Београдске општинске новине

БРОЈ 43

— 14.4 -

ГОД1ША

над целокупним простором калимегдана као рејоном градским ; и по томе, Друштво и сва уређења н.егова на овом простору, дужнн су одмах следовати свакој наредби комаиданта града, коју би он издао у односу на поотупак и ред па том простору, било но свој иницнјативи, би 10 ио паредбп илп одобрењу више војне властп. 9. Решсња .АЈини тра војног : од 29. септ. 1886 год. 1Г1'Бр. 2362 п од 29. аирила 1887 год. ПФБр. 1128 — односно расадпика Општпнског и стаклене баште њене ; н од 10 Фебр 1887 год. ПФБр. 394, — односно уљаника Периновићевог ; остају у снлн, н према томе, Друштво не може ништа чинити, што би стешњнвало право Општине и Перцновића, које нм је поленутим наиред решењпма дато. Преднаведено саопштава се Председнику, са тим, дн ме засебним актом изво.ш нзвестптн, прима ли удружење за украшавање Калимегдана, на руковање, по својим иравилпма »Калнмегдан, под условнма напред изложеним." * Овакав одговор Госиодина Министра војног, Управа удружења није могда сматрати да садржи оно што је ваљало да се утврди претходно јаспо, те да рад удружења може теКи сигурним правцем. Ограпичења, збијена у двосмислене усдове, с којима се сједне стране нешто допушта а с друге у ствари забрањује, једном руком даје а другом одузима, морада су управу довести у потпуну сумњу. И с тога је по решењу унравнога одбора поднесеп други акт: Господину Министру војном Удружење за украшавање парка калимегднског проучило је акт Госп. Мин. војног од 12. пр. мес. ИФБр. 1634, којим се даје одобрењз да удрулсен.е може руковати Калимегданом у правду својих, статутима постављених задатака. У служби јсдног општег интереса престонице, удружење је дубоко захвално како нремилоотивој пажњи највншега места, тако п предусретљивости Госн. Министр I војног, којом је прихватио и решио молбу удружења. Али имајући онравдану потребу да пре стварнога приласка своме раду, буде потпунце на чисто са тим : у колико ће удружење имати нрава на самостално кретање у погледу унапређивања «Калимегдана" као јавног шеталишта, управи удружења изгледа да постављени услови горереченоме одобрењу Господина Министра не прецизују до потпуностн све оно за чпм је удружење молило. Тако у главноме: а.) тачком 6-ом не помињу се п случајеви, у којима би настала потреба за разирање и рушење онога што буде награђено на „Калимегдану"; б.) тачка 7-ма не допушта ни право обезбеђења, које даје сама зграда (као грађа — покретнн материјал), нпти се одобрава нздавање гаранције евентуалнпм приходом зграде, до случаја потребе порушења; и в.) тачком 8-ом резервисано право г-радској команди као непосредној и надлежној надзорној власти, у очима удружења пма карактер као: право слободнога наређивања свпју Фактора градске команде, и то како у приликама вршења службених ироциса, тако и при личномс хотењу да се ово или оно учини. Према овоме, удружење не бп смело прнмити постављене услове, ако се не би изближе деФинисало оно чему они служе ; јер иначе управа удружења ни за часак не би могла рачунати Д а удружење п у чему располаже неким правом кретања и рада по Калимегдапу, нити би његова предузећа обећавала каква успеха и донашала користп, иошто би све имало вид непостојанства. Због тога удружење узима слободу изјавити да је вољно нримити Калимегдан на руковање и уианређнвање под свима постављенпм условпма али само тако, ако бп претходио Госнодпн Мпннстар војнн изволео допуно определитп : а) да је случај тачке У1-те само у прнликама : ванредног ратног и томе одговарајућег стања, или кад иотреба захте те се донесе решење за савршено поништење парка калимегдачског ; б.) да гш тачцп УП-с>ј удружење има право евентуално изздати гаранцију на приход од подигнутих зграда, као и не саму зграду (грађу) као пкоретнн материјал ; и

