Београдске општинске новине

ВРОЈ 49

— 181 —

ГОДИНА

Сем тлксе у оовцу па име аревде, клачи рогатз стоке даваће опгатини, у корист онштииске касе, сав цубок. За цу.бок се сматрају ови делови : Код говеди: црна и бела џигерица, ноге, слезина, глава без мозга и чиста. језика ; Код оваца п коза : глава, џигорица и ноге ; Код јагал.-ша и јарића до Петрова дана нема цубока, а одатле до краја године саптраће се за цубок глава и џигерица. Чл. V. Ниједан клач не може заклати ни један комад ни од које врсте стоке, док у општинском суду, код општинског контролора, не иавади упутницу и исилати пронисну таксу. Упутница ће вредити само за онај дан, за који гласи,аа ако тога дана не закоље, иропада му плаћена аренда. Чл. VI. Општиски чиновпик (званичнак) за наплаћивање аренде, и за давање упутпица за клан.е стоке, радиће у својој канцеларији од 1. Маја до 1Сеитембра од 5 до 7 и од 10 до 12 сах. нре иодне, а после подне од 3 до 6; а од 1. Сентембра до 1. Маја од 6 до 12 пре подне; а носле подне од 2 до 5 сахати. Чл. VII. Пошто клач извади упутницу и нлаги проиисну таксу, отићиће заједно са стоком на коју упутница гласи, иа општинску кланицу, нозвати општинског конгролора, који врши дужност на кланици предати му упутницу и показати му стоку, коју хоће да коље, ово за то да би се контролор уверио, да ли је то стока заиста она, на коју гласи упутница, или није. Ако нађе да јесте, одобриће клање, по прегледу лекаревом, ако пак нађе да нпје неће одобрити. Овај контролор мериће и месо од оне стоке на коју је упутница издата по тежини, као што су: тедад, прасад назимад и тако даље. Чл. VIII. Краве стеоне и телад млађа од месец дана не смеју се клати. Чл. IX. Пошто одређепи лекар огласи да је месо здраво, и пошто стави свој жиг, општински коптролор на кланици маркираће месо. Месо од ситне стоке и говеђе у нлрчадима маркираће се онштинским штемплом и оловом пломбирати тако, да дође на сваки черек по два и више а на груди једно олово. Чл. X. Облик штемнла и знаке на олову прописаће прздседник општине, и наређиваћ е њихову нромену кад устреба. ДРУГИ ДЕО Мере за клање дебеле н вдраве стоке. Време кад ће се клати и како ће се иостуиати са стоком. Чл. XI. Да би се клала добра стока и месо било дебело и здраво, оиштина има сталнога марвеног лекара на својој кланици. Његове су дужности: 1. Да прегледа стоку, која се доводи за клање; 2. Да одобрава да се коље с»мо здрава и дебела стока; 3. Да мршаву стоку као нездраву, и у опште сву нездраву стоку одбива и пе дозвољава да се коље. 4. Да се налази на кланици за све време, ка.да се стока дотерује на кланицу и кад се коље. 5. Да тхрегледа ноново заклану стоку и да уништава ноједине делове' који су нездрави и који се несмеју употребити за храву. Лекар има право дуж.ност да уништи и читаво марвинче, у оном случају, кад се болест устао цсируженим пратом као да хоће да дочеиа у дету звука — дукате, које бројаше грамзина рука цицијева. Чињаше му се као да гледа седог, сувоњаног, мршавог старца са глаткам, ћелавим теменом,скетлпм очнма, погаутог над бдагом, као зверка дивља кад се устремљује над својим нљеном.Мршави прсти тога човека дрктаху при доднру са златом. Ње1ов поглед звераше десно и лево, нозч,рве му се ширише °Д ^радости , а суви би му језик лизао лагано танке и бледе усне. — Луда, трострука луда! понављао је Вернар. И онда би се опет срушио на скоју постељу, као оно заљубљени у заносу, и са обе руке стискиваше главу да пе ода крик очајне жудње своје. Већ је хтео да нагло устане и да викне цицији: „Ја сам ту ! . . Ја. те слушам! . . Чувај се мене ! ... Али, за њега беше велико ужавање слушатп оно лепо звецкање, умом гледати ону златну гомилицу, и, бар у мислнма, загњурити у њу своје грозничаве руке. Ћутао је, срце му лупаше, крв му појури у лице. Ужасне мисли обузеше му дух, а он их је неирестано одбпјао. Али звук злата непрестајаше, као одјек иакленог звона а рој кобнпх умигаљаја непрестано је, све више и више, обузпмао његов разум. И тада би Бернар у себи говорио: — Па је ли то право ? Он је без сумње стар и умреће. Цицпјашлук, старост и смрт, те две речи иераздвојне су. А ја? Ја ћу да живим; ја. који сам сирома; ја, чија је будућност од сада

