Београдске општинске новине

БРОЈ 52.

ГОД. VIII.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ ЦЕИА ЗА СРБИЈУ: на годину 6 дин. на пола, године 3 дин. за стране земље на годину . . .

Неделва 9. Декемб. 1890.

9 дин.

ши|лн|ши|)Јјрц| мццр[1життт|

Цена је оглаеима (> дин. иара од врсте Претилату ваља сдати унутницом на оиштински суд а све коресподендије на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ Н е и л а ћ е н а и и с м а н е п р и м а ј у с е.

шИ^МћнМжж*.

ОБЈАВА Право на наплату таксе за вађење деда из Саве и Дунава устунљено је за ову зимску сезону г. ЈосиФу 0. Талвију, трг. овд. Према овоме свави онај, који би хтео да вади лед, има се објавити поменутом закупцу и њему таксу платити. Од суда општине вар. Београда, 5. Декембра 1890. годнне СВр. 20727.

О ПОГШСУ хЉУДСТВА Једна рзч на адреоу оних који руководе нрипремне послове. Ко год схвата од колике је потребе пописивање људства, може само одобраити што Не се на измаку овога месеца и године, извршити иогшс људства у целој земљи. Попис овај у толико је потребнијм, што његова цељ не може бпти само та, да се ухвати пораштај од времена последњега пописа, него да се једном изврши попис људства тако, да одиста покаже право стање. Како су пак вршени ранији нописи, нарочито последњи, од 1885, сви добро знамо, а и критика је изрекла своје. Али и ако се може с поузданошКу рачунати, да ће се овај садањи попис извршити онако, како се то чини по другим напреднијим државама ; и ако се може мислнти да ће се свршнти свн припремни послови како ваиа, и план удесити да се погшс правилно и потпуно изврши, ипак није с горегд сматрпти да јз задатак много тежи а успех несигурнији, па прионути са што више силе. Стара је и увек непоречна истина да између хтети и моћи има свагда једна препона, која и кад је најмања, учини много тешкоћа па често омете и успех, ако пијс на време спажена и уклоњена. Дељ је овим редовима чисго та, да упозоримо опе који руководе прилремне послове, и који 11е по томе на првом месту бити и одговорни за успех рада, на једну околност, која би могла бити ако не сасма превиђена оно бар потнењена. Да се усиех попису обезбеди, не мо;ке се ослонити само на упутство и бланкете. Ствар код нас има својих особитих тешкоћа, а познато је да се пописи лако врше само тамо, гди нису новине, гди ее чишће чипе, п гди се према томе свет саживео са њима. Треба сваки становпик да се вољно одазове дужности својој пописнога дана, а да буде тога, нужно је да се становништво у што већем броју обавести па и убеди у то, да ако од извршења дужности неће имати личпе користи, да неће бар пи — штете. А је ли овакав случај код нас? Смели би тврдити да није, п шта више, да ће се попис у многој кући сматрати с рђаве отране, па и чинити му се тешкоћо. Коме год је познато како је вршеп попис људства 1885. зпаће да се тим пописом није постигао жељени успех не само с тога, што се пописивало на несавремен и сувише примитиван начпн, него што је и од самог становништа место олакшица било апсолугног немара, па и знатних тешкоћа. Овај садањи попис ваља извршити правилно, тачно и до крајње потнуности, а за то нужне су парочите мере према наишм п|)иликама, поглавито у престоници и оним већим варошима нашим, гди је саобраћај знатан. Са селским општинама друга

је сасма ствар; тамо погшс и кад би трајао више дана, показао би разлику само у новорођенима и умрлима за време пописа. Нема сумње да је о пописним приликама у престоници размишљала комисија, којој је поверено да ради припремне послове за попис, п да пописом руководи. Тако исто веровати је да ће се комисија састарати да се све на време посвршава, што год је нужчо ради што потпунијег и тачнијег пописивања. Али ипак нама се чини да нећемо иогрешити ако ударимо гласом на потребу једне нарочите мере. Упуство, какво је издала државна власт за извршење пописа, није доволлш па да ујемчи да ће се попис и извршити онако како се жели. Успех не зависи тнлико од бланкета, колико од умења и хотења оних који пописују, и воље (да се одазову) оних, који подлеже поиису. С тога да би пописивачи прегли своме послу не само за награду и што морају, него са патриорском вољом п уверењем да ће учинити велику услугу општини и држави, нужно би било да се од стране комисије а у име представништва спреми нарочити апел за пописиваче и грађанство, у коме потанко да се изложи црво, како ваља поиис вршити, да би пописивачима била јасна свака појединост, и друго, изнети грађанству у каквом се циљу попис врши, и какве су користи од пописа, зашто треба сваки вољно да се одазове птд. Таква упуства требало би штампано растурити у што већем броју, по свима домовима. Само на тај начин, ми мислнмо, моћиће се успети да се попис као што треба сврши и да са свих страна буде нужне припомоћи. Што се тиче осталих припремних мера, није нужно да их се мн овде дотичемо, као што би било излишно да говоримо о томе на што у апелу треба ударити гласом за пописиваче а на што за остало грађанство. Све је то дужност руководне комисије, која своме задатку треба да посвети свеколику снагу. Колико се незгода савлађивало, и колико штете до сада прегрпело што нисмо никада имали тачне и потпуне пописне књиге — зна се добро. Па ако се жели да једном буде људство тачно пописано, не треба зажа.шти ни труда ни средстава. Ко год пак помогне да се попис сврши као што треба заслужиће јавно и опште признање. Д.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 1X1. РЕДОВНИ САСТАНА!^ 3. Декембра 1893. године Били: Председник г. Н. Н. Пашић, члан суда г. Св. Кара -Пешић, члавови одбора: гг. Ј. М. Тадић, А. Шгок, Ф. Васиљевић, Миј. Јанковић, М. Јовановић, С. Ј. Азријел, К.П. Михаидовић, Др. М. Т. Деко, Ђ. Димитријевић, Р. Дцаговић, Љ. Јовановић, Р. Р. Ђирковић, Р. Петровић, М. Р. Маринковић, Ђ. Николић, Ј. С. Снасић, К. Д. Главинић, Д. Најдановић, М. Капетановић, А. Одавић и М. Марковић. I. Пре но што се прешло на дневни ред прочитан је и примљен записник одлука из седнице од 19. пр. мес. с протумачењем код одлуке КЊВр. 494. да се не допушта подзиђивање само оних кућа које су трошне а налазе се на линији регулације, а не и оних у улицама које се нивелишу сима, и тога ради откопавају .