Београдске општинске новине

ГОДИНЛ VIII

— 149 -

БРОЈ 43

Општина истина плаћа предузимача годишње да еве пијаце уредно чисти, алиневидим да се то и радн. „Тобџијску пијацу,« »марвени трг (< и У ,палилулску ширину« ама баш ни да дирне предузимач. За што се онда то и ставља у уговор, ако није могуће чистнтн ? ! Разбирао сам о овоме на меродавном месту, и добио одгоБор: да је за награду, коју општина плаћа, немог>ће ни тражити да предузимач све пијаце чисти. — То најбоље доказује да је потребно наћи начин, како ће се чишћење вршити. Врло је добро уредннштво оп. листа урадило што је иустило низ чланака отоме, како се чистоћа одржава по немачким варошима. Тн чланци од несумњиве су користи како за Београд, тако и за остале наше варошке општине на пр. Ниш, Крагујевац итд. Грађење водовода у престоници отпочето је, и за то мислим да би за време докле траје грађење, ваљало свршити и с тим: на какав ће се начин у будуће одржавати чистоћа по нијацама и улицама. Први услов и потреба јесге вода, али други тако исто важан, јесте сам начин чишћења као и мере да се чистоћа одржава без престанка и свуда подједнако. Да се вратим на оно што прво помеиух и чега ради пишем овај допис. На марвеноме тргу продаје се не само стока, него и разни производи, па и сено и слама. Ђубре од стоке, размрвљена земља, сено и слама сваког дана остају на тој ширини у великој количинп; слаже се једно на друго и меша. Нреко сламе и сена нанесе се земља и сточно ђубре, иа се све то утапка. Тако остане, почем нико не чисти и не скупља. Али чим после дан, два и више, дуне ветар, онда се ђубре са марвене пијаце растреса и мало по мало креће. Најпре један део, на други итд. Ветар брише по оној ширини силно и сву нечистоћу саструже до тврде земље. Онда, кад ветар шиба, ннко и не гледа шта се ради, нпти ко примећуЈе како се врло брзо по оближњим улицама растури она нечистоћа која је лежала на марв. пијаци. Ово што тврдим, може изгдедати по коме п непојмљиво; али ја обраћам пажњу сваког онога, који седи у близини марв. пијаце, иа нека пази у будуће. И најмањи ветар наноси ситну сламу, сено и ђубре ситно но свима улицама, да је немогуће чистити их. Узалуд је мука становника те улице у чишћењу. Није скоро ништа поможепо тиме, што чистимо улице. Треба отклонити узрок нечистоћи. Јер иначе значило би допустити да се у Београд уноси ђубре да га после по улицама чистимо и из вароши по ново износимо. Да се помогне овоме злу лек је: чистити марв. трг сваког дана. Али почем би то преко сваке мере много стало, и како се у самој ствари не да ни вршити због недовољних органа, ваљало би марвени трг изместити даље од вароши на пр на тркалиште. Иначе ћемо сваког дана трпети све већу нечистоћу и вечито имати прљаве улице, јер ја тврдим стеченим уверењем, да са марвеног трга разносс ветар и кола сву нечистоћу по већем делу вароши... Кад свакн грађанин достави оно што увиђа, може се имати збирка корисних напомена и добрих савета, па за то чиним пажљивом оп. управу, а допис нишем да бп мсгли о овоме размислити сви они у чијем интересу лежи да марвени трг не остане вечпто у најлепшем крају вароши, поред двора и скоро > средини престонице. То забрањује н хигијенски пропис, ако се води о томе обзир шта је марв. трг лети. — И%. ОПШТИНСКЕ ВЕОТИ На мишљење Управа удружења дунавсвог краја поднела је предлог Одбору опшгинском, да се основна школа за дупавски крај не гради на ономе простору код „Сака-чесме," него да се еа то земљиште измести црква, а школска зграда да се подигне гди је данас црква св. Алексаидра Невског. Предлог овај Одбор је упутио па мишљење комисији, која је проучавала нитање о грађењу школа. Молбу нских грађана дунав. краја да се откупи приватно земљишге за школу тога краја, Одбор није могао уважити; што им се овим даје на знање.

Први извештај. Према закључку последње одборске седнице, доиосимо у овом броју извештај надзорне водоводне комисије, који садржи њезин рад до данас. Изабрани. На уиражњена месга изабрани су за чланове Одбора саборне цркве г. г. Витомир Младеновић кројач свешт. одела, Риста Атанцковић агенг и Јаша Ајдарић трговац. Отечаји. Огштини је потребан још један инжињер, а исто тако и стручно рачунско лице за главног књиговођу. Обраћамо пажњу на стечаје које о гоме доносимо даиас. Седница. Сутра, 8. ов. мес. Одбор општински држаће редовну седницу, са овим дневним редом: а). Лицитације; б.) Молба грађана запад. врачара да их општина ослободи плаћања извршеног откопаваша улица; в.) Акт царинарнице београдске о додатку благајнику за руковање калдрмином и мерином, г.) Молба учитељице дечијег забавишта на Врачару за помоћ ради набавке школ. потреба ; д.) Акт управе удружења дунавског краја за помоћ ради осигуравања дунав. обале; е.) Извештај комисије о предлогу управе удружења дунавског краја гди да се подигне зграда за осн. школу ; ђ.) Извештај о закупу зграде за ново одељење осн. школе дунавског краја: ж.) Акт г-ђце Јелене Краљевачкове, учитељице, о установљењу школе за малу децу ; з. Акт еснаФа каФанско-механског како да се регулише питање о акцису ; и ј ) Уверења и молбе. Сј Из СТРАНИХ ОПШТИНА

ЛијеЈК. Овај доста велики белгијски град, данас броји преко 146.000 становника а 1903. имао је само 46.500. За цигло 90 година број становника порасао је дакле са 100.000 душа. Такав сјајан пораштај прииисује се једино строгим хигпјенским мерама, којима се знатно смањио морталитет (умирања) од онога времена кад је општинска управа отпочела заводити хигијенске установе : Растење становника текло је сваких десет година овако 1803 — 45.000 — било је становника 1810 — 46 500 — (више 1.500). 1820 - 50.0о0 - (» 3.500). 1830 — 58.000 — (» 8.000) 1840 - 68.000 — (» 10.000). 1850 — 82.000 - (» 14.000). 1860 — 98 000 — („ 16.000). 1870 — 112 000 — (» 14.000). 1880 — 124.000 — („ 12.000). 1890 - 146.000 — (» 22.000). Почетком овога столећа, број рођених п умрлих био је скоро подЈеднак, али одмах доцније, изузимајућигодипе када су владале заразне болести, превазилазило је знатно умирање. Много умирања због еиидемичннх-болестти, колере п др. билојо 1832, 1833 1849. 1854. 1855 и 1866. У години 1883 влдао јс неко време у Лијежу тифус у великим мерама. Од тога доба до данас заразе није било у Лијежу — а недао ју Бог пи у другнм градовима.

Наше службене изјаве Питани смо од неких грађана: је ли истинита опа белешка у 255. броју „Малих Новина," у којо .ј је представљепо како ;је неко ноћу на новоме гробљу куршумима изрешетааво крст бр. 314."