Београдске општинске новине

Б1Ч)Ј 13.

ГОДИНА IX.

УП. Местагде се буде радило, морају бити поћу осветљева, а по потреби а чувана нарочитим стражама. К.опцесиопар ће се повиновати свима правилима и наредбама, које иолицијска вдаст буде издавала у иптересу јавпе безбедпости. VIII. Коицесионар се обвезује да поправи о свом трошку све штете, које би при грађењу трамваја нанео цевима за водовод, осветлење и свима другим оваквим грађевинама. IX. Л.ини,је ће се нредати јавном саобраћају пошто их надлежне власти испитају и одобре. Али та инснекција мора сдедити најдаље за 15 дана иошго концесионар буде тражио од надлежне власти да изврши п реглед — а у других 15 дана, општинаје дужна да еаоишти копцесионару своје нримедбе, које би условљавале дозволу саобраћаја. Ако ее по истеку тога рока не учине никакве примедбе, па било да општина одобри или не одобри саобраћај оних линија, за које би концесиопар јавио да су потпуно готове, узима се да је концесиопар овлашћен да их преда саобраћају без икакве друге Формалности. X. Општина има право контроле над грађењем и квалитетом потребиог материјала, и да нареди извршивање радова по плану и наредбама претходно утврђеним. XI. Спорове међу општином и концесијонарем о доброти магеријала и конструкције, решаваће г. мипиетар грађевина и то без апелате. XII. Правила за службу и саобраћај под-

неће концесионар општинскоме одбору на одобрење, а овај је дужан да их у року од 15 дапа одобри или иснрави. По истеку тог рока сматраће се да су правила одобрена без другог одлагања. XIII. Цене за иутничке билете ове су: За једну вожњу на ма којој (једној) линији (изузев ону тончидерску) без прелажења па другу линију плаћа се 10 пр. динарских. Деца која се држе на крилу, неће плаћати ништа. Војници до наредника закључно и деца до 9 годипа закључно плаћаће ноловину установљене цене. Писмоноше, разносачи депеша, ватрогасци. полициски и општипски послужитељи и чиповници , кад иду службеним послом не плаћају ништа; али у том случају у једпа иста кола не могу ући њих више од чет ворице јавних служилаца, осим у случају иожара и других сличних потреба (Гогсе тајеиге). Сваки пугник има право понети собом, бесплатно коФер, завежљај или што друго, чија запремина неће бити већа од 50X20 саит. а највеће тежине до 10 кила. Ове ствари мора путник држати на коленима, како не би сметао другим путницима. За вожњу на топчидерској линији плаћаће се 30 пр. дин. А за вожњу из ма ког краја вароши до Тончидера илаћаће се поред горње таксе од 30 пара само још 10 пара, тако дакле да ће се за вожњу из ма ког краја вароши у Топчидер плаћаги 40 пара дин. односно половину (чл. XIII) али оваква вожња мора бити у једном и то најкраћем правцу. XIV. Концесионар обвезује се издати нарочите абонама-билеге за ђаке за четири вожње дневно по 3 динара месечно. XV. Концесионар неће имати нраво, да тра-

жи какве оштете од општине у следећим случајевима: а) Ако јавна кола, без зде намере, но случајно, буду покварила шине или пругу. б) Ако за неко време а по полицијској наредби буде прекипут саобраћај трамвајски, услед потребних радова. око калдрмисања или поправке водовода, постројења за осветлење и т. д. Али овај прекид не може трајати дуже од деведесет (90) дана, и у таквим случајевима концесионар ће моћи, са одобрењем општинског одбора, о своме трошку нривремено положиги гаине у којој суседној улици. в) Ако по наредби надлежних власти, буде за неко време нрекипут саобраћај приликом јавних светковина и прослава. Али овај прекид н може трајати дуже од три (3) дана г) Неће имаги права на накнаду ма какве штете од општине пи у коме случају сем ако би општина са својим радом нротивним обвезама њеним у овоме уговору оштетила концесиопара. XVI. При потпису уговора концесиопар ће положити кауцију од 20.000 дипара, било у новцу било у српским државним хартијама. Ова кауција вратиће му се када све нанред нобројане линије буду примљене и предаге саобраћају. XVII. Уговор овај важи за концесионара од дан кад буде нотписан, а за општину од дана, кад га надлежне влаети одобре и нотврде. Ако постављање линија на којима ће бити теглење коњима или махинама, буде зависило од одобрења владе. општина се обвез УЈ е > да ради те да се то одобрење изј дејствује. ! XVIII. Ако концесионар пе буде испуњавао оба-

