Београдске општинске новине
ГОДИНА VIII
200 -
БРОЈ 52.
II. По саслушању реФерата о држаној лицитацији за откоиавање у которској улици (ГБр. 1655.) одобрено: да се лицитација усвоји и Живку Тришићу устуци овај посао по условима лицитације и с тим да а) да зомљу воси на дунавско поље по 0*81 3 / 4 дин. и б) да цео посао сврши за 60 радних даиа. III. Грађевинско одељење подноси реферат колико је утрошено за закуп, отварање и на рад у бањичком мајдану (ГБр. 904.). По саслушању реФерата одобрено је : да се утрошених 2803-21 (две хиљаде осам стотина три динара и 21 п. д.) урасходују на дотичну паргију. IV. Председииштво саопштава да је Суд општипски поверио нарочитој својој комисији да I • лре.ми све ште је нужно да се може извршити што боље наређени попис становништва последњега дана ове године Комисија је припремне послове предузела па тражи да се одобри и нужан кредит. По еаслушању реФерата комисијо (АБр. 2320 ) одобрено: да благајна општинска отвори кредит од 3000 дин. на извршење пописа а аредседништво да преиоручи комисији да живо настане да се сви припремни послови за по пис на време среде. V. Рачуноводство реФерише да је 19. т. мес. држана и друга лицнтација да се право на наплаћивање таксе за вађење песка у 1891. год. изда под закуи. Лицитација је остала на Папту Боди за 209г) динара. После лицитације поднео је понуду Марко Албакари којом даје 2300 д. а положио је и кауцију (СБр. 19.958.). По саслушању аката, Одбор је решио: да се држи још једна лицитација од цене квју је Албакари дао. VI. Рачуноводство реФерише (СБр. 20.486.) да је 26 пр. мес. држана друга лицитација да се устуци за ову зиму право на наплаћивање таксе за вађење леда Остала на ЈосиФа Талвк; за 1.210 дин. После лицитације добивено је пет понуда од којих је највећа Милана М г Бори1>а од 1.(550 дин. По саслушању акта решено : да се од највеће понуђене цене држи још једна — трећа — лицитација с тим да Суд општински сам одобри ресултат лпцитације, почем је хитне природе. VII. Рачуноводство реФерише (СБр. 20.095.) да је лицитација о закупу нрава на тамису одржана и остала а Светозара
Боторића за 5000 дин.за време од 1. Јан 1891. до 31, Декембра 1893. године. Посла лицитације дао је нонуду Никола Кики 5200 дин. Према овоме решено : да се у најкраћем року држи још једна лицитација од 5200 динара на више.
ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ У пражњено место. Ове године установљенје иоложај главног књиговође ири Суду београдске општние, коме је за сада одређено 3.600 дин. илате на годииу. Крајем тек. месеца место ће се попунпти и с тога обраћамо пажњу оних стручиих лица која би желела положај главпог деловође заузети, да се одмах обрате. Истекао. Рок расиисаноме стечају за илан, по коме би се имала саградити ирва основна нова шкоаа у Бео! граду, нстекао је крајем пр. месеца. Добивена су трн ј плана, која ће нарочита коиисија узети у оцену, и изрећи свој суд који је плап понајбољи у сваком погледу. Комисија ће се застати још овог месеца. Осветљење, Комисија којој је поверено да каже какво освегљење тр< ба завести у Београду, држаће свој последњи састанак у Уторак 11 ов. мес. да донесе одлуку за извешгај Одбору. Извешгај комисије изнеће се на решење у једној од првих седница, како би се почетком нове године могао и стечај расписати, те да се у току године и концесија на осветљење изда. Седница. Одбор општински држаће сутра у 5 час. | по нодне свој редовни састанак, на коме ће се најпре узети у решење несвршени предмети из последње седнице. Право на лед. Обраћамо нажњу на обзнану општинскога Суда, д х је за ову зиму уступљено закупнуку I право да нанлаћује таксу за вађење леда.
МАНСАРДА ИГИИОВЕТВА Ж И Л А. КЛАРТИЈА (НАСТАЕДК — 6.) Остави прозор, ириђе асталу и седе поред својих књига. Шта је ово? угшта се он гледајући их презрително. Речи? Доста речи. Овај болесник имао је право. Доле са идејама живила машина! Ви имате идеа, ви? Мн, ми имамо злата. "Чнстите се луде! Хоћс. те ли злата, ја ћу га имати, имаћу га сутра! Сутра! Тојејош доста дадеко!.. Узе књигу једну и отвори је случајно. Беху стихови неки. Некада је Бсрнар читајући их, осећао се тронут. Данас слегну само раменима и горко рече : Песник! Луда! Баци књигу далеко од себе. Књига се скотура до угла собе, а из ње, као да је рањена, искочише увели листићи руже и јоргована. Привучен неодољивом силом, Бернар се устреми на те увеле цветиће.
Саже се, и да би их покуиио, клече пред њи. Тај атеист, који не сагињаше своје чело иред Богом, саже га пред једним сноменком. Нежно подизаше свако парче, као кад дете хвата шареног лептира, зебњом да му не смакне са крила злаћани прах. По неки увели листић руже прште међу прсте али он на длану покупи иарчад. Мало пре зар не говораше он о бдагу? О благу! Ти увели цветићи, без боје и мириса беху некада благо за њсга? Да ли је од њих хтсо савета; да ли му се будило сажаљење, да ли грижа савести ? Ти јадни цветнћи као да нарочито дођоше да му проговоре. И мртве ствари имају гласа, гласа који ми разумемо само у неким часовима, у данима несреће, у часовима радости. Бериар слушаше: — Сећај се, говораху му тп увели цветићи, сећај се твоје младости, твога пролећа! Све си имао: илузије, варљиве наде, сладосне заносе, невипе радостп, трајно надањс и нежна миловања. Живот ти се смејаше, Бернаре. Стазе окићене и застрте зеленом травом, небо плаво, а ваздух свеж и чист, У то време ценио си живот. Јуначки си корачао по животној стази; с десне те је пратила вера, с леве нада а пред тобом љубав. Ти беше добар н у твојој слабости, дечко, био си снажан. Снага није гордост, често је понизност. Сећаш ли сс ? Ниси располагао богаством. Алп шта је оно теби и требало. Цело богаство било је у теби. Радио си одушевљено, цељ се блистала пред тобом, цељ, истина нз даљине али не и удаљена за снагу твојих двадесет година ? Сећај се Бернаре; опомени се оног сунчаног