Београдске општинске новине

ГОДИНА VIII

— 182 —

БРОЈ 4 \)

за продају говеђег иеса . • . 300 дин. » » телећег » ... 100 » » , овчијег и јагњећег меса 100 » > » свињсвог меса . . . 100 » Ова кауција служиће оиштини као обавеза ради иснуњења ових иравида и наилате казне. а) На случај каштиге, дужан је сваки клач одмах допунити кауцију у колико је суд изузео за наплату. б) Оваки клач мора на својој продавници ставити Фирму »месарница«, са именом и презименом чија је радња. в) Сваки клач мора имати стално место, дућан у коме нродаје месо; а о промени дућана мора известити суд. По улицама не сме продавати било сирово, суво или прерађено месо. Тако исто забрањено је пред продавницама месо сећи, мерити и продвати. Викање и лармање сгрого је забрањено. Месо се с поља дућана не сме вешати. г), Оваки клач мора ова правила наштампана метнути у рам под стакло и изложити их на утаедно место, тако да их може сва .и читати. д), У продавницама мора бити највећа чистоћа. Како таван, дуварови тезге, пањеви, патос тако и сва мерила и алати те радње морају бити потпуно чисти. Нарочито момци и она лица, која се ту послом баве, морају бити обучеии у чисто одело и имати припасане беле кецеље. е), За доношење меса са кланице у продавиицу сваки клач мора имати нарочито за то начињена кола, на којима ће бити израђен сандук од растовог дрвета у најмањој дужини од 2 метра, рендисан и гладак. На санДУ К У удешен каиак да буде обложен са мушемом, тако, да се месо не може видети ни најмање. С поља мора бити црвеном бојом обојадисан. Сандук се мора одржавати у највећој чистоћи. При утоваривању меса, оандук мора бити чист и у њему нрострта асура или чаршав. На сандуку морају бити и с једне п с друге стране написана ночетна слова имена и нрезамена Фирме Донешено месо у дућан мора се одмах очистити, од нрљавштине ако их буде било. ж,, Сваки је месар дужан да напише цену меса на једној таблици и обеси на видно место пред дућан, како може видети свако цсну, а тако исто кад се цена мења, износиће се увек на углед. з), Месо мора бити добро, свеже и дебело, а тако исто мера мора бити тачиа. и;, Сваки месар мора имати у својој продавници контролне мере са потребним теговима. Оне морају бити тако намештене, да су свакоме нриступне, да купљено месо премери и о тачној се мери увери. ј), Сваки је месар дужан дати меса купцу онолиео, колико овај затражи да купи и парче, које заиште. к), Сваки клач мора на кланици месо у свему чисто израдити, оцедити га и убрисати од крви, очистити га од прљотина. На месу не сме остати никакав остатак од делова, који су за људску храну неупотребљиви, као: остаци од увета, гркљана, једњака, главне крне жиле, унутрашњих грудних кожица, момица, тајних органа и т. д. љ), Сопственич радње дужан је биволско, козије или јареће месо ; одвојено метиути за продавање и на исто прилеиити артију и на њој наниеати, да је биволско, козје или јареће месо, како би се разликовало од : говеђег, овчијег и јагњећег. ј Суд онштински ирописаће доцније као допуну ових дужности месара ј — иродаваца, услове за рад у онште о одржању чистоте како у продавницама тако исто и за сва она места, где се стока коље и месо прерађује. ПЕТИ ДЕО општински надзорници (контролори). Мере противу кријумчара Чл. XIX. Да би се тачно вршила ова правила, општина има своје надзорике, који воде пеносредан надзор над кланицом, над клањем стоке свих врста и поретком у овом погледу у целој вародш. Највиша је надзорна (контролна) власт ошптипски суд, који одговара за свако небрнжљиво иадзиравање и за сваку штету, коју би општинска каса претрпела због неиравилног надзора. Право надзора имају и поједини грађани. Оии могу — ако хоће доставити суду неиравилности, како код клача тако и код надзорника (контролора) опшхинских, ма било у којем погледу. Доставу ће суд одмах извидети и решити. Чл. XX. - Свака повреда месарских или продавачких дужности сматраће се као дело засебно и тако, коливо је дужности повређепо, толико је дела извршено и за свако дело општински суд осудиће сопственика радње, по 20 динара у корист општинске касе, па макар та дела и пе извршио сам личпо сопственик радње већ његови млађи или ма ко други у његовој радњи. Решење, којим осуђује онштипски суд сопственика радње па накпаду, одмах је извршпо према самом закону. Питање о овој накнади суд ће свагда решавати за свако дело посебице. Овај се члан пе односи на криумчаре, иего за то постоји особно наређење. Тл. XXI. Кад грађанин или надзорник (коптролор) достави криумчарлук и криумчар се осуди иа накнаду, половина те огуђене накнаде нрииашће томе грађанину или контролору. То ће се иснлаћивати одмах, чим је суд од криумчара наплати. Од месара наплаћиваће се из кауције. ШЕСТИ ДЕО дужности надзорника (понтролора) оиштинских јесу: Чл. XXII. а) Да контролшиу месаре, ка®еџије, мехавџије, гостионичаре, ашчијв! печењаре и сва она лица која се клањем стоке, продавањем и прерађивањм меса занимају — да ли се тачно придржавају прописа ових нравила и да

