап ХУШ. За сваку повреду горњих дужности сматраће се дело засебно и тако колико је дужносги повређено, толико је дела извршено и за свако то дело општипски Суд осудиће сопственика Фирме, радње, по 20 динара у корист оиштинкасе, па макар та дела и не извршио сам лично сопственик радње већ његови млађи или ма ко други у његовој радњи. Решење којим општински Суд осуђује сопственика Фирме — радње — на горњу накнаду, одмах је нзвршно према самом закону.

Магдалепа, разуме се, знали су за моје очајно стање. — Једне вечери, пошто ме Загрејаше вином и дивном сицилпјанском несмом, Магдалена без икаквог околишња понуди ми њену номоЈт као доказ неограничене љубави. — Једним завештањем, рече ми, пао ми је у део скуиоцепи накит. И ако је нремили спомен, радо ћу га жртвоватида се спасеш брпга, п изми риш дугове. Али продати у Лавањп те иаките, било би непријатно. јер ти знаш да свет овди не волн Томауа и нокушај тај могао би проузроковати незгоде. У Фл.оренцији ће то ићи много лакше и боље. Ја знам једног јувелира који ће радо купити по добру цену.« После ових речи извуче из џепа повеНу кутију, отвори је и из ње се просу снлни сјај. Блистање тих брилијаната увери ме да је накит н сувише скупоцен — читаво богатство. У мени се први пут заче нека магловита сумња. — Магдалено ! рекох јој без околишења, у прошлост девојке, која ће моје имс носнти, треба да сам потпуно уверен ! Накити ти буњују ме. Њихова зредност мора битп и сувише велика. Ко ти Дарова спе то ? — Лакомислениче један, прихватл она, зар сумњом плаћаш неограничену љубав и пожртвовање ? — Ти ћеш ме сам пратити у Флоренцију, да тамо продамо накпте. Ја их нетребам, нека то буде мираз који тн доносим. За тим ћемо отпутонати у Неапољ мојој мајци, да те она сама увери да су накити завештење њепе мајке а моје бабе. Тражићемо и благослов њен; стари попа, мој ујак, спојиће нас иенчањем. Тада се можемо срећни вратнти

твојима који ће меии исто тако бити драги као теби. Треба лп н даље да сумњаш, драги мој ? Речи Магдаленпне пале су мп на душу, као и мелем. Кода им се протпви ? Осетнх се пре?рећан, очаран. Пристанем и одлучпмо се што пре поћи. Ваљало је нлћп паре за пут а и умирити поверпоце. То ме је мучидо. Да кажем кућп о путовању нисам, хтео. Решим се да оставим само писмо, с обећањем да ћу се ускоро што пре вратитп. Да, то је Лепо и лако, али новац ? — У глву мп сину чудна мисао. Бдба наша увек је одвајала но коју суму п штедела за мене и Лоренц I. То бешз бабина тајна, а.ш ја сам ју знао : у оапдуку п>ено\1 лежале су две кесе. Колпко је стављала у коју не знам, али сам змао да једна носи натпис „П .етро" а друга „Лоренцо •. Сандук је лежао у таванској со'>н. Да заиштем од ње нзвесну суму, било ми је тешко, а.ш немадох куде Стрепећи иајза I замо.шм је н рсм%ох да сам припуђен на кратак пут, од кога ће зависити можда моја будућноет. Баба ме запрепасти, она кратко п одлучно одбп моју молбу п нзли сво.ј, дуго уздржаваци гњев на Магдалепу, коју је сматрала за узрок моје промене... Ја осетих сада први пут у срцу своме мржњу, и с болом пођем из куће. У1о,)епцо јо био у другој соби: беше чуо све и плакаше. Изађе преда ме н баци се да ме, по своме обичају загрли, али га ја отурим од себе. нзађем на улицу п несвесно пођем Томазовој кући. (Св]лгпће се)