в.) да употреби резервИсаних права тачком УШ-ом, команда градска штедљчво има иристунати само у границама иравила о градској службп а никако по проишољпоме п безпотребноме нахођењу — те по томе да цели та тачка пз услова отпадпе, пошто удружење није ни тражило да се команда искључи од градсле службе и стварне дужности и ирава свога. Сем овога, удружење је слободно молити да Господнп Министар војпн изв0 1п узети у оце 1,у 2. тачку статута, која набраја задатке удружења, п према њима изрећи да ли се удружењу начелно одобрава рад у правцу ностављених циљева. То бп по себи било осповпо одобрење, на темељу којега би се удружење увек нмало аридржаватп 1У. тачке услова те редовпо тражило и специјална одобрења, кад наступи иотреба. Уверсно да ће Госно-ин Министар војни имати доброте да уважи и ову преставку. удружење учтиво моли за што скорије решење, како би одмах прпшло потребним спремама, те првих дана пролећа већ започело ш.то радити на Калимегдану. 01 На овај други акт Управе удружења, добивен је овакав одговор од Господина Министра војног: »Председнику удружева заукрашаваае Калимегдана У одговору на мо 1.бу Друштва од 1 Децембра пр. године Бр. 5., која је молба предата Миннстарству 9. Фебруара 1889. год. Председнику се саопштава следеће, у свези решења п наређења мог од 12. Новембра прош. год. ПФБр. 1634 : 1. По оеби се разуме, да ће војна вдаст употребити право које је себи резервисала у тачки 6 горепоменутог мог решења, само у приликама • ванредног, ратног и томе подобног стања, као и кад потреба настане да се реши да се парк калимегдански понпшти — савршено и.ш делоано. 2- Друштво Је властно, по себи се разумс, располагати како зна, како са приходима од згра^а које опо буде саградило на Калимегдану ио добнвеном одобрењу за то, тако и са материјалом тих зграда ; но у случају, кад настане потреба да се те зграде дижу ио захтеву и наредби војне власти, никакви уговорн које друштво буде имало са приватнич лицима односно тих зграда и при*ода њиховог, не могу задржаватц извршење наредбе војне властп о уклањању тих зграда, нити ће друштво имати права да захтева ма какву накнаду за евснтуалне штете на материјалу тих зграда које би се учиниле, ако војнавласт буде принуђена да се лично ангажује у уклањање тих зграда те Да на тај начин осигура благовремено извршење иаредбе за то. 3. Осма тачка у решењу и наређењу мом од 12. Новембра прошле год. ИФБр. 1534. неможе се и;оставити. А, такође по себи се разуме, да команда градска, нити хоће иити може, у својој дужности, нзлазитн из круга прописаног иравнлима градској служби. 0 произвољним и безцотребним дејствима и наређењима те команде, ја држим да неможе бити ни говора. На крају овог наређења, саопштава се председнику, да ја пемам нишга противу тога, да друштво ради п извршује све оне задатке, који су побројани у тачки 2. друштвеног штатута, на простору којп је тачно обележен у решењу и паређењу мом од 12, Невембра нропме године ШФБр. 1634. — свршиће се ДОПИСИ ГРАЂАНА. (Марвени трг расадник нечистоће) 31. Септембра. Има впше годпна од како сам први иут приметио да је марвени трг, тако звани „батал-џамија", не само право легло него у истипи п расадница нечистоће за велики број улица варошких, ако не и за цели Београд. Ми смо свпкли да гледамо нечисте улице п да не уочавамо лако како се нечистоћа прави и како гомила. То није у озталом пепојмљиво. Јер кад би се већа чистоћа строго наређивала; кад би п сама власт заводила мере које су тога ради иотребне, било би више чистоће, па би се сваки изузетак, опажао јаче. Овако пак, кад се само два пут недељно чисте најглавније улице; од осталих неке само једном недељно а многе — смем тврдити ни у месец дана, онда је природно да је нечпстоћа по јавним ширинама и улицама мпого већа, а ми се на њу свикли па и не опажамо колико је велика.