Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. иоверевпштво, реФератом сиојпм ГБр. 37. озпачало као пајбољи за општинску клавпцу, па предлазве да одбор решп да се ово место за општину купи. По прочитању тога изнештаја ГБр. 600 одбор је решио, да суд оиштинскн има ову продају на уму и у своје време изпесе пред одбор, како би исти одредио лпда да на лицитацији за општинскн рачун лицптирају XVIII. Одборник 1. Ст. Чађевпћ саопштава одбору, да дрва, кесгенови у краљ Милановој улици пред миаистарством унутрашњих дела долаае баш на сам ивичан камен, те да би се Јслед тога тротоар морао проширпти а коловоз сузпти. По саслушању овога одбор је решио, да се тротоар никако не проширује него да се полагање истог пред министарством унутрашњих дела обустави до јесенн, докле оиштнна не набави машцну за измештање засађевнх дрва, те да се дрва, кестенова изместе тако, како ће и тратоар п коловоз моћи остати у прописаној ширини. XIX. По нрочитању акта VII. нуковске окр. комапде ББр. 1848, којнм тражи уверење о владању нзвесних резервних официра, одбор је изЈавио, да су: Душан ВуЈпћ, Љубомир Томић, Радивоје ПачиЦ МиливоЈе Савић, Ананије Момировић, Јоспф Гутман, Мплан Ј. Мплојковић, Риста Тасонац, Војислав Павличевић, Милорад Сгевчић, Мпхајло С. Поркић, Чедомир Бркић, Марко Катић. Сава Т. Мрцајловић и Миливоје Ђермановић — доброг владања и да добар глас у грађанству уживају; да је владање Живана Ивковића, Л.уке Момировића, Драгутииа Петковића, Добрице Лазаревића — Лазића и Павла Маринковића — одбору непознато

општински послови Купатило на Дунаву. Општина београдска одредила је место на Дунаву ниже еврејске махале, на коме се имају купаги они становници београдски, који нису у стању да плате за купање по приват шм купалиштима. Место је то обележепо моткама и има два оделења: за мушкиње и жепскиње, а има и одређеног места за свлачење. 3. Милош ОбилиК ! и 4. Зпвршетак. Мислим. да ће расправа ова четири питања бити довољпа, па да се предигра и сама трагедија. одиграпа пре 500 година, што боље разуме. I. ТУРСКА П0К0РАВАЊА ПРЕ К0С0ВА Повида се шаогав, љута гуја, Од Азије, до Анадолије. На Стамбод је ндслонила главу, А репом је Анадол нритисла. Ту је бпла за седам годиаа. Онда сађе иа Косово равно. Срп. нар. песма. Духовитост, којом само наш народ гако знаменито изобиљује, могла је исказаги такву једпу Фразу, која боље говори. бо ма каква сухопарна историја. На страшпоме разбојишту косовскоме два су се џина борила. Оба су скоро подједнако страдала. Па ко је победио ? И

— 1."2 Строго је забрањено купање на отвореном простору и кога власг увати казни ће га Општа државна болннца у Београду. — Добротом г. Суботића, познатога и чувенога нашега лекара и операгора, јављамо нашем свегу и свима пријатељима ове најчовечније установе људске, да је у 1890. години : а, лежало у болпици 2282 болесника. б, долазило па лечење 3687 болеспика. Свега : 0У69 болесника. Болесници су нровели у болници 46.828 дана, те долази на сваког болеспика по 20*6 дана. Овако велики броЈ болесника захтева неминовно, да се предузму брзи и епергични кораци да се подигне много већа зграда за ове велике нотребе народне.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ На дан 1. Јула г. год. од 3 до 6 саги после подне, држаће се у грађевипском оделењу Суда општине вар. Београда јавна усмена лицитација, за оправеу канала у „Видинској" улици. Кауција полаже се у 100 динара у готовом новцу или у државним папирима. Ближи услови, план и предрачун, могу се видити у грађевинском оделењу сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији Од стране оуда општине вар.Београда ГБр. 943. 2 ,1. Јуна 1331. год. у Београду.

САСТАНАК ОДБОР& ОПШТИНЕ БЕОГРАДСК.Е држан 13. Маја 1891. год. (СВРШЕТАК) Мата Јовановић. Госнодо. питање, о коме се води ова дебага врло јеважно, јер је диФеренција између Кунове цепе, као нај-

један и други ! Само с том разликом, шго један узе „царство небеско", а други побеже чак у Једрене да тамо премишља опет о царству земаљском. Та два крвава СЈпарника бесмо ми и Турци Нас је однихала питома Бојка, а одранила још питомија и примамљивија данашња Србија. Турци пак беху дивља чеда окрутнога и снегом покривеног Алтаја, које ни питоме равнице Аму-Дарја и Сир-Дарја не могаху упитомити. И шта су чудповати закони. који тако неумитно владају овим светом ?! Где је Бојка, а где Ал гај ? Где Рашка, а где Бухара ? Где најносле Косово а где Туркестан, широко поље за хате њихових обесних канова ?! Кад је 10. Августа 1326. године умр'о оснивалац отоманске династије. велики Осман, он је на својој самргничкој постељи, кад му јавише, да је се и тврда Бруса предала, чисто усхићепо узвикнуо : — Сад могу мирпо умрети. И цео ће свет тако пасти пред ноге наше! Осману је тада било 69 годипа. Још то-

БРОЈ 27. " — V 4 . ." /\ /• У -' "•У\/\У Ч/Ч/Ч/" јеФгипијег понуђача, и Тозијеве. врло велика — скоро у Чз. Округло узето — разлика је у 68.000 дин. О тако огромпој суми мора се водити рачун и мора се овоме нослу поклонити озбиљна пажи.а. Мени је овде једно аејасно. Г. Одавић прочитао је да Този иуди машину „локо" Београд и да даје машинисту бесплатно за 3 месеца. Ни је ми јасно, или можда писам чуо кад је прочитан дотични пасус, да ли Този пристаје да па месгу монтира машине, јер су други предузимачи и гу позицију у предрачун ставили. То значи, да је исцриљепо све. За мепе је заиста неноњатно одкз г д та толика дифсренција. Није био само Кун понуђач, него је било пеколико великих Фабрика као Ешер Виса и др. и сви су се врзмали око једпе суме. Као гато се види Този је рачунао мање и тање казапе и друго гориво. Ми неможемо рачунати на страни угљен него једино на наш. Кад се њему у условима каже за 6.000 да треба рачунати гориво калорија онда је то за свакога јаспо какво гориво ми имамо, Кад он рачупа на потрошњу енглеског угља могуће је да ће бити диФеренције а што се тиче онога што се по Тозијевом плану мора ићи пешго дубље са темељои и препос машина од Београда до „Белих Вода" и то не може изнети млого. Но свакојако и ја би се сложио, да скинемо одговорност са себе, на да се иошље ова понуда водоводној комисији, да позове свога члана г. Селесковића и још кога, ако за потребно нађе па да проучи можели се примити та ионуда или неможе и то добро да се проучи како нас ова понуда не би навела па нешто што ће скупље коштати. Ово би требало у најкраћем року извидети и поднеги одбору извешгај, а Куну јавити да мало сачека. Ђока Димитријевић. Имам то да кажем. Г. Главинић је члап у више комисија и овде су сви чланови били у овој ствари строги. Овакав истп случај био је код ОФерталне лицитације за осветлење ; па је један понуђач из Лондона задоцнио и телеграФским путемјавио, да је послао понуду па време и да ће стићи за неколико ^ана. Тада се

лико, пе више, па се његово пророчанство почело да испуњује, Већ 1389 године лежале су пред погама гурским и Симеунова Бугарска па готово и Душанова Србија. Веле, да је син његов, Оркан, после смрги свога оца, баш пред саму ноћ, а гледајући, како супце залази, ово рекао : — И твој друх, оче, ишчезе, баш као опо сунце тамо. Али ми он, баш као оно сунце, говори: „тамо је нут твој" Ја морам за њим ! Некако у то доба унук Андроника II у друшгву са бугарским владаоцем, освајаше Солун, па се крете и самоме Констаптипопољу. Притешњен Андроник узалуд тражаше око себе совезника У иоследњем моменту он се обрати Оркану за помоћ. То беше арво мешање турско у јеврои,ске ствари. 1344. године имали су први пут Срби сукоба с Турцима. Одмегник Кантакузен, у друштву Турака раговаше и освајаше градове по Тракији. На месту СгеФаниана бејаше тај с^ коб. Турци изгубив па мору Флоту, хтели су, под командом Омуревом, да се врате сувим кроз Тракију. Душан нареди војводи Нрељубу, да им пресече