Београдске општинске новине

БРОЈ 13. /v-- \кл^' - ч /\у\/- \хл - - - чал, ллл,' г • \,-\.--\.- " v л 14., Ает духовнога суда о цркви Св. Александра Невског 15., Акт Министра народне иривреде о установљењу више поштанских и телеграФских станица у Београду. 16., Преддог г К. Главипића одборника за осигурање општ. зграда и халачијевих нланова. 17., Избор новереништва за израду цравила за кланицу. 18., РеФераг контролног одсека о поништавању бобичавог меса 19., Изветгај о нриходу новога гробља. 20., Молба Фабрике палидрваца, да се ослободи плаћања кирије. 21., Жалба касапа противу правила за клање стоке у Београду. 22., Предлог г. Раденка Драговаић одборника да се стенограФске белешке штампају у Опнјт . Новинама. 28., Понуда А. Г Б. Кумануди, Соломопа Леви и Хајима Азријела за откуп њихових кућа или узимања истих под кирију. 24., Молба Алексе Матића телала. 25., Предлог г. Андре Одавића одбориика, да се одборници који не долазе на састанке казне и у новинама објављује. 26., Молба г Боке Торбаревића трг. овд. за месно каФанско право. 27., Молбе и уверења.

ИЗ СТРАНИХ ОПШТИНА.

Бугарска. — Ото Билиг представпик осигуравајућег друштва »Дачија Романија" и друге некакве европске компаније, поднео је одбору општипе града Софије предлог, да спроведе трамвај кроз све улице престонице и да ову веже са нредграђима Кнежево, Владаја, Драгаљевци, Подуени и друга околна села. Општински одбор усвојио је у принципу пројект Билига и назначио особену комисију од неколико члапова одбора и неколико техничара, који ће да прегледају пројект у подробности. Ових дана саставиће се у Софији једна комисији од енжењера, која ће на основу прикупљених података одредити програм: по коме да се објави конкурс за општи плап о канализацији вароши. Софија, Ових дапа добили смо па нриказ „Буџет соФиске општине за 1891. годипу" по коме укупна сума редовннх -л ванредних ирихода износи 4, 286. 389. динара, а укупна сума расхода 5. 063. 969. 25 4ин.; дефицит од 777. 580. 25 динара у буџету вели се да ће биги покривен наплаћеним прирезима из прошлих година и зајмом закључепим 1889 годиие. Основпо иравило сваког доброг кућења — да ее расходи управљају према ириходима — нри еклапању буџета соФиске општипе као да је са свим изгубљеио из вида. У осталом може бити да се није могло друкчије. У престоници бугарској отпочети су нослови на регулисању вароши, водово-

— 61 -у- - \ла' \.-л' v - ' ~ \/\>\/ \/\^*/ - ' • ••✓ч/--..' </\, дима, елекгричном осветлењу, за који је циљ још 1889 год. нанрављен зајам од 10 милиона динара, на који се плаћа амортизација са интересом годишње 700.000 динараАли огромност трошкова око таквих радова као да затхева мпого веће расходе него што се мислило при њиховом нројектирању и закључивању зајма. Које усљед тога, које услед огромних плата персоналу употребљеном на општинским пословима, које усљед честих бескорисних трошкова на разна дочекивања и испраћивања којима је соФиска општина највише изложена, укупна сума овогодишњих расхода попела се па такву висину да стварпа сума прихода, која се ни у ирошлој години није могла реализираги, изгледа сувише у минијатури према горостасном сумом расхода. Да би приход коливо — толико одговарао расходу и да би се деФицит колико је могућно мањи показао, општипски одбор ударио је у удвостручавање и утростручавање позиција прихода, правдајући доста наивно свој поступак „јер друкчије нема могућности да се нокрију расходи." Међу многим другим уображепим приходима у буџету се вели: сума изванредних нрнхода од мипистарства војног увеличана је с тога, што је минисгарство у прошлој години заузело многа општинска места за војну школу и артиљериско сместишге, па на основу тога претпоставља се, да ће и ове године заузети још многа друга месга, за која ће морати плагити 1, 800.000 динара и — ништа мање. За гим се претпоставља, да ће се у овој години подићи многе куће; и на основу те претпоставке надовезују се сијасет других све са удвострученим ириходима од „дозвола за зидање и дозиђивања приватиих здања, од ћерамиџиница, од цигљана, избацивања измета и мн. др. Сем овога одбор нредпоставља и гласа државну субвенцију од 500.000 динара за „улепшавање" нрестонице и министарство унутрашњих дела, коме је поднесен пројект буџета на потврду, одобрава иоднесени му буџет с једином примедбом, да се сума од 3.000 дипара која се одређује кмету на нредстављане општине, скине на 1800 динара. За државну субвенцију од 500.000 дин. наиомиње, да ће се дати општини ако је пародно сабрање одобри. Да пијб опо ако могло би се помислити да министарство пије пи погледало па уображепе суме прихода у буџети, него да га е одобрило опако као што га је изгласао и усвојио општински одбор, али после ове ограде види се, да и оно сумња да ће се скупити толико нрихода и да се у онште мора претпостављати, јер ипаче нема могућности да се — бар пред светом — покрију расходи, ко.ји су па жалост истинити и ослобођени сваке хипотезе. Према овом новом буџету на сваку живу главу у бугарској престаници: било човека или жене,'малог или великог, дегета у дупку, или колевцр, долази по 180 и више динара, годишње ! Познавајући економско и иривредно стање већине становника

