Београдске општинске новине

ГОДИНА УШ.

— 214 —

БРОЈ 54.

За београдско стаиовништво пописи нису иикаква новина, само је сада разлика та, што не мора сваки грађанин лично долазити код пописне комисије, да упише себе и своје, него се чипи олакшица тиме, што ће становништво пописати по домовима нарочити пописивачи, како закон о пописивању људства и домаће стоке наређу.је. Као што је познаго, напредне државе пописују редовно од времена на време, своје становништво, занате, имања, стоку, и т. д. све из потребе да се тачно зна бројно стање, величина народа, његова иродуктивна снага, имућство итд. Користи нак које од тачног пописа има свака уређена држава односно општина, па и само становништво, очигледне су и опште познате, тако да би било и излишбо ређати их. Из одговора на оно мало питања, што се налазе у спремљении пописним листама, које ће се раздати свакој нородици на даи 29. тек. мес. добиће сб подаци о становништву, које држава и општина треба да имају и знају. И ако сваки грађанин, чим лисгу добије, угшше или сам или помоћу пописивача све оно што се од њега жели да дозна, очда је више но сигурно, да ће биги ово државво предузеће крунисано потпуним усиехом, чиме ће се и доказати, да и код нас може, благодарећи просвећености становнишгва, овако велики посао опште користи, да се уради тачно као и у најнапреднијој онштини, шго ће служити само на част нашој престоници и њеиоме становииштву. Рачунећи даке на натриотизам грађана нрестонице, која и у овом послу државе и општине треба да не осгане постиђена, а тога неће бити ако сваки вољно успех нописа потпомогне, — може се унапред тврдиги, да ће овај садањи нопис бити изведеп и правилно и погпуно, те да се једном на корист и државе и ошптине и становпишгва, сазна право бројно стање београдског живља. Нописивачи ће указивати становништву олакшице за правилно понуњавање лисга; али и грађанство пописивачима треба од своје сгране да олакша иснуњење ове опште дужности зарад ошпте користи. Оволико мислила је главна пописна комисија да неће биги излишно ако се нагласи становништву. Од стране суда општине вароши Београда 22. Децембра 1890. год. АБр. 2531. ДОПИСИ ГРАЂАНА 1Б. Децембра 1890. г. Никаава захвалиост — сдаби дарци. У свакој младој и неуређеној држави, односно општини, ириродно мора многи посао сачекати да на ред дође : све се од једном не може. То се мора признати, и признаје се. Али ее с правом може много што шта приписати у кривицу и простом немару. Колико је и колико ствари које изглодају сигнице; које се вечито одлажу; преко којих се олако прелази, без процењивања: да ли је све баш тако »ситно", и да ли се у каквој ситници не налази често и који врло крупан интерес. Од када је још општина могла на пр. да одгајивање сирочади преда дому за спротпу децу. Па зашто се није учипило? — Просто са немара II олаког схватања ствари. Викало се и викало како бедна деца про^адају по буџацама и влажним јазбинама, како су немоћна слушчад људи, којима се плаћа да их чувају, а не да служе итд. На ипак мимо све прекоре, пролазило се и без окретања главе. Хвала богу те је једном данашња оиштинска управа са друштвом регулисала то питање које од толико година увек беше само ствар »сићушне вредности", те се тако не зна до данас ни за једно створење које је општина извела на пут, и ако је за свако трошила дуго знатне суме,

Исто тако, ако се не буде хтело једном оабиљнпје гледатп на сва занемарпвана питања, исто тако велим биће и са оснивањем дома за остареле и немоћне људе наше општине. Огромне своте издаје општина на седмично издржање, дели многе хиљаде о светлим празницима, плаћа редовно лекарије, а је ли што тиме поможено. Зађите само по страћарама у којима живе ти људи, старци и старице, и видећете, како су покрај све номоћи остављени грозпом јаду и чемеру. У леденим пештерама, без леба и најпужније неге, у нечистоћи и прљавштини трају своје последње дане чланови општине, који су дуго година иодносили терете, и од којих је — смемо слободно рећи — ио неки и доста користи чинио околини док је био у јеку своје снаге, 11 докле га није беда снашла, да падне у крајње сиромаштво и немоћ. Па зар је лепо гледати како се злопаге чланови општине, докле при том уживају помоћ и они који су са стране. и које нити би требало, нити би их смели помагати на штету своје сиротиње. О овоме је и говореио и писано доста. Једном требадела. Дела ће бити, ако се само хоће. Издаци које општина данас чини, с ма.шм повишењем, довољни су да се установи дом за неговање остарелих и изнемоглих сиромашака оаако, како се то ради по свима уређеним општинама. Ако је ишта грозно, и немилосрдно, одиста је у највећој мери допустити да, тако рећи скапавају на очима свију пас. толики људи, ко.је је друштво, општина, дужна да не напусти, Нека сваки стави на срце руку, иа нека помисли како ли је људима у овим сгуденим данима, кад им ваља живети од десетак динара, у новцу што добијају, докле би нм се за те суме могла да даде боља нега у дому. 0 организацији дома, ваља засебно гшсати. За овај пут главни ми је циљ да укажем прстом на један немар, на Једну нарочиту нашу незахвалност, која стоји у вези, и због које неће ни бити великих завештања и прилога појединих имућних грађана из којих би се најлакше могао подићи и одржавати дом за сирочад и за изнемогле. Тај немар, та иезахаалност је у томе, што се не води ннкакав рачун о ономе што је кад ко завештао. Епо у дворници општинској има пуно огледала, са сјајпим рамовима. А зар није требало одавна да на њихова места дођу слнке оних добротвора, који су до сада завештава.ш општини за њену сиротињу огромне своте. Само један Коста Хранисављевић завештао је 3000 дуката у готовом новцу; а да ие говоримо 0 Црнобарчевом ФОнду и некадањем Вучићевом поклону, итд. И треба ли онда гражити да се ко сећа сиротиње, кад не зна хоће ли се и како вол,а његова испунити и са завештањем правилно руковатн, те да буде истиниге користи. Апел на данашњу управу онштинску, да се извуку из заборава завештања; да се о њима састави и утврди рачун ; да се слике тих добротвора изложе у дворници и да се на тај наначин положи темељ Фонду коме ће многи грађани радо остављати легате кад има цризнања. До сада нризпања није бивало. па је ли требало и могло бити више завештања ?.... Р. -Ч • ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Осветљење. У седници 17. ов. мес. одбор општински усвојио је иредлог комисије и донео одлуку да се уведе електричпо осветљење. Према ранијој одлуци осветљење се има извршити средством повластице. Стечај ће се расписати одмах. Изабрани. На скупшгиии еснаФских изасланика, која је држана прошле недеље, 16. ов. мес. у опшгинској дворани извршен је избор нових члапова и заменика за првостепени трговачки Суд овако : а) За чланове : Димитрије Николајевић трг. Алекса Богатинчевић трг. Милош Гођевац трг, Давид Вули трг. Милоје Тадић трг. Сееготчр От 1мен ;оз 1'ч трг.