Београдске општинске новине

Г Д1ШЛ VIII

— 176 —К

БРОЈ 48

КОНФЕРЕНЦИЈА 17. Октобра 181>0- године у дворани онштинској на којој је г. Ђока Станојевић професор војне академије држао предававе о томе : којим ои — електричним или гаоним осветл.е :Бем — требалс ооветлити Београд. (наотавак) У Америди се често дешавају несрећни сдучајеви од електрицитета, али они имају свога узрока. Сви ви треба да знате, да је у Америци свагса варошка улица иснреплетана хиљадама жица; ту су стотине жица, а између њих пролазе и жице за осветљеае. И радници, намештајући гелеграФске или телефонске жице, нису довољно обазриви према жицама за електричну светлост, јер је у њима струја врло јака, и несреће се онда често дешавају. Међу тим код нас, где ћемо имати само неколико жица, које може око лако једну од друге одвојити, о опасностима не може бити ни говора, па за то их неможемо ни улоређивати са опасносиима у ФиладелФији, Њу Јорку, Чнкагу и другим великим варошима америчким. Та је опасност код њих само за то тако ве- 1 лика, што су снроводници за електричну светлост нроведени кроз ваздух. Кад би они све те спроводнике спустили у земљу, сваке би опасности нестало. Да вам наведем један случај, како је у Темишвару једно дете погинуло од електрицитета. Жица, која је била спроведена за електрично осветљење, била је непажњом намештева близу прозора те ју је дете дохватило и на месту остало мртво. Ево како стоји статистика смртних случајева од електрицитета и осталих узрока : На један случај смрти од електрицитета долази 9 случајева од загушења, 34 од тровања, 44 од паљевине, 78 од прелома костију, а безброј случајева има од дављења, екснлозија нарних казана, од судара жељезничких возова итд. Др. Верпер Сименс. члан Фирме Сименс и Халске у Берлину, велики предузимач како за гасно тако и за електрично осветл-ење, пише у „Сеп^гаШа! Гиг ТехШЈп(1и81пе" ово : „Гасно осветљење н поред најбрижљивије израде јошје у врло великом степену оиасно и не водећи рачуна о опасностима које могу наступити, кад се славина случајно остави отворена или добро ие затворена. На против солидно и како треба изведено електричио осветљење, готово са свим је безопасно' - . Из свију упоређења гасне и електричне светлости са хигијенског гледишта можемо извести само један закључак: да има само једне врсте вештачког осветљења.

ШИСЛРД А приповетка ЗКила Клартија

II Бернар је становао у старој улици „ХарФИ", у малој, мрачној и узаној мансарди иетокатне зграде. Две столице, кровет на кајише, сто од болог дрвета, цутнички сандук, одело обешено овде, онде по зиду, једно гипсано волторово нонрсје то беше цео намештај. Светлост је долазила са прозора, којије гледао на кровнп олук; а прозорска стакла држала су се још благодарећи јачиии артије, која их је спајала. Свакојаке исписане артије у највећем нереду прекривљаваху бернаров сто. Ту је он радио често очајно, грозничаво, остављајући на хартији хиљаду испрекиданих мисли ; своја надаља, изгубљене маште, боле и мржње своје. Бернар не беше од оних, који заједно са сиромаштвом и опадањем показују свету у псто доба и доказ своје охолости и своје немоћи. Може се рећи, да )е то био пре један усамљеник, него изметник. Његови родитељн, више сиромашни но имућни, дадоше му средстава за добро образовање, које је он више сам својим

