Београдске општинске новине

БРОЛ 50

— 189 —

ГОДИНА VIII.

реди кредит за радове на испигивању обале савске и изради пројекта за ке На предлог председништва одобрено : да се из благајие општинске може привремено утрошити до 6000 дин. на нспитивање обале п пзраду пројекта, за грађеље ке-а од савског моста до тврђаве београдске И ова сума благајпи да се накнади из зајма који за велике послов^ буде остваре.1. X. Поводом интернелације одборника г. А. Одавића председвиштво изјавило да ће грађевинско оделење одмах предузети што је потребно да се понрави насин. . *.<ј .чУ Ољ. > КОНФЕРЕНДИЈА 17. Октобра 1890- године у дворанн онштннској на којој је г. Ђока Станојеви^ профеоор војне академије држао нредававе о томе : којим 6и — електричним или гаоним осветљенем — требало осветлити Београд.

После говора г' Станојевића: Пред. ПашиБ. Мислим да ћу одговорити жељи целог одбора ако у име и моје и његово захвали господину говорнику на његовом обавештењу и да га замолим да и у будуће не одкаже своје услуге у питањима која нас интересују (врло добро!) Оад ако ко год од г.г. одборника жели да говори у прилог ове ствари, ма ћемо га радо саслушати. (За овим настаје међусобно обавештавање између нојединих одборника и г. Станојевића). М. БелизариЋ,- Ја би молио г. СтанојевиКа да објасни : да се поред електричне светлости може више пута бити у мраку, какав је случај, како сам чуо, био је у Темишвару, или је се у томе коракпуло унапред и то онемогућило ? X- СтанојевиБ. Таква опасност може да постоји код сваке врсте осветлења, па и код електричне ако органи који о њој буду водили бригу не одговарају својој дужности. Али код електричног осветлења сва опасност и јесте у томе што се може варош да нађе у мраку ; међу тим код гасног осветлења могу да се десе експлозије од којих се читаве улице руше, као што је било у Лондону ире неколико година. Ради предупређења таких случаја код електричног осветљења, требало би у уговор са предузимачем ставити у извесне глобе које би он имао да плати ако би се једне вечери лампе погасиле. М. Белизариб. Ја сам хтео још ово да кажем, да код електричног осветљења није увек иста светлост, него се сваких 5

минута мења, због, вероватно, неке несавршености страва или онога угља који гори, па мислим то није добро. X. Станој еви&, То је било у оно доба док брзина диламоманисне није била стална. Међутим сад се попушта струја, пре иего Ш10 се пусти у варош, кроз извесни број акумулатора из нојих излази, као из обичних батерија те према томе, та је опасност са свим отклоњена Др. Марко Леко. Ја не би могао тако да се решим, да за Београд усвојимо електрично осветљењз. Из сопственога искуства стекао сам то уверење, да је гасно осветљење куд и камо савршеније од електричног. Више од десет година нровео сан по варошима, осветљење гасом и никад ми се није десио елучај, Га сам поред гасног осветљења остао у мраку. Међу ти.м сваки час имамо прилике да чујемо, како је електрично осветљење несигурно и лако се гаси. А и сам сам то неколико пути искусио. Тако нре више година у Јазегу, приликом једнога бала, кад је у сред игре електрично осветљење изветрило и цело друштво нашло се у једанпут у тоталпој помрчини. Пре две године за време париске изложбе, у кавани у сред Париза, где сам обично после вечере свраћао, више пути изненадпо погасиле се све електричне лампе. И сопственик те каване знајући несносну ћуд електричнога освлетења, није избацио из каване старо гасно осветлење, те смо тако били у мраку само дотле, док су тасне лампе попаљене Приликом доласка немачкога цара у Атини, десио се сличан случај баш онога вечера, кад је ваљало варош бриљантно илуминисарти, и место бриљангног осветлења владала је тога вечера у вароши густа помрчина. Ово неколико примера већ јаспо показују, да електрично осветљење није још довољно сазрело за практичну примену и с тога не би рад био да и Београд послужи као поље експериментисања за ту врсту осветлења. Наше Финансиске прилике то нам не донуштају. Даље, до сад сам увек слушао да је електрично осветлење много скупље од гасног осветлења и напослетку не треба изгубити из вида и то, да у гасном осветљењу поред извора јасне светлоети имамо и извор топлоте, а то је за извесне радове а и домаћу употребу од врло великога значаја. Питање, с којим се данас занимамо т. ј. да ли да се Београд осветли гасом или електричном светлошћу, то питање већ је једном у одбору нашем расправљено и донесена о томе и одлука, а на основу извештаја познате вам „општинске комисије за проучавање извесних општинских установа у страним земљама". Ако ми допустите, ја ћу прочитати из тога извештај овај пасус, који се на осветлење односи, — исти гласп : »Пре свега морамо констатовати да нам према свему што смо имали прилике видети у Европи, изгледа, као да питање о осветлењу читавих вароши електрицитетом још није изашло из

