Београдске општинске новине

ГОДИНА VIII.

— 155 —

БРОЈ 44

КАЛИМЕГДАН (Покушаји удружека и прелазак на општину). (наптавак) Ни овим другим актом свога протумачења, г. Министар војни није пздао одобрење у оној потпуности и онако ипаче, како је удружење надазидо да јенотребпо како и жедело да одобрење буде написано. Ади, посде дужег размишљања о свему што би се кад могло дешавати између удружења и градске команде, Управнп је одбор нашао да Калимегдан ваља прнмити иод прописаним условима, али само умолити Господина Министра да се учини исправка 5-те тачке у кодико су више прорачуњени приходи КадИмегдана, почем је у вредност траве узето и оно што се коси по рововима и у самом граду и шго и даље ; остаје у властитост градске команде. Према томе управа удружења управида је 10. Мајаисте год. и трећиакт: „Господину Министру БОЈНОМ Претписом Г. Министра војног од 12. Новембра пр. године ИФГ>р. 1684, којим је удружењу за украшавање Калпмегдана да то одобрење на руковање Калимегданом, захтевано ја да удружење изјави прима ли Калимегдан на управу. Другим својим претписом од 18. Фебр. т. г. ИФБр. 220, Господин Министар изволео је на молбу удружења нротумачити опе тачке постављених услова у првоме прбтпису, које управи нису биле довољпо јасне. По тим двома антима добивенога одобрења, удружење је одмах предузело и до сада посавршавало и све остале претходне мере, па како је данас спремно да започне стварни рад у правцу постаољених задатака, управа удужења на основу одлуке управнога одбора има част изјавити Господину Министру војном дв је удружење готово примити Калцмегдан на руковаље под условима којн су обележени у реченим претписима. У исто врсме, управа има част молити да Госп. Министар изволи изменити 5-ту тачку услова, у колико они садржи омашку рачуна. Њоме је удружење обвезано да годиш. накнађује за инвалидски фонд толику суму, колико је за последњих 5 год. просечно узев, Фактички било прихода од Калимегдана. У израчунавању те цифре без еумње узети су не само Калимегдански цего и градски приходи, који припадају инвалчд. Фонду јер са Калимегдана градска команда прима : а) 2106 дин. од лагума ; и б.) 600 од калимегд. траве, а све остале суме прибирају се са простора градских и са дунавске оболе, што ће и даље прикупљати град. комаш.а. О обзиром на то што ће друштво моратп дуже време, кад предузме проширење лагума, остати без прихода од данашњих, и да ће цео приход од проширених лагума па и од траве, служити не уиапређење самога парка, управа је уверена да ће Г. Министар изволетп наредити да се од удужења не траже оуме које опо неће моћи алатпти , и да ће у корист унапређења Калимегдана који треба да буде уређен не само да би одговарао угледу престонице него из толиких Других патриотских обзира, да ће Г. Мин. одазвати сс и овој молби а доцније из соиствене побуде порадити код нар. Окупштине да се Калимегдански прпходи не дају инвалидскоме Фонду те да се тако овај историјски парк који је сопствегост државе, могне лакше украшавати. С изнесеном изменом 6 тачке узове услова, удружење моли да последњи акг одобрења Г. Министеровог председшшггву преда командант града на Цара Константнна и цар. Јелену, јер је удружење утвроило да се тога дана изврши свечачо примање Калимегдана. ТТТтп се тиче уговора о дан. закупу лагума, имало би се накнадно између градске каманде и удружења утврдитп како ће се извршптп отказ закупа или пречос уговора на удружење" * На ово писмо Управе удружења кадимегданског, Г. Министтр војни изволео је овако одговорити : Председнику удружева за украшававе Калимегдана Захтев изложен у писму вашем од 11 маја ове год. Бр. 6. да сс тачка 5. услова изложена у решењу претходника мог од 12, Новембра прошле год. ИФВр 1634 измени, нцје еснован, јер је чрорачун у свему тачан, и по томе, ја немам раз-

лога, да 5. тачку услова изложену у напред поменутом решењу мењам. 0 тога, ако удружење прима Калимегдач у свему по условима изложеним у решен.у од 12 Новембра пр. г. ИФБр. I 634 и објашнењу од 18 Фебр. ове год ИФБр. 221 нека председник нзволи известити ме о томе те да наредим да се предаја Калимегдана изврши. — свршиће се ДА НЕ ПРОПУСТИМО (јздна реч о регулацији) У сваком граду без сумње једно је од пајпретежнијих питања; регулација удица. Јер, да једна варош у истини буде депа варош, да се може брзо и свестрано развијати, и да у њој сем других угодности буде више усдова и за саму здравственост, у многоме све то зависи од тога, да ли је питање о регудацији изведено како ваља, У минудим деценијумима овога столећа, не само да су нештедно на све стране трошене паре на откуп земљишта за пове удице у новим градовима, него се из дана у дан све то већма издају сидни милијони па што потпунију регулацију и најстаријих великих градова у којима и саме иоједине зграде представљају вредиост читавих мидијуна. Питање о регулацији Београда, у толико је данас претежније, што ако је у недавној прошлости пропуштено да се уради опо, шго се без по муке могдо учинити, још ће већих тешкоћа па и праве пемогућпости бити ако се и даље остане скрштених руку и за времена не буде размисдило и предузедо оно што је у томе погледу потребно и што се пре илк носле и мора учинити, ако нам је стало до развитка Београда. С тога је са свим било на своме месту кад је грађевинско одељење прошде године покренудо питање о регудацијоним нзменама у нлановима ситуације. Публикацијом пак самих записника комисије, којаје проучавала какве су измене потребие, широј јавности није иитање изнесено у довољној светлости, почем из самих запис.ника пије било могуће разумети у колико се иравац које улице има изменити и каво нова регулација пројектовати. За то без сумње и није било никаквог одзива од стране стручњака из грађаиства, на које се рачунало. Али то се најзад не мора ни да очекује, и онштинску управу и представништво не треба ништа то да буни, јер само ћутање мора се тумачити као знак општег одобравања. По томе кад и друга комисија одборска даде свој суд ; и кад се за тим обе варијеите предсгаве грађевинском савегу, те и Министар грађевина изрече своју, несумњиво је да ће то бити оно што је најподесније. Толико нам се чини да је било боље проговорити о регулацији у опште, но упуштати се у новинарско излагање својих назора о регулацији данашњих улица, и просецању неких нових — о чему ће писац ових редака имати прилике да на другом месту своје гледишге покаже. Данас је још цела сгвар нред одборском комисијом, чији ће рад зависити од одлука одбора општинског, па баш за то и ударамо гласом : на Одбору Је општинском да питању о будућој регулацпји поклони најозбиљнију пажњу, јер то данас може изгдедати да није тако важна ствар, ади с погледом на оно што иде, на оно што ће бити, и што треба да буде Београд некада, питање о регулацији, које се сада проучава, јесте од највећег значаја. Они који су неразумно били нропустили да огкуп вакупских добара узме оиштина у своје руке, те да ре-