у ошпте воде строг надзор над свима, те да не би ко од горе наведениха недозвољеним начином општинске нриходе штетио. б) Свака достава њихова мора бити истинита, неирисграсна и ноткрепљена по могућству доказима. в) Да ои се коптролори могли уверити да ли се сваки тачно ирописа ових правила нридржава, сви у опште иродавци меса, било сировог. прерађеног или у јелу зготовљеног, дужни су да општинског контролора пристојно примају и дозволити му да нрегледа како продавницу, радионицу, тако и кујну, те да се о неправилности увери. Ако би се ко показао упоран или би снречио преглед том ошнтинском контролору, исти ће се онда вазнити но одредбама крив. закона. г) Еонтролор може, кад носумња. у исправност да није где што нри кривено, прегледати поред продавнице, радионице или к}-јн е и сва нобочна оделења која припадају истима, као собу, подрум, шталу шупу и т. д. но такав општи преглед не могу вршнти без ирисуства два одборника или два грађанина. д) Исто тако и општински контролори, дужни су према свима ионашати се уљудно и вршити своју службу без икакве вике и ларме. СЕДМИ ДЕО О клачима за војску, официре и (друге) остале државне заводе Чл' XXIII. И клачи за војску и остале државне заводе, дужни су клати стоку на општинској кланици. Да би се знало колико и какве је стоке заклано за државне заводе, дужап је онштински контролор над кланицом завести у нарочигу књигу, коју ће сваког дана нотписати и он и клач, и о томе сваког дана суду извештај иодносити. Чл. XXIV. Клачи за државне заводе нодлеже још и овим дужностима : а) Дужии су да нокољу стоку и однесу месо пре него што се почне клати стока за варош. б) Месо за ОФицирске месарнице но требовању измериће се и наплатити од лиФеранта но 10 пара динарских на сваку килу; го ће се месо маркиратиј особеним знацима и Фарбом, за разлику од меса које се за варош грађанима нродаје. в) Ако би остало меса иреко. требовања и то само мање од 1 вола а одговара каквоћи нрописаној овим нравилима, го ће се шремерити и наплатити по 20 пр. дин. од килогр., и исто маркирати као и остало месо за варош. Овај ће приход од вишка општински контролор завести у он , књигу у коју је завео стоку заклану за државне заводе. г) Ако би се код ових државних лиФераната нашло у дућану немаркирана меса, или цубока, од стоке клане за војску и остале државне заводе, то ће се сматрати као криумчлрско и казпити но чл. XVI ових правила. д) И ови државни клачи дужни су да плате оиштини за осветљење и чишћење кланице ову таксу ка и остали клачи. Чл. XXV. Добављање меса сировог, сувог и прерађеног и масти са стране, и иродавање у вароши, забрањено је, дов се не ноступи но чл. XXX. и не нлати предходно нрописна такса. Чл. XXVI. Заклата живина, одрта дивљач може се нродавати само на иијацама и у нродавницама и то иошто лекар пајпре изврши преглед и пронисана се такса плати ошптинп. Чл, XXVII Кад се год нађе у нродавницама месо, било сирово или прерађено или зготовљено у јелу, које пе би одговарало оној каквоћи која је нужна за здравље т. ј. ако не бу било свеже, добро и дебело, одмах ће се одузети од продаваца и понштити а продавац осудити на казну. ОСМИ ДЕО О п ш т а н а р е ђ е н, а Чл. XXVIII Сва жива стока која се дотерује у Београд ради нродаје, продаваће ес само на оном месту, где буде одредно општинеки суд. По улицама забрањено је стоку продавати. Ово је нужно за то, да би онштински марвени лекар могао прегледати стоку и жигосати ако је здрава. За лекарски преглед плаћа се следећа такса: За једиог вола или краву, бивола или биволицу 40 пр. дин. За једно теле или свињу 10 пр. дин. За једну овцу козу, јагње или јаре 0*5 и. дин. Ову таксу платиће како они који кољу стоку на кланици, било за продају или нриватну потребу, тако и они којн кољу за војску и остале државие завбде. Ову таксу продавци који кољу на кланици плаћаће уз унутницу а лиФераити на кланици. У цељи вонтролисања овог посла штамнаће се књига која ће се дати лекару и он ће у исту заводити број и каквоћу прегледапе стоке и нримљену таксу и у исту књигу записаће своје име и презиме онај, чита је с^ока нрегледана и такса наплаћена ако зпа иисати а ако не зна потнисаће га други, али овај онда ставља да га је он потписао и на то се потпише. Форму ове књиге пронисаће општинс.ки суд. Чл. XXIX У атару оиштине вароши Београда, козаре — салане не могу постојати. Чл. XXX Месо сирово, с.уво, нрерађено, сланина и маст унесена са стране мора имати лекарско уверзњ? да је од здрапе стоке- Унесено месо сирово, суво и нрерађено, као и маст и слаиииа, у атар онштине вароши Бсограда,