стан, који му постаде мрзак, и проводити ноћи по буџацима париским, само да би побегао од злосрећног звука. Кад дан осване, он би се враћао у своју мансарду и покушавао да ради, али то беше узалуд. Рад му постао тежак, јер изгуби снагу иод теретом непрекидног узбуђења. Грозничав и нервозан, бадава се усиљавао да прикупи на једну гомилу све расејане утиске своје. У глави му се заврже хаос, у ком се укрштаваху хиљаду бесмисленнх намера. У томе хаосу, у томе мраку, једна ствар изгледала је јасна, једна мисао иливала је ио површпни, стварала се, постајала телом и излазаше сваког часа на очи Бернару. Та мисао беше увек она иста, она зла мисао : — Оно злато може да буде твоје ! Кад таква мисао уђе у мозак оболела човека, она више не излази. Та мисао у Бенрару заче много других нузгредних мисли, које га све заједно, поведоше пропасти тако, да је једнога дана и сам несретник говорио у себи : — Па као зашто да то благо и не буде моје? Тога часа, све би речеио Бернар се више нпје борио ; он и не покуша више да плива уз матицу која га је носила; нредаде се слено њеним валима, и пун поуздања чекао је само згоду. (Богиња, која рђаво служи ноштење, а радо пружа руку помоћи несавесницима) Бернар је увек тражио прилику да се сретне са старим тврдицом. Тада би га учтиво поздрављао, па понекад и покушавао да отпочне ма какви разговор, али му не иолазаше за руком.

Стари тврдица одговарао је само трепћућим, немирним аогледом, и пролазио брзо и ћутећки. Бернар разабра да тај човек станује од много година у истој кући. Нико није знао од куда је, ни шта је. Његово име издавало га је да немачког порекла. Звао се Херман Шварц. Нико му не познаваше ни сроднике ни пријатеље. Нико га није никада посећивао. Шивео је усамљен у својој мансарди, повучен као у какву нештеру. Излазио би врло ретко, а укућани беху се навикли да га виђају само по некад. Никоме није дозвољавао да улази у његов стан. Његов живот од осталог света беше одвојен зидом. Дуго се некада говорило о њему. Суседн , а нарочито сусетке, врло је јако занимао онај кога су, онако олако назвали »старим чивом«. Ако је веровати зуцкањима, која су тада кружила по опој мелодији, што се зове оговарање, ХоФман није могао бити поштен, и опште се мислило оа се иза његове повучености скрива нечиста прошлост. Бернар јс све то слушао, десно и лево, увек случајно. Са таквих гласова он је себи градио Фантастичну слику једнога тврдице по обрасцу јунака Калотових или ХоФманових. Он би помишљао у себи, чисто са неким радовањем, да је тај старац украо злато које имађаше, и да би му га требало отети без икаквог сажалења и гриже савести. После тога, он би проучавао сама себе ; тражећн да разјасни покретну силу својих сопствених страсти, својих жеља. Питао се, да ли је доста јак да издржи тежину једнога злочипа, претностављајући да тај злочин изврши.