Београдске општинске новине
ГОДНИА IX /\у — •ЛАЛ/~'?ЛЛ''" чЛХ/' \/\/\/" х/ч/ч/ - ч/ч/ч/ чине у једиом сахату 46 топлотних једивица*), дов један гаспи иламен исте јачине прбизведе за једаи сахат 908 тоидотних јединица, дакле близу 20 иута више. Покушаји у моеаковско дворском нозоришту показали су >при празиој кући), да се температура на галерији при гасном осветљењу на 1 сахат од 16° на 27° попела, док се при електричном осветљењу у истом лремену новисила топлота само од 16 на 16*8 степени. Код пуне куће није међу тим диФерепција тако велика, јер тада исамапублика мпого гоилоге производп. Тако се при гасном осветљењу показала тоилота на галерији од 22'8 степена Реомирових а на другој представи која је за тим при елекгричном освегљењу била, ноказала се топлота од 17-6° Реомирових — дакле ипак топлота, која се може трпети, док је тонлота од 22,8° већ у велико неспосва. Ако поредимо количину топлоте. коју човек иснари, с ироизводњом топлоте разних осветљења, видећемо: да одрасгао човек на сахат 92 топлотне јединице изда, а да само једна стеаринска свећа, која зацело слабо светли — даје 94 тонлотне јединице Гасни нламен, раван је јачини 17 свећа, изда на сахат 795 топлотних јединица; а кад би стеарином исто тако хтели осветлити као гасом, добили би за један сахат 1589 топлотних јединица, исто толко топлоте, дакле, колико би 17 људи произвело. С петроуљем ако хоћемо исту јачину светлости, добиђемо 634 тонлотних јединица дакле нешто мање него гасом, а 7 пута више него што једап човек произведе. Најзад електрична сијалица од 17 свећајачине произведе само 47 топл.јединица, што чипи тек половину топлоте коју један човек издаје. Него се још више разликује електрична светлост од осталих, с обзиром на промене у ваздуху осветљених простора. Сва наша осветљења троше велику ко личину кисеоника, а ироизводе опет разне количине угљене киселиие и воде, при чему исто тако кваре вазд^х као што би се дисањем извесног броја људи покварио. Електрична светлост на против не мења у том погледу никако каквоћу ваздуха, изузимајући већ сноменуту малу топлотну промену. По Фоиту (УоИ) ногроши човек за сахаг око 38 грама кисеоиика из ваздуха. Стеаринска свећа око 30 гр. Гасни пламен од 17 свећа јачине треба само 214 гр. кисеоника, & ис?о је тако и с производњом угљепе киселине. Човек дисањем издаје за 1 сахат око 44 1*р., стеаринска свећа 27 гр., гасни пламен< 150 гр. °а петроуљски лламен исте јасноће (17 свећа) чак 280 гр. угљене киселине. Ова рђава особипа' гаснога осветљења може се свакако згодном- вентилацијом ограничпти. Него баш с хт1ајепског гледишта рђава страна гаснога осветљења јако је избила на иовршину, јер се опазило да се у
* Тонлотна јединица зове се она колАчина тонлоте, која је потребна да ее тонлота једног кидбграма воде за едан стенен Целзијусов повиси.
— 96 нросторијама у којима се врше операције при унотреби веће количине клороФорма, ваздух тако промени, да се операција услед кашља и нагона па бљување, који се у оператора и асистента појави — мора преки нути. Згодним експериментима доказао је Петенкофер, да се ово нојављује због растварања клороФорма у клор и водоничку киселипу под утицајем отворених пламенова, код којих се оснм гога показало и новећано двојење угљеника. Услед тога се за просторе, у којима се врше операције, може пре препоручити електрична, него гасна светлост. По гас још неповољнији суд добићемо ако се узме у обзир опасност, која проистиче услед експлозије и тровања гасом. Опасносг од експлозије није толико велика по што се одисање гаса, услед несносног мириса његовог, пре осети него што би (услед његове количине) магла експлозија насгупити, — јер за експлозију потребна је смеса (гаса с ваздухом бар од 5 процената. Најјаче се експлозије дешавају, кад ваздух има 10— 15 процената гаса, код веће количине гаса смањује се експлозивност, а код 25 процената гуои се са свим и тада наступа мирно сагоревање. (Свршиће се.)
РАЧУНАЊЕ ЗАПРЕМИНЕ
1. Округла дрва.
—. " ■ -
ЗАНРЕМИНА.
ЗАПРЕМИНА
СРБДЊИ
НА ДУЖИНУ од 1
СРВДН.И
НА ДУЖИНУ ОД 1
ПРЕЧНИК
МЕТРА
ПРЕЧНИК
МЕТРА
см.
куб. м.
см.
куб, м.
3
0.0007
30
0.0707
4
0.0013
31
0.0755
5
0.0020
32
0.0804
6
0.0028
33
0.0855
7
0.0038
34
0.0908
8
0.0050
35
0.0962
9
0.0064
36
0.1018
10
0.0079
37
0.1075
11
0.0,)95
38
0.1135
12
0.0113
39
0.1195
13
0.0133
40
0 1257
14
0.0154
41
0.1320
15
0.0177
42
0.1386
16
0 0201
. «
43
0.1452
17
0.0227
44
0.1521
18
0.0255
45
0.1591
19
0.0284
46
0.1662
20
0.0014
47
0.1735
21
0.0346
48
0.1810
22
0.0380
49
0.1886
23
0.0415
50
0 1964
24
0.0453
52
0.2125
25
0.0491
54
0,2291
26
0 0531
56
0 3464
27
0.0573
58
0-2143
28
0.0616
60
0-282.9' ,
29
0.0661
1
Средњи аречник се добија кад се измере пречници на оба краја дрвета, та два пречника се саберу и од ге суме половина узме. Н. пр. Нађе се да је пречник један 4 с. м. (центи метара) а други 6 с. м. да се
БРОЈ 20 * добије средњи цречник треба та два пречника сабрати на збнр са *2 иоделити, дакле 4 6=10 ; 10 : 2=5 с. м. Средњи пречиик је по овоме 5 с. м. (центи мет). Зааремина се рачуиа у м 3 (кубним метрима. У ово| таблици је озпачена занремина само на дужипу од једног мечра, тј. за случај да је округло дрво само један метар дугачко Ио ако је дрво дуже одједнога метра. то треба запремину, која је у таблици. помножити са дужипом дрвета израженом у метрима. Примери : 1.) Треба израчунаги запремину оваког округлог дрвега: На једној страни дебљина (пречник) 12 с. м. на другој 8 с. м. а дужина дрвета 5 мет. Колика је запремина у м 8 (кубним метрима) ? Сумирају се обе дебљине (пречници) па се сума подели са 2, тиме се добије средњи аречник. За тај средњи пречник тражи се у таблици запремина у м 3 , и та заиремина помиожи се са дужином дрвете, те је зааремина дрвета. Рачун: 124-8=20, половина од 20 је 10 с. м. За 10 с. м. иречпик запремина је (види табдицу) 0*0079 м 8 , ово се има помножити са 5 дакле 0-0019X5—0.0395 м л (кубних метара) је запремина горњег дрвета. 2.) Треба израчунати запремину оваког округлог дрвета. На једној страни дебљина 35 с. м.ана другој 45 с. м., дужина дрвета 8 мет. Колика је запремина тога дрвета у м 3 кубним метрима)? Саберу се обе дебљине (прачници) па се од тога збира, узме половина; гиме се добија средњи иречник. За тај средњи пречник тражи се у таблици запремипа. Но пошто та запремина важи само онда. ако је дрво један мегар дугачко, то се има та нађена запремина још да помножи са 8, и тиме се добија зааремина за дужину од 8 метара. Рачун : 35 и 45 су 80; половина од 80 је 40; то је средњи иречник, За 40 с. м. означена је у таблици запремина за 1 мет. дужипе са 0 1257 м 8 (куб. мет.), то треба помножити са дуж. дрвета, дакле 0-1^57X8 и тако се добија запремина горњег дрвета са 1-0056 м 3 (куб. мет). 3.) Де^љипа дрвбта ва једном крају 50 с. м. а на другом 60 с. м. Дужина дрвета 10 мет. Колика је занреЉна тога дрвета ? Рачун : 50 и 60 су 110 ; ПолОвина од 110 је 55. Запрамине за средњи иречник од 55 с. 1- м. по таблици нема, узима ее за средњи нречник од 56 с. м. а то је 0-2464 ш 3 , то се има помножити са 10. Тако? Добија запре.мина горњег дрвета са