Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. којима се огледа кривична пресуда извршених престуна. У Наризу је иропао С о т р I о Г г <!' Еасотрк шхо је хгео да диктира закон произвођачима и потрошачима бакра; Берлинска берза пролазила је кроз мучну кризу, што је — верз'јући у извештачено успевање домаће ипдустрије са њепим заштитним режимом била тако рећи задављепа акцијама индустриских друштава и банака, које су се по врло високу цепу продавале; — Америкапци су добили 8Нуег Ас1 и бил Мас Кш1еу-а, којима је изопачен услов њиховог трга. раздражено сие кулисање и дата лажна цена акцијама железница, које не доносе никакву дивиденду; у Лондону опет низ погрешака је врло дуг али пајвећи узрок тешкоћа састојао се у претераносги кредита, који су европски капитали, помоћу својих посредника, отворили Аргентинској ^публици. Ми овде ограничавамо број чинилаца, који су се поступно развијали и задавали тешке ударе великима светским грговима. То чинимо поглавиго с тога, што би и нас подробно излагање одвело далеко у орошло годишње догађаје, који су мање-више из раније познати пашим читаоцима. Па ипак морамо да се осврнемо бар па догађаје при свршетку 1890 год., како би боље могли да оценимо данашње сгање, које се управо оснива на тим догађајииа. * * * Од свију напред споменутих удара пајсилнији био је новембарски удар у Л.опдону. Ми смо напред сиоменули неке чиниоце, који су се, или за себе или удружени с другим, поступно компликовали и припремали догађаје. Али сем тих чинилаца има многих других, много даљих, много скривених, који су пе мање утицали на већ нездраво стање прве енглеске банкарске куће, која је управо и преиела кризу на све главнпје европске тргове, а поглавито на лондонски трг. Тако на пример премештање или боље рећи деградирање капитала, које се врши непрестаним обнављањем државних зајмова 1 облигација вароши, хипотекарних банака, или индустриских друштава ииало је такође свога посредног утицаја на заплет Финансиских тргова. Гомилање капитала данас се врши много лакше и много брже но икада до данас; у времена изнемоглости, која обично следују за периодама сјајних успеха, капитали бивају плашљиви и теже више да буду уложени привремено на берзи, или у куповању разних покретних вредпости, у место да пограже излаза у индустрији и трговини. Такав се је имено случај догађао у прошлој години. Успоравање у великим предузетим јавним радовима у Европи, нрелаз железничке мреже у Пруској у државне руке имале су такође свога утицаја на обрт стања. Услед оваквог сгања у Европи иптересна стопа почела је знатно да опада; владе не само Немачке, Енглеске, Русије него и другостенених држава кори-

_ 62 стиле су се овом угодом да изврше замену својих зајмова. Банкари онет користили су се европским миром и намамили које сензациозним проспектима, које услужпом поткупљивом — пресом, лаковерну нублику да улаже свој повац у предузећа и зајмове који нису пружали довољпе сигурпости за њу. Тако је и Грчка <па и сама ПортугалиЈа могла да пласира своје зајмоче по цепукоја можда је одговарала течају на тргу али није одговарала онасностима које изгледају за пођерпоце. Па инак, порсд све несигурпости европских тргова, онасност се је јавила са оне стране Атлаптика; из земаља Јужне Америке, које карактеришу песталпост иолитичку и у којима највише избија па површину одсудно презирање основпих услова доброг Финансиског управљања. По својим трговинским односима Еглеска је за дуго била банкар ових земаља; она је ту градила железнице, оснивала банке, давала зајмове. Све док је она била једини госнодар ових тргова, она је могла да принуђава Аргенгинце на извесне уздржљивости, али кад су се јавили иемачки и Француски банкари и предузимачи са својим капигалима и утакмицама; кад је извоз из Илате узео велики размер у напредовању, — дотле мирне — радине - • становнике снашао је некакав наступ за глупом зеличином и огромним богасгвом. У претераносчи паступа ови су држали да је довољпо само покренути машину за штампање новчаница обвезница пародног, провинпијалиог и хипотекарног дуга па да се створе стварне — истиниге — вродпости. Јадници, веровали су да се све може обратити у папир: и земља и куће ; Евроиа им се показала благопаклони најмодавац да есконтишу и садашњосг и будућност своје земље. У свима зајмовима и нословима аргентинаца највише су били ангажовани Енглези, а па првом месту банкарска кућа Вапп§ ВгоШегз апс1 Спу. Као непосредпи узрок кризе смаграју се послови на водама Буенос Аероса, усљед којих лондонска кућа Баринга имала је да исилати другу половипу сво.