Београдске општинске новине

БРОЈ 54

— 213 —

ГОДИНА VIII.

Ви знате да је се у старо време веома Јака свстлоот употребљавала да се ослепе они који су на то осуђени. Онај који је осуђен да изгуби вид својих очију затворен је на дуже време у мрачан простор на је иосле изведен и принуђен да гледа у сунце. Тако исто има примера да се може ослепити и од муње. И светлост одбијена са светле снежне површине, изазива болест у очима. Од очију пате и раденици по стакленим Фабрикама, ливницама, ковачпицама и т. д. Сви ови примери показују да светлост може штетно утицати на очи, али вп виднте у исти мах и начин како то бива. Кад се очима непосредно гледа у светлост , па била она јака или слаба, увек ће она бити штетпа по очи ; као год што вам од сунца засену очн, тако исто не ћете моћи видети ништа и кад будете нз близа гледали само један минут у обичну петролеумску лвмпу или у гасни пламен. И сви они, који су се овде код нас жалнли да је електрична светлост јака , сви су они, зато, гато је та светлост била нова ствар, гледали у лампу која им је наравно заеенила очи. Кад електрична светлост постане обична ствар, никоме неће падати на памет да у њу пиљи и сваке ће опасности за очи несгати. Кад би се сутра запалило на небу какво ново сунце сви би у њ' упрли своје очи и врло би велики део ослеппо ; ово пак наше сунце, ваљада за то што ! га сви знамо, нико неће ни да погледа, па зато се нико на њ' и не жали, а оно је куд и камо јаче од сааке електричне лампе. Утицај светлости на очи, дакле зависи од начина како се гледа , и електрично ће осветљење бити у неколико штетно док буде ново, јер ће сваки гледати пре у лампу него у предмете које она осветљава, Кад електрична светлост постане обична ствар, Онда се нико на њу неће пожалити. Међу тим да видимо, какве су то болести које долазе од осветљења електричном светлошћу и које се тако често од необавештених износи као страшило против електричне светлости? Један је члан ове комисије имао прилике да сам од ње пати прошле године, те према томе из искуства зна у чему се састоји та болест. Опа се добија онда кад се из близине гледа у електричнн пламен, који има јачину од једне, две или више хиљада свећа. И за сво време док се у пламен гледа, не осећа се ништа , али кад се заспи и цроспава један или два сата, онда човека пробуде извесни болови у оку, очи засузе и отеку, па пошто тако стање потраје неколикв сати, сви болови прођу. Према томе баш и кад би била јака светлост, опет од ње не би патили они који улицом пролазе него они, који би имали да ис- ! питују или гледају светлост из близа јер се до сад нико из пу- ' блике није разболео од електричне светлости, а од опих који су 1 морали из близа да гледаЈу у електричну светлост нико није до сад ослепио. Овде ваља одма да напоменемо да се очи разболу не за , то, што је то била светлост електрична, нсго за то што је б*ила јака и изблиза гл едана. Исти је члан комисије боловао од очију и услед носматрања сунца и боловв су били у свему исти са онима од електричне светлости. Ако се дакле ко и разболе од јаки^ сунчевих зракова, ипак цео наш живот проводимо на дневној сунчевој светлости и нико се не жали да му је обична дневна светлост сувише јака, ма да је милијунима пута јача и од најјаче електричне светлости. Ви видите да је то боловање од кога страхују наши суграђани, ако би било електрично осветљење, релативна ствар. Од ње ће боловати они, који су и до сад боловали, а то су они. који су због испитивања саме светлости принуђени да по неколико сати гледају Јак електрични пламен; а за сваког другог, који ради поред тог пламена, нема никакве опасности. Противници »јаке« електричне светлости, наводе да је у том погледу боља гасна светлост, јер се од ње нико није до сад разболео. Они веле, да треба гасну светлост баш за то усвојити што Је слаба те се немамо плашиги запалења очију као од сувише јаке светлости. Ми смо видели ко добија запалење очију од сувише јаке светлости ; видели смо да је та болест ограничена само на оне, који се баве нарочитим испитивањем самих тих јаких светлости и да нико иначе из публике од те болести не пати. Ми у исти мах признајемо да се од гасне свотлости не може добити запалење очију јер је сувише слаба за то. Али у замену за то поред гасне светлости, очи пате од друге болести за коју се зна да долази једино од сувише слабог осветлења. То је кратковидост. Истина око је наше тако направљено да може да прими и сувише слабу и сувише јаку светлост тиме , што се зеница