ГОДИНА IX. бугарске престонице, ми можемо с поузданошћу рећи да се уображена сума прихода неће скупити, да ће се наведена сума расхода доиста утрошити, а можда неће ни достићи, и да ће се кроз кратко време морати опет потражити банкарске радње за пове милионе, којима ће овога пуга бити главан циљ покриће деФицита. Знајући добро каквом суновратицом свршавају све опизтине, које праве зајмове У циљу иокрића деФицита, ми не можемо завидети улепшању града СоФије, јер ће га то улепшање уиропастити економски и финансиски. ^ ^ з н: о Војена снагау Кини. ( свршетак ). Садашња ОрГ8)НИЗ&ЦИЈ8) В0ЈСК6 ОСНИВЗ ј С6 Н& СТ&ру т.ј.наону, коју је увелау живот имавоћ неколико столећа, владарбка кућа „Манџу." У оно доба војска је била подељена на 4 корпуса, који су се по боји засгаве и називали бели, жути црвени и плави корпус. Сваки је корпус бројао — 5000 ратника. Доцнијеовим 4 придодадоше још други четири, па даље док .1881. год кинеска редовна (?) војска није бројала 250.000 ратника. Сем ове војске у доцпије доба устројише и неку врсту народпе војске „Лу-синг" која броји око 680,000 ратника,. Ова народна војска налази се већим делом на папиру, а и оно што постоји оружано је копљама и штитовима. У случају потребе ова војска више би смегала но помагала. Данас Кинеска редовна војска броји од 120 до 160000 војника, који су одлично оружани, прилично извежбани, а под командом страиих ОФицира. Велика је незгода што је та војска размештена по удаљеним границама огромног царства, тако да оно што остаје у Пекингу, једва би могло да сиречи какав грађански устанак а камо ли да одбрани нрестоницу од каког нападаја са стране. О једној брзој концетрацији не може да буде ни говора, пошто уређених друмова и нема, само воденим путем дало би се нешто и постићи, али Кина осим неколико ратних лађа, нема иикаквог уређеног паробродског друштва. Набавка потребне количипе хране за .једну оперативпу војску текла би тако, да би поједина оделења морала да скапају од глади. Кипеска влада ради сада живо на уређењу војске. Изгледа као да увиђа своје мане, да види сво.ју слабост, Оружала је и разместила војску дуж руских граница. Они се Русије највећма боје, они стрене да би могло у скоро то „небеско царство" да се преобрати V „земаљско!" н. в. и.

П0С/1ЕДЊА КРИЗА У /ШНД0НУ За пе пуну годину и но четири главна светска трга: Берлин , Париз , Лондон, Њу-Јорк, претрпела су боне ударе, у