марвинчета могла видети тек цосле клања. Ако се на нотнуну клачеву штету уништава читаво марвинче, вратиће се клачу положена такса за клање. 6. Лекар је дужан имати жиг, који ће ударити на стоку одобрену за клање, и други жиг за здраво месо. 7. Коптролнше начињена кола за иренос меса. На колима се несме пр посити ништа друго сем меса. Док се кола не нрегледају, не сме се месо утоваривати. Чл. XII. Ситна стока клаће се одмах, чим је лекар или комисија огласи за добру и здраву; а врупна: волови, краве, биволи, биволице и т. д., кад се нр.лледа, не сме се пуштати у варош, но ће остатп цод падзором општинским у одређеним шупама, и клаће се после 24 часа, од кад је комисија или лекар прегледа и огласи за добру и здраву. Ова стока, за тих 24 часа не сме добити ни хране ни воде. Чл. XIII. На случај, да клач посумња у са.весност и рад лекара, суд ће иа његову молбу одмах одредити комисију од једпог судије општинског суда, једног општинског лекара, доктора медециие и другог, марвеног лекара. Комисија решава спор коначно. Чл. XIV. Крупна стока клаће се од 1. Маја до 1. Сентембра од 4—8 часова по нодне, а од 1. Септембра до 1. Маја од 10 пре до 5 часова но нОдне. Ситна стока, као и свиње, клаће се на онштинским кланицама од 2 до 6 часова изјутра и то од 1. Априла до 1. Сентембра а од 1. Сеитембра до 1. Априла од 10 нре подне до 5 часова по подне. Чл. XV. На сваком стражњем делу од ситне стоке клачи ће оставити иарче с вуном те да се види, да ли је месо јагњеће или јареће, овчије или козије. ТРЕЋИ ДЕО Каштиге за преступнике ових иравила Чл. XVI. Да се казни први иут четворогубом таксом, други нут десетогуОом таксом, и трећи нут да се забрани радња за годину дапа и да пропадне кауција по члану XVIII, ових нравила дата, — сваки клач, који закоље ма коју врсту стоке без благовремене пријаве и без надлежне добивене упутнице Исто тако да се казни и онај клач, који закоље какво бравче ван опттиаске кланице ма и ако би имао упутницу. Најпосле да се казни исто тако и онај клач, код кога се нађе месо без проиисанога жига и штемпла, или код кога се нађе цубок. Чл. XVII. Да се казне први пут четворогубом таксом а за сваки поновљени случај десетогубом таксом — мехапџије, каФеџије, гостионицари, ашчије нечењари и сви опи грађани, који кољу стоку радн спекулације. Исто тако да се казни и сваки приватни, ако се докаже, да купљепу стоку није употребио за своју потребу но је с њом спекулисао ма у ком облику, па макар и делио. ЧЕТВРТИ ДЕО 0 дужностпма месара и продаваца Чл. XVIII. Сви месари и продавци имају ове дужности. а) Преотварања радње дужни су поднети општинском суду уверење , да су способни упражњавати радњу месарску. Пре отварања радње за сваку ; нродавници или дућан, дужни су положити суду кауцију у повцу или у српским вредећим напирима или у сигурном јемству за годину дана и то очајна. Са златом, које он пма, ја бих био слободан, богат и срећан! Ох, лепи и угодаи живот ! Вило би ми лако де постанем нун доброте и врлиаа. А он ? Шта ће да ради са својим благом ? Л.уда! Оа, чији су дани избројани. он броји своје новце, као да ће му његово благо помоћп, да куни час живота внше! Ах! Ос гавитп богаство после себе, ркати на чптавој гомили злата, док други пузе углибљени у сиромашгво; док се ја мучим, трпим п жпвпм у спротињи! — То богаство он је. украо, оз га има од оаих који имају право да захтевају своје парче леба и своју пару! С каквим га нравом он присваја себи? Ко му га је дао ? Како га је зарадио ? Та стотина нородпца била би срећна с тим златом, које је он можда просто украо ! . . Несрећннка је безумље обузело. Болови његови били си толики'даје већ учестано викао од муке. Па би као бесомучан остављао своју мансарду, јурнуо низ степенице, бегао 'па улицу п дуго тумарао бесвесно. Свежи ваздух стишавао је његову грозничавост. Поиекад је у тим ноћним ноходима наилазио у опустеле кејове, те само његови корацп одјекиваху на каменим тротоарима. Сена је отицала мирно и нечујно и у даљини одбијаше светлост многобројних светидника уличних. (НАСТАВИћЕ СЕ)