час у друго раме. Поред тога знало се је у вароши, у којој ни једна иородична ствар не може бити тајна, да је он своју покојиу милу л љуику жену увек тукао и с њоме хрђаво поступао, која се је услед тога а и због брига за онстанком нодако али снгурно гробу нриближавала. У то је време Цавле Јохус са својим имањем јако посриуо; картао се п много новаца изгубио, услед чега се је пићу одао, те му је ретко кад какав поштен гост у каФану долазио а но варошп се нростирао и такав глас, да ће му се у скоро куКа за дугове па добош продати. Његов сип од прве жене, Фрања, био је међутпм на странп ; није могао да се са својом маћехом слаже, јер је ова хтела да га сачува од оног, од чега није могла свога мужа. Био је всштак, како он говораше, челикорезац и литогрнФ и имао је намеру, да се као такав на Рајни настаиц. Кад му је умрла жепа, опда је тек Павле Јохус увндео, шта је с њоме пзгубио и како се је о њу огрешп\ Дуго ју је жалио и за њом тужио. Оставио је и ниће. Л.атио се свога домазлука приљежније, и ма да је још једнако

мало гостију имао, нпак се чинпло, као да му се имовпо стање мило но мало понравља. О продаји куће не беше внше нн речи шта више и дугове је мало но мало исплатио. Кад је Роза дорасла да је могла сама госте служити, прнвукла је љубазношћу својом придичан број гостију. У опште је ова млада девојка за своје годипе била необично оддучна и лена, због чега су је Ведхајци и ирозвали депотицом. Ади одкуд Јохусу тодико новаца ? Та сваки је мсгао знати да му радња није могла толпко доносити. За последње 2 године куповао је виноград за внноградом. Једни говораху да му је син донео доста новаца са стране ; неки опет да је Јохус паследио нешто — ади од Јохуса то нису могли дознати, јерје сад више но икад бно повучен н ћутљив, али што се ие може порећи, уредан и добар домаћип. Новац није расппао н траћно као пре, ма да је сада веше нмао, иего је разумпо њиме расподагао и пошто ппје никоме ништа впше дуговао, то се није никога ни тицадо, од куда му. Фрања син му, није дуго остао у кућн и говорило се као да хоће за себе да живи у Ведхајму. Но ако је о томе и мислио, морао је

тај план наиустити с тога, што му ово мало место небн могло давати довољно посда. Довео је са собом и друга, мдадпћа из Берлива, који се је врдо лепо одевао, увек рукавпце носио и наравно иосле првог дана смртно се у Розу заљубио па ју је чак и просио, у чему га је њен браг својска нотпомагао. Роза га међутим одмах с почетка пије могла трпети јер је имао на себи нечег одвратног и безобразног, а кад га је Роза сасвим јасно и одлучно одбила, морао се је најпосле сасвим оканути ^след тога се је Фрања јако посвађао с Розом и ношто се никако нису могди сдагати, преседе се обојица у већу варош ХеленхоФ, сат и по од Велхајма и даље од Рајпе. Тамо се настапе. Фрања је кад и кад долазио у Ведхајм н иикад није пронуштао да својој сестри о другу своме говори, но увек узалуд (паставиђе се)