које даје довоушо јаку светлост, као што то хигијена тражи; која не загрева јако онога коме светли, као што то хигијена од сваке светлости изискује ; која има готово исту боју као и дневпа светлост, те дакле и исти хшијенски уилив на човечији организам и околину њену ; која својим постајањем не квари ваздух и не одузимље му оне састојке који су човеку за живот најаотребнији — а та је светлост електрична,. * При решавању овога питања ваља да имамо на уму и индустријску страну његову, треба да решимо да ли ћемо за домаћу индустрију усвојити гас или електрицицитет. Пошго ће електричне машине, које иоћу праве електрицитет, дању бити без посла, то ће оне моћи, ако раде, давати електрицитет за поједине приватне индустријске радње врло јевтино, те ће наравно утицати на развиће приватне индустрије много јаче него гас. Јер се гасни мотори рентирају за нриватпа предузећа тек онда, ако су велики, иначе су за мању снагу тако скуни и издржавање њихово кошта тако много да- ће се ретко ко решити, нарочито код иас, да њима замени ручни рад. Пошто су електрични мотори много иростије конструкције од гасних, нису изложени квару, јевтино коштају а и издржавање њихово много мање стаје, па за то ће се они много лакше одомаћити код нас но гасни мотори. Иошго са калдрмисањем, водоводом и осветљењем Београда стоји у вези и нодизање варошког трамваја, то се прављење електричиог трамваја, као много леншег, чисгијег и сигурнијег, само собом препоручује. Елекфицитет, који се дању не може трошити на осветљење, возиће београдски трамвај и кретаће радне моторе у ириватним индустријским радњама. * Као што видимо, на хигијенским па и на индустријском теразијама иретегао је елекрицитет. Да видимо како ће нроћи на економским ? Да говоримо о коштању електричне и гасне светлости у опште, не води никаквом циљу; ја ну да наведем неколико конкретних случајева и то таких, у којима је већ било употребљено гаспо осветљење, па је оно замењено електричним. Коштање једног и другог показаће нам економску нревагу једног осветљења над другим. Навалице ћу вам најпре цитирати мања предузећа, јер ви знате, што се год нека ствар нредузимље у већем размеру у индустрији, у толико се она боље рентира. Цитираћу вам на првом месту осветљење трговачке радње „Бошгге-а" у Иаризу, која спада у исти мах и међу прве радње која је гас заменила електрицитетом. Један Француски лист „Ви11е1;т с!и 1а Сошра§те 1п1егпа11()па1 с!в8 Те1 'рћоп8" доноси овај рачун за прошлогодишње осветљење париеког „Ма^агт <1е Боиуге"-а.

трудом усавршио. У својој раној младости осећао је велику наклоност ка лепој књижевности. У живот је ушао пун поуздања и надања а кад му умреше родитељи, остаде сам, бев потпоре и без имања. Алн шта се то њега тицало ! Он се осећао снажан и борио одважно. Радио је без одмора ; али при свем томе, остајаше непознат, данас као јуче, сутра као данас. Стрпљење је камен, који вроме полако глача и троши. Бернар чекаше увек. Његов свет и његова будућност остаде само мансарада, та тужна таваница, препуна славољубивих снова. Бишо пути је покушавао и нову каријеру. Једно време са највећим успехем учио је медецинске науке. Хтео Је њима да се послужи, али је ионово ударио челом о сиромаштво и о јад. Службе су биле попуњене, места заузета, и књижевник или лекар, Бернар не ирестајаше пикако бити јадпи Бернар ! То трајаше десег годпна. Тешко искушење ! Десет годппа напрезања и рада, који остаде само гињање, и ништа више. Човек, који ради у пољу, гледа небо, па се не жали што је усамљен. Али рудар, који журно буши камен и иде за жицом своје РУДе, зар се по некад не осећа малаксао, и зар му њогов немп занат кад што не додија ? Не мари што је живот драма., кад се само има доста гледалаца. На Бернара — није со освртао нпко. Очајање га најзад обузе, и он се једнога дана. осети сасча скрушен. Узе своје списе, нагомила их на сто, и цоново их прочита. — Свршено је! рећи ће у себи Све јетолаж и обмана!... Опет прочита своје рукоиисе. Наслонио чело на руке, но-