јих акцената из Буенос-Аероса, повучених од агента јој С. Б. Хела, у 100 мил. дин. Међутим пасива Баринга већ је достизала близу 500 мил. динара, са огромном сумом .повучених трата из БуенесАероса. Ну, можда ови пеби били доведени до стаи.а у коме су дошли, да је ситуација Епглеске банке била повољнија. На иеколико недеља (1. јула 1890 год. после угушене револуције, која је крвљу зааљускала улице Буенос-Аероса и донела пад преседника републике Јуареза Селмана, Енглеска је бапка подигла своју есконтну стопу на 5°| 0 . И ако тадањи биланс банке није оправдавао ово подизање есконга свет је веровао у мудрост и основане здраве — разлоге гувернера банке г. Лајдрдела. Ово поверење поколебао је глас, да је г. Лајдрдел световао Барингелима да ограниче мало своје пријеме, о којима се

БРОЈ 13. већ нре тога наговештавало, како су јако апгажовани у аргентинске послове, како ренублика није у стању да исплаћује купоне са нрошлим и приснелим роковима, како је она догле исцрпела своје Фипансиске изворе да нема одкуда да исилаћује ии пајнужније потребе из Европе у металном новцу, како се усљед таквог стања воде преговори за пов зајам ренублици и како је криза на нрагу, а ехо ове одазваће се мпого силније него што се мисли на гЛавну бапкарску кућу у Допдопу. Иовуке агепта Барипга — С. Б. Хела из БуеносАероса па лопдонску кућу већ се нису више гражиле и примале као пређе, јер се доста јасно примећавало, како је ових сувише новучено, и свет је почео јавпо да говори како је та и та банаарска куКа заплетепа у аргентинске нослове, да ће мучно испливаги. Пасива куће Баринга изно сила је тада 525 милиона динара. У почетку јесени Фипансиска атмосФера у Лондону била је бурна; ири крају октобра пале су пет већих кућа. У Њу-Јорку нри крају октобра букнула је ужасна берзанска криза, која је гомилала пропасти и банкротства. Интгрес на зајмове достизао је невероватну висину од 10 °Ј о . Биланс Енглеске Банае показивао прекорачене грапице за издавање новчапица, коју јој обележава 1844. год. акт С'ра Роберта Пила и Лорда Оверсгона. Али она још иије предузимала никакве мере да заштити излаз свога златпог 8к>к-а; док 8. новембра није изненадила Финансиски свет. Под изговором како је некакав париски бапкар дигао из Банке 90.000 Ф., она је подигла своју есконтну стопу на 6 °ј 0 . Усљед овакве мере разне државпе артије поле су са г | 2 °|. 0 у Лондону; чек пак па Доидон скочио је у Перизу на 25. 35. Већ је било тада јасно да скоку секонтне стопе пису били узрок оиих за исговор наведених 90.000 Ф., пего критичио стање куће Баринга, чији су акцепти препуњавали касе банчине, и с којима, је ова имала узајамне односе. Успомена па панику 1866 год., која је донела пропаст куће Оверн Гвијни и комн. са иасивом од 150 мил. динара — задавала је најозбиљније бриге баикарима, трговцима иа и самом Дорду Солсберију и ови су тражили иачине да избегну нову кризу. Биланс Енглес. Банке на дап 14. новем. оказивао је знатно прекорачене металие готовиие и резерве са издавањем новчаница, и с дана па дан ова је разлика бивала све већа. Док су иа је^ној страии тражени начин и средства да се спасе кућа Баринга, гувернер Енг. Банке погађао је са Француском Банком једну позајмицу од 3 милиупа Фунти стерлинга и руском владом од 1,500.000. Типев од 15. новембра поред своје уздржљивости, да сакрије оизсност, ипал је -- истина замотаним речима нроговорио како је једна велика кућа у невољи. Међутим како у Паризу тако у Брислу и Берлину знали су прави узрок оиасности .