Београдске општинске новине

13Р0Ј 48

— 177 —

ГОДИНА VIII

У тој трговипи, веди, горе: 4 Пержетова регулатора за ндаиен} 7 едектричиу светдост, 133 Јпблосковљевих свећа, и 58 Едисонових сијадида. Јабдосковљеве свеће замењују 1249 пређашњих гасиих пдаиенова иди једна свећа до- I дази у месго 9'б гасних пдаменова (тачпо 9 39), један Бержотов регулатор замењује 50 гасних пдаменова а свава Едисонова сијадица долази у местоједног гасног пламена. Свега је дакле било 1507 гасних нламепова, који су за- | мењивани са 195 електричних лампа већих и мањих. Све те едекгричне лампе троше сад за један сат 8 кубних метара ваздуха док је пређе гасно осветљење трошило 5060 куб. метара. У току прошле годиие гореде су Јабдансковљеве свеће свега 204.578*5 сати на што је утрошено 33.246 ком. свећа. Свава свећа кошта на сат 0• 124 фр. покретна спага и посдуга за сат кошта 0-124 <1>р. | 10% годишње амортизације и интереса на удожени ка- | питал износи на сат 0 145 0-393 Франака. Бержотови регулатори горели су 2452 сата и издатав на угљен за један сат износи 0-221 Фр. За покретну сиагу и иослугу 0-620 Фран., за амортизацију 1*001, свега 1-842 Фр. Едисоиове дамне гореле су 26205 сати. Кад се узме да једпа лампа траје 800 сати, онда цена за један сат износи 0-0094 Фр., издржање и послуга 0-0248. амортизација 0-0101 — свега 0-0533 Франака. Пре него што је уведено елевтрично осветљење илаћало је друштво 0-3 Фр. за кубни метар гаса који је са осталим трошковима и аморгизацијом коштао 0-324 Фр. Један гасни иламеп коштао је на сат 0-07092 Фр. Уноређен трошав за оба та осветљења овај је : 1. Једна Јакоблосковљева свећа (воја замењује 9 г | 2 гасних пламенова) кошта за сат 0'393 Фр. а 9 г | 2 њених иламенова 0'674 Фран. 2. Једна Единсонова сијадица кошта 0-0533 Фран. •а један гасни пдамен 0-0709 Фран. 3. Један Вержотов регулатор (који замењује 50 гасних иламенова) кошта 1-842 Фр. а 50 пламенова 3-5460 Фр. Те вам циФре саме показују, за колико је концентрисана, на давде не расгурена употреба електричне светлости јевтинија над гасом. Да видимо како стоје цене кад се гас замени едектрицитетом на улици ? Навешћу вам коштање осветљења Лајнцишке улице у Берлину, која је пређе бида осветљепа гасом а сада електрицитетом. Дужина Лајнцишве улице осветљена елевтричним диФеренцијалним Сименсовим ламиама изпосила је 820 метара и осветљена је с 25 лампи. Улица је широка 22 м. а Фењери су биди дадеко један од другог по 75 мет. и издигнути 5"5 м. високо. Поздамска пијаца. на крају ./1ајп-

гнуо се, II тако, предаи својнм мислима, остао је дуго, дуго, и, ко зна, можда је и плакао. Ноћ је одавиа наступила. Било је ладно. — Ово ће ми ватру иодгрејати, рече и од једном баци све своје артије у оџаклију, и ватра их брзо прогута. Бернар је био стоичке нрироде. Његова дуга борба да ностнгне животни циљ, јасно је то доказивала. Али кад нламен прогута артије, он поже главу и отпоче горко да јеца. У исти чис, кад се његови неплодни рукописи претвараху у пепео, чпнило му се, као да и у њему нешто изумире ! То је била његог.а прошлост, што се изгуби у диму и пламену. Од тога дана, Бернар постаде сасма други ; његов се карлктер нреобрази, па и само лице доби нов израз. До тада је подносио све без мржње. — Мржња је болест, јер је она бојазан. Некада одважни Бернар, није се ни чета бојао. Али кад на послетку виде, да се тако дуго и очајно бори безизлазно, пуче онај отровни плик, што га сваки човек носи у срцу, те изли своју отровну течност. Бернар постаде суморан и нанрасит, и слепо пође страшним и несрећним путем, који га је без сумње водио његовој пропасти. Мржња ништи би1|С човечности. .. Тако се и ова племенита душа предаде пороку, и сав пламен, који је буктао у души Бернаровој, окрену се против самог њега. Од тада није имао друге мисли, оснм једне која је узвишена, кад се добро појима, а Фатална, кад се преокрене. Бернар је хтео успети. Начело успеха, ма по коју цену и ма

цишке улице, осветљена је с 11 таквих дампа; свега је дакде употребљено 36 дампи. Као мотор узете су Отове махине које се ложе светлећим гасом. Електрицитет за све те лампе давале су три динамо-маишне које су биле па 250 метара далеко од најближе дампе. (настаииће ое) 0ПШТИН0КЕ БЕ0ТИ Дошао. Члан суда г. Светозар Карапешић вратио се с одсуства 1. ов. мес. Опомена. Многи грађани нисујош поднели пријавне листе, и ако је норески одбор издао потребне обзнане. Кога постигну штетне последице, што се није на време одазвао, нека криви после само себе. Коме да се обраћају. Поједини понуђачи материјала за грађење водовода, у незнању обраћају, се општннском суду за обавештења. Дајемо на знање свакоме, кога се то може тицати, да упутства и потребна обавештења о грађењу водовода даје уирава водовода. (Кућа г-1је Томаније, крунска удица.) Рок. Сутра истиче рок који је објављеном наредбом управе вароши, одређеи да се надничари, праље и друга лица несталнога заиимања, нријаве суду онштинскоме и добију бидет становања. Има их који се наредби нису одазвади; а ако то још и сутра не учине, према њима ће се поступити, како је у наредби казано, као са лицима која немају занимања. За господаре. Дознало се да има грађана који своју сдушчад нису уписали, него их иначе држе противно нравилима за млађе, и наредби унраве вароши од 3. пр. мес. Бр. 14.474. Наређено је да се предузме контрола, на ће се казни подврћи сви огш који наредбу нису испунили. Седница. Одбор оншгински прошде недеље није држао седницу, због комисија, које на својим задацима раде. каквпм начином, постало је његовим начелом. Чекао је само на згодан час, па да се тим начелом послужити. Покушати свима средствнма, да се успе, па умрети ако се никако не буде могло, то ностаде правац делању бернаровом. Осећао је да је доста јак, да створи прилику, па да дође до богатства; осећао се доста моћан да се кориети згодним часом свога живота, те да пе мора вечито жалити. Чекао је. Несретник ! Мислио је да је сам, а није ни знао да крај себе има и једног савезгшка, страшног савезника, имао је случај. Случај му од једанпут баци иред ноге ужасну прилику и показујући му богатсво, које је лежало пред његовим ногамз рече му : — Ето ти! узми ! — Да сето подчгне ваљало је само: погнути се до— злочина. Бернар, који је до тада становао у незнам коме сокачићу темпловог кварта . баш се некако тада доселио у харфину улицу ону малену мансарду, о којој смо већ говорилп. Јадник мпслио ]е да плаћа стан и рану приходом од многобројних и тешких радова, које је предузео у последње време : научно пребирање и сређивање рукописа. И чнм се настанио, отночео ^е рад са вољом, која је личила на самртнички занос, само да заборави бедни положај свој, као што роб, који је за увек осуђен окреће до спокојства мпрмо точак свога јада и беде. (НАСТАВИћЕ С е )