Београдске општинске новине

ГОДПНЛ VIII

— 157 -

БРОЈ 44

РАЗНЕ БЕЛ1ЕШКЕ Обележавање улица и ку&а. У последње време занимају се многе западне вароши питањем : како је најпрактичније обележавати улице и куће, а један Француски лист изнео је ту скоро и деФинитивнс закључке. Мапа, коју он уочава у многим градовима, у томе је, што се- бројеви стављају на маленим татаблицама и то бојом која не пада у очи лако, или се саме таблпце не прикивају на најзгоднијим местима гди се лако дају уочити. То проузрокује лутање и дангубицу, те се често догађа по иоле већим варошима да и Фијакер и пешак иду ближе и даље што се не може да види број. Предлоге тај лист усваја ове : да се у место белих таблица намештају таблице црно обојене а бројеви да буду бели, јер бели бројеви на црној таблици боље падају у очи.Таблице Да се не праве врло мале него веће и да се намештају једнообразно, на видним тачкама а не у мрачним ћошковима. За обележавање улица предлог је да се не са.мо постављају врло велике таблице на почетпим кућама, него и испод назива улице на таблици да се пазначи од »...6р. ДОброја..«. Такве таблице да се стављају на сваки прелом ако је улица дуга. да би тако лакше било видегп који део улице садржи број који се тражи. Таблице овс не ваља лостављати сувише високо, због кратковидих н не треба да су удаљене од светилника, на чијим стаклетима би такође (по ћошковима) ваљало метати назив улице, да се ноћу лакше чита. Питање ово има вредностп и за наше вароши, па с тога и доносимо овај кратки реФерат. Хигијенока перионица. У Лијсжу отвара се ових дана новоподигнута хигијенски перионица. Она је саграђена у врло великим размерама а творап јој је Август Ранси који је уједно и директор тога завода за прање рубља. — »1Ја Меизе« не може довољно да нахвали ову нову установу, која ће, по аему, бнти од врло велике користи становништву лијешком. Сем тога што ће задовољавати све хигијенске захтеве, она ће бити и с економског гледишта добро дошла, јер ће цене прања бити много нижа него код најјевтпније праље ; кварење рубља отклоњено је а само прање биће много лепше од ручног. За прање ће се употребљавати само вода и марсељски сапун. Овој установи проричу велики успех. Борба за свиве. Ни у прошлим вековима пису јадне безазлене свиње могле живети мирно. С једне стране гоњене с' друге брањене, дадоше повода разним сукобима у градовима скандинавским у 15. и 16. веку. Тамо је од искони било допуштено да свиње могу слободно тумарати по варошким улицама, да по њима траже одпадке и да се тиме хране, вршећи на тај начин и чишћење улица, као што то и данас чини пашчад по цариградским сокацима. Али једнога дана, наравно на тужбу многих грађана, нарочито оних, који ие Држаху и не трговаху са свињама, влада би принуђена да уведе строге мере протпв »свињске слободе". Наредбе владине беху узалудне, јер заиитересовани не хтедоше се повиновати и пуштаху даље свиње на улице. То учлни да управа града Кронберга издаде чудну наредбу, 1Ш којој стражари улични били су овлашћени да откину уши свакој свињи коју би нашли на улици. То у велико огорчи знатан део становништва, те оно опет стаде гонити стражаре, а великом виком плашећи свиње као код нас деца пашчад спречаваху извршавање наредбе. Видев да стражари или нису вешти у хва тању, или се боје грађана, управпа власт предаде пзвршење, градском џелату и његовим органима, којима бешо одобрено, да стоку сву коју ухвате сматрају као своју. То побуни целу варош. — Роптало се, док су ср свиње чулаве дому враћале ; али сада кад се никако и не враћаху, то је било сувише. Руље оружаних људи, великом грајом и виком скупљаху се пред управом, тражећи да ое престану гонити сироте свиње. Власт би принуђена да попусти, и свиње задобише поново своју слободу, те им би допуштено као пре да се по улицама могу слободно шетати, гроктати п у блатиште ваљати се на велику радост својих газда. Почетком 17. века изтубише поново злосрећне свиње за увек своју слободу, јер становништво само увиде пеумесност тога обичаја и поче само да свиње затвара у оборе и тамо их храни. Да ОЧИСТИШ боцу. Најпростији начин да се очисти боца, нпје у томе да се трпају у Флашу сачме и јечам, него треба искидати на ситне далиће табак какве се хоће артије; по том

усути за четврт воде и неко време мућкати еве то. На овај начин најлакше се са дна и са стране скине све оно што св наслагало на стакло изнутра, али ваља по други пут усути више воде и добро мућкати.

КЊИЖЕВНОСТ. Можемо се само радовати што је угледао света први део знаменитог сциса г. Спире Гопчевића: „СТАРА СРБИЈА и МАКЕДОНИЈА" Без ове изврсне књиге не би требао да остане ни један дом, у коме се српски дише и српски осећа, варочито данас, кад је македонско питање тако рећи на дневноме реду. А.ш би се само још већма морали радовати кад би дело ово, ма и потребном потпсром, угледало што пре света и на оним језицима, на које још није преведено: счглески, Француски п талијански. Јер ми Срби и без ове књиге знамо наше покрајине, па ћемо ако устреба умети и да се повучемо јуначкога клвпка са онима који хоће српску ђедовину; али бојати се хоће ли без обавештења бити у страноме свету довољан број наших пријатеља, да моћни за зеленом чохом и дипломатским столом одбране наше етароставно право. С Т Е Ч А Ј И. I. При рачуноводству општине београдске усгановљено је место главног књиговође са платом од 3600 динара годишње. Они који желе овај положај заузети, треба да до краја овога месеца поднесу молбу са документима о својој стручној спреми. II Нри грађевинском одељењу општине београдске потребан је још један инжињер. Који би инжињер жедео примити се службе онштинске, треба еа поднесе молбу са документима до краја тек. месеца, и да означи минимум плате. Од стране Суда општине вар. Веограда 1. Октобра 18 0. АВр. 2062. ДОПУНА НАРЕДБЕ. Управа вар. Београда, издала је и ову до^уну наредбе, коју доносимо на првој страни овога броја: У свези паредбе за млађе уирава вароши Београда овим оојављује: да иста наредба важи и за трговачке аомоћнике, калфе, шегрте, иарчетаре и остале млађе, који аод алатом служе, но за помоћниве и калФе с том разликом, што њихова пријава и упис код власти има бити 110 уговору под којим су у службу стунили, а за остале вреди обична буквица. Бр. 14.474. Од уираве вароши Београда, 10. октобра 1890. год. у Београду. 0 Б Ј А В А (0 превођеву обвезника у позиве) I. Командант дуиавске дивизијске области претписом својим од 17 тек. мца Бр. 5889. наредио је : да се нревођења обвезника у позиве и испис из позива одночне одмах по свршетку вежбања редовне војске. Нрема овоме сви обвезпици како редовне војске тако и I и II позива народне Бојске свију јединица, који су