Београдске општинске новине

БРОЈ 27. г. Главинић сдожао са остадом г. г. ?лановима вомисије, и јављено је одбору да се сачека на го и сачеваио Је. Тако исто требао је и за ову понуду да јави одбору приликом кад је нонуда Тозијева примљена, а пе д & је прећути. С тога се ја слажем са г. Тадићем. Андра ОдавиИ. Ја сам хтео да напоменем г. Главинићу односно ооога, што наведе, да незна како ће бити са овом дицигацијом Куновом, ако се ово прими у посао. То питање, ако вомисија прими да проучи може бити готово за 3 —4 дана. Срећни смо у толиво, што смо об^ставили одговор. Г. Велизарић и Тадић су одговор обуставиди. Давде нема случаја, да ће да изгуби Кун. С тога сам да се упути комисији на шго брже проучавање М. КааетановиК. Из свију досадањих говора излази све на једно, да је разлика од 68 хиљ. велива и да о томе треба водати рачуна. Заиста ми нестручни неможемо знати, вако може озај Фабривант да да о^е машине оваво јеФгило и гди је уирок овој јеФтиноћи : те стога да унутимо водоводној комисији да она проучи ову ствар. Нева она позове г. Селесковића и нека нам даду своје мишлење. То је прво а друго ми можемо оваво да радимо, јер нам ово није први пут. Таво смо урадили и код лицитације за цеви, Сума од 68 хиљ. динара да је нам право, да за време док комисија ову ствар не проучи, пе закључујемо уговор са г. Куном. А пошто нам нека комисија ову ствар добро проучи. па онда се о овој понуди можемо разговарати, а иначе сад говорити о валоријама и т. п излишио је (чује се да се узме још неви стручњав у вомисију). Ми немамо узрова да сумњамо у рад водоводне вомисије те да случајно тиме увредимо једнога од иаших најбољих машинсвих инжињера. Дакле не треба о гоме ни говорити, а њима стоји на вољи да позову у комисију кога још хоће. То је ствар њихова. Андра 0 давиК. Ево све што имам о овој попуди предајем председнишгву да, пошље комисији и молим да ову ствар што нре у расматрање узме. Коста Главиниб.. Ја сам молио мало

пут и да их нападне. Турци су били скоро све пешаци, а Срби на коњима. И само лукавство поможе им тада. Они намаме Србе, те сађу с коња, и онако у овлонима, упуте со за Турцима у шуму, где их ови дочекају и до ноге погуку. 1346, године славила се је једпа вели ка свадба. Али је она пре личила иа погреб остарелој Византији, но на свадбено весеље. Своју дену кћер, Теодору, морао је Кангавузен, онај исти Кантакузен, што се опаво лепо умео иретзарати на двору Душановом, своју кћер морао је оп даги за жену Оркапу. Та I ста годипа, 1346.. дала је нрилику, да се из уста бесмртнога владиве Његуша, вину стихови, нуни бола и горчине: Сиа павленн окрунн Османа. Дарова му лупу, к'о јабуку. Здога госта — Јевроии Ор ана. •Византија сада није друго. До пр^ија младе Теодоре!. .. Притешњен у своје рођене замке, Кангавузен није знао, шга ће радити? С једне стране г Беновези и Бугари, а с друге Душан и завонити цар, Јован Палеолог, беху

— 133 пре а и сад молим да решите, хоћете ди да