Београдске општинске новине

ГОДИНА VIII

111'0.1 Ч I

гулацијом од првога дана почне самостално решавати, трпеће вечито оправдане прекоре Али ће тако исто и сви Фактори који данас решавају питање о регулацији заслужити и веће осуде, ако се не нође путем који Је ире или посло немипован, ако се дакле још сада не предвиде у плановима ситуације такве измене, које ће бити неизбежне у ближој или даљој будућносги Београда. Кад је у питању један тако животан иптерес нашега града, ни потребне жртве, ма колико, велике не могу бити скупе! И. ДОПиСИ ГЈРАЂАНА 1. Октоора 1839. Има врло много питања којих би решење морало дуго чечекати и само с тога, што је општинска управа сптуацијом прпнуђена да претпоставља свршавање већнх иос.тва, извршивање правих и главних задатака, ве.шких санитетских и грађевпнских реФорама. За то ми се и чини да би ваљало без одлагања наћи начин, да са радом на основним и главпим цословима, тече упоредо и расправљање мањих питања, оних парочито, која се односе на уређивање јавних прилика. Ствар, на црви поглод може изгледатп и пемогућа. И одистакад се имају пуне руке посла а мало радне снаге и средетаваза остваривање свега оног што је потребно, не може со ни изискивати да нам све одмах буде потаман , мора се дакле подносити многи нелостатак или трпети првобитно стање све, докле се не постигне адогућност т. ј. докле иросто речено не дође ред да се може ово или оно урадкти. У самој ствпри ово тако изгледа, међу тим има лаког излаза Послови општински и радња општинскога прсдставпиштва и управе општинске, није у прошлости рамала само за то, што се није могло урадити више, него што се пи мало или бар врло мало обраћала пажња на то, да се послови систематишу, и на тај начин да теку извесним иоретком. Једна од главних мана у оиште у сређивању послова ад- ј министративних у нашој држави , била је увек у томе, што се ! с никоје стране ннје гледало да сз постави изпесан ред. На ј против, административне реФорме вавек су завпсиле од веће или мање енергије оних који су кад решавали судбином земље, и мање — више од периодичне могућности да се једаи или други успех постигпе. Међу тим нпје тешко увидети да се у свакоме ! раду много више даје постићи, код се по сталноме реду изводи ; једна реФорма за другом, кдд се за коју има могућност и кад 1 је која важнија. Тако се у прошлости није радило и с тога су и морали послови много више да рамљу. Напомене ове чиним у тој намери, што бих жедео да да- | нас управа општинска централише што је можно више све по- | слове своје и да представништво повери пекоме у стално ста- | рање да се извршује један по један и од оних мањих задатака I за решавањо којих нема на путу никаквих пренрека. Поверавање комисијама да ово или оно проуче, колико је потребно, то.шко је и незгодно. Кад свака комисија проучава други предмет засебно, сасма одвојено, онда није могуће дово- ј дити послове у потпуну органску везу. С тога и јесте много цедисходније да се перманентном ужем одбору каквом, почасном или паграђеном, повери стална брига на пређивању свега оног што се односи на административне реФорме. Овој теми Ја сам и нао бив. заменик у одбору општинском, имао прилике да говорим, па је једно време било готовости да се у томе погледу што и учинп ; али према нашој организацији једна тешкоћа лежи и у томе, што се одборници бирају само на две године. Кад би рок те службе био већп, онда би онштинска управа имала трајније помоћн од појединих одборника ; из чијих би се редова према струкама, могле издваЈати мањи одбори, са сиецијалним групама послова. Пошто сам се дотакао овде у опште како бп по моме мишљењу ваљало уредити извођење адмипистративних реФорама, да кажем сада неколико речи о једној ствари, решење које сматрам да не треба одлагати; но о томе послаћу други допис. д.

ОПШТИНОКЕ ВЕОТИ Први кредит. Комисија, којој је било поверено да прегледа сасгављепи пројект за уређење Калимегдана, подиела је Одбору реФерат у седници 8. ов. мес. Према њезиноме мишљењу, одобрено је да се одмах предузму радови за уређење Калнмегдана, и да се на то за сада може утрошити до 15000 дин. У комисију, која ће водити надзор над уређивањем Калимегдана, одређепи су одборници г. г. Милорад Терзибашић, Коста Д. Главинић и Милан Капетановић. Одбачен. Одбор општински није могао уважити акт који су стаиовници неких улица врачарских поднели тога ради, да трошкове за извршено откопавање тих улица поднесе општина и за тротоарске просторе. Одбор је остао при решењу које је о томе и раније донесено, на основу зак. о грађењу калдрме и тиме преко молбе прешао на дпевни ред. Притње. Од 10. ов. мес. утврђен је ред примања оннх који долазе председнишгву општине. Председништво прима угорником и петком по подне. Седница. Сутра 15. ов. мес. држаће Одбор општински редовни састанак. На дневноме су реду предмети који су остали несвршени из последње седнице.

ИЗ СТРАНИХ ОПШТИНА

7 Нинови електрично ссветлеве. И ако не броји више од 7000 становника свега, белгијска варош Нинова укида гасно осветлење и заводи место њега електрично као много боље. Осветљење вароши вршиће се са 120 светилника од којих ће сваки имати јачину од 25 свећа, и бити снабдевен са реФлектором од емалираног гвозденог блеха. Фабрика је већ саграђена и моћи ће снабдевати са сватлошћу 1000 светилника јајачином од 10 свећа Приватни плаћаће електричну оветлост по 9 пара динарских 100 уат-часова, под притиском од 110 вол•гиних елемената. Ова је цена је#тинија од гаса, за који се почетком плаћало по 32 п. дин. куб. метар, за тим спало на 24, 22 и најносле на 18 п. дин. Општина, жељезничка станица и болница уживаће парочито спуштенс цене. У Фабрици овог новог осветљења налазе се два геноратора од 30 квм. површине, које загревају две машине Болинксове системе, са развошицом (81еигип§) Рајдеровог система и са кондензатором од двадесет коњских снага ; даље налазе се две машине система Сијеменовог од 16.800 уат-их и Две батерије акумулатора Тидор, који могу сами да снабду своју 600 Фењера завреме од 6 часова. Ове батериЈе служе у исто доба и као резервна справа, и као регулатори. Они се дању пуне а ноћу пренашају струју електричну у разводни круг. У случају кад би се струја прекинула, батерије ее одмах аутоматично (саме собом) поставе у нормално кретање, тако да се тај тренутнип нрекид не даје ни приметити. Спроводне жице — које имају у пречнику 3 до 5 мм. везане су за порцеланске изолаторе, који се налазе на бронзаним стубовима. Ову мрежу жица снабдевају пет каблова (1'еас1еГ8) који се пружају изпад кућа, а утврђени су на жељезним полугама на крову. Разводни рејон пружа се, за сваки кабао, преко 800 метара од сваке стране Фабрике. Фабрика је саграђена крај обале реке Дандре анаопштинском земљишту.