Београдске општинске новине

ГОДИНА УШ

— 188 -

БРОЈ 50

твм да надзор над посл^вима воде у име одбора онштннског г. г. Н. Р. Поиовић, С. Ј. Азријед и Ђ. Димнтријевић. X. Иредседииштво саопштава акт водоводае надзорне комиснје (АБр. 2202), којнм тражи да јој се јави које ће се улвце ндућег нролећа каадрмисати новом, конкастом калдрмом. Црема томе, и с погледом на раније донесене оддуке о новоме калдрмисању — решено: да се умолп иста техничка комисија, која је проучила питање, и чијн је извештај усвојен да се по њему гради нова калдрма, да она и класиФицира улице, одреди какном калдрмом која улица по важности својој треба да се каддрмише, и саставн ред по коме би се имало ноио калдрмисаае улица извршити, Комисији да се прпдруже као иови чданови за овај задатак г. г. Мата Јоваповић, Ник. Р. Поповпћ, Рад. Драговић, г Бока Николић, Мил. Терзибашић и Љуба Јовановић. XI. По саслушању модбе врачарског дечијег забавишта (АБр 1924) да оиштина укаже помоК и набави справе, одобрено да се на набавку нотреба изда до 300 динара ако уирава удружења врачарског нристаје да потребе набави и о њиховоме чувању брцгу води. XII. Председништво саопштава да данас истиче рок раснисаноме стечаЈу за нопуњење упражњенога места једног општиес?сог лекара, на ирадлаже да одбор изабере комнсију коЈа ће између приЈављеника изабрати једиог, коме би место требадо поверити. Према овоме — решено: да каадидацију извршн иста комисија коЈа је недавно исти задатак ммала: г. г. Др. Даза Пачу, Др. М. Т. Деко, г Бока Димитријевић аиотек. иДр. Мих. Хаџи-Дазић шеФ оншт. декара.

БХ. РЕДОВНИ САСТАИАК" 19. Новембра 1890. Председавао члан суда г. Св. Карапешић; лрисутнн чданови одбора гг. Ј. М. Тадић, А. Шток, Ф. Басиљевић, М. Јовановић, С. Ј. Азријел, К. П. Михаиловић, Др. М. Т. Деко, Ђ. Димитријевић, Р. Драговић, Љ. Јовановић, Р. Р. Мирковић, Р. Петровић, М. Р. Маринковић, 'Б. Николић, Ј. Симаћ, К. Д. Гдавннић, Д. Најдановић, М. Капетановић, А. Одавић и М. Марковић. I. Пре дневнога реда прочитаи је и прмљем записпик одлука од 22. ов. мес. без измена. II. Поводом говора г. Рад. Драговнћа о калдрмн савске улице, решено: да општивска управа учини корак код надзорпе вла-

МАНСАРДА ПРИПОВЕТКА Ж И Д А. КДАРТИЈА

(ЦАСТАВАК — 4.) Тада Бернара обузимаше уображење. Понекад га спопадне нагло очајање, па би чисто са жудњом гледао ону црну воду, што је отицала испред његових очију. Нагибао би се над реку, говорећи самом себи да му је живот бесциљан, да је свака нада пропала и да ваља мрети. Без сумње, он би у тим очајним тренутцима задао себи смрт, али га тада одважност нагло изневераваше. Презирао је себе и проклињао, али га и страх обузимао. Да ли си икада виђао драги читаоче, у зимљим вечерима, кад магла притисне целу варош, и кад се сваки жури да што пре стигне своме дому; — да ли си виђао, велим, јадне људе, бледих лица, како се као приковани заустављају пред примамљивим излогом каквога продавца јестива? Глад распаљује у њиховим пожудним погледима неку чудну светлост. Њихова рука дркће, а изгладнела уста у пола отварају се. Ето, тако је Бернар слушао сваке ноћи онај звек злата, које је пребрајао стари тврдица.

сти да се према. закону не допушта подзиђивање трошних зграда, које су паду склоне. III. По сасдушању аката држане .Јнцитације (СБр. 19.900) о уступању права на вађење леда из Саве и Дунава за време 1 ове зиме, решено: да се држи још једна лицитација од 1200 I дин, на више, а ако се не добије већа цена, онда дасеуступи ираво г. Јосифу Талви, трг., према његовој понуди. IV. По саслушању аката држане лицитације за набаву 4 воловска кола (СБр. р9855) решено: да се дицитација усвоји и набавка уступи Живку Давидовићу кодару,ако присгаие да се условнма накнадно проиише каква кола имају бити, — а услове да дастави инжињер општински. У. Председништво саопштава да је расписаноме стечају за управпика трошарине истекао рок, п да се према томе и сам избор има извршити, пре тога пак да се и одреда плата. На предлог иредседништна решено: да плата уиразника трошарине буде од 300 до 350 дииара. VI. Председншнтво саопштава да је раније, према одлуци одборској од 16. Аи))ила т. г. књбр. 185. ГБр. 398. био расписан стечај за донуну нпведационпх и регулационнх иланова, према повученоЈ иеђн варошкој и у кодико крајњи дедови вароши нису раниЈе снпмљени. Почем добивене понуде иису повољне, и Како је доцнпје поднсо ионуду ироФ. Бел. Школе г. Милан Андоновић, да исти посао прима на се и изврши га у режији општпне уз припомоћ ђака Велике Школе, прегседништво нредлаже да се усвоји ова нонуда (ГБр. 1591) и одреди иоI требан кредит. Усвојив нредлог председништва, одбор је одобрио: да се ! из нартнје на ненредвиђене потребе може утрошитн до 7000 дин. на тонограФСко снимање и донуну идана београдског, у кодико нису раније снимљенп крајевни делови који су ушли у рејон, и да се тај носао повери г. Мидану Андоповићу проФ Вел. Школе. VII. Иредседништво Нреддаасе да се отвори место још за једног енжењера општинског, ночем се ноказала потреба за то. Усвајајући предлог одбор је одобрио: да се узме још 1 један четврти енжењер са платом од 2400 динара. | XIII. Председништво саонштава да је према мишљењу коми' сије, која студнра нитање о кеју, потребно да се о^мах од-

Једпог дапа он се срете на ходнику са једним новисоким погнутим старцем, који га сумњиво ногледа. Бернар га обухвати једним погледом. Он погоди да је то његов сусед — стари тврдица. На први поглед, израз лица старчевог имао је нешто привлачљивог. Чело високо, коса седа, нос прав, усне танке, а сбрчкана кожа лепила се о испупчене и коштуњаве јабучице као пожутели пергаменат. Додај томе округле, укочене и упале очи, са прозривим погледом, и пуне неке магнетичке силе. Имао је на себи широку црну кабаницу, која му сс спуштала до стоиала ; беше ћелав, и жуте изпупчене лубање, а заогругљена коврчаста коса, светлуцала му се. Отари тврдица пошто је приметио Бернара, неким инстиктивним покретом , умота се у кабаницу, нагло отвори врата и уђе у своЈ стан, не рекав ни речи. Бернар чу како шкрипну реза, коју тврдица затвори, иошто је ушао. — Нем као вертхајмова каса, помисли Бернар у себи. Ово се догодило истога јутра, кад почиње ова прича. III Одавна је Бернар узалуд покушавао да се бори против онога клетог гласа, који му по сто пути у једноме сату шапуташе на уво: — Ено у њега злата да постанеш богат ! Дошао је дотле, да је на послетку почео избегавати свој