скупља и ширп, те регулише количину светлооти, али и то регулисање има извесне границе. Кад имамо потребе да радимо са свећом, која је сувише слаба, ми ћемо предмет који гледамо , приближити нашем оку. Кад то учинимо онда се у оку изврши извесна промена — сочиво се испупчи. Ако то траје мало, онда чим престане, очно се сочиво поврати како је и било, и ништа му не шкоди. Но ако то траје дуже и понови се сваки дан по више сати, онда ће сочиво остати испупчено, и ми смо остали кратковиди. То су последице слабог осветљења. Од тога пате сви они који раде спрам слабог осветљења. Доказ да се доиста пати од недовољног осветљења показују статистички цодатци који се најбоље могу да покупе по школама. Ви зпате да ђаци док су у школи тамо мање уче, главно учење предмета врши се у вече, код куће, при светлости дампе, при вештачком осветљењу, које је у највише случајева врло недовољно. Из статистичких податата покупљених. из таквих школа, показује се да то ноћно учење увећава број случајева кратковидности. ПроФесор Кон испптао јс 9400 ђака из 24 немачке гиинасије и нашао је, да процент кратковидости износи 2'2 Од сто у првој, 27 од сто у другој, 26 од сто у трећој, 46 од сто У четвртој, 55 од сто у петој и 58 од сто у шестој години школовања, дакле више од лоловине ђака постали су кратковиди. Из тога дакле јасно видите, како је штетно по очи кад је осветљење слабо, што ће бити случај ако усвојимо гасно осветљење. Истина ми можемо да увећамо гасно осветљење увећањем бројева лампа. Али ви ћете видети мало час други разлог, који нам не допушта знатно увећавање броја лампа те према томе ако се усвоји гасно осветљење, боловаће од кратковидости не они који непосредно немају посла са самом гасном светлошћу (као што код^електричне светлости од запалења очију пате само они, који ту светлост нарочито из близа гледају) него 30 до 50 од сто оне публике која се том светлошћу служи. Из свега тога излази да са здравственог гледишта за наше је очи боља електрична светлост од гасне. * Кад ма како тело горе и даје светлост, онда се поред светлости, у исто време, јавл.а н топлота о којој мора хигијеничар да води рачуна, јер онај који је близу такве вреле лампе осетиће загревање главе, мозга и очију, услед тога је испаравање очне воде јаче, очи се суше и запалење очију јавља се као посдедица. С тога треба да видимо како у погледу температуре стоје гасна и електрична светлост Врло је много опита чињено у томе иогледу да се нађе који је већи извор топлоте : да ли гасна или електричиа лампа исте јачине и свуда се нашло да је температура гасне Светлости два пут всћа од електричне светлости исте јачине. И ако дакле оћемо да водимо рачуна и о температури оба светла извора, онда смо принуђени да са тог гледишта усвојимо само електрично осветљење, као мање штетно по главу и очи. Чувени хигијеничар ПетенхоФер из Минхена, који је познат са својих испитивања гаоног и електричног осветљења, после многобројних и дугогодишњих опита закључио је да у том погледу ваља увек претпостављати гасном осветљењу електрично, Дакле запаљење очију, које смо избегли код гасне светлости слабошћу њеном, стекли смо тиме што гасна светлост јаче загрева главу и очи, те поред кратковидости изазива и запалеље очију и главобољу. ( наставиђк се.) *Г 'Г ' ј ; -ј јј^ г—ј' " Г : * " БЕОГРАЂАНИ! Само још неколико дана, па ће се и у Београду извршити попис људсгва и домаће стоке на начин како се у целом образованом свету овакви пописи чине. Ово велико и тешко предузеће, има да се изврши заједан дан, и то 31. Децембра ове годипе, а биће далеко веће и пространије од свију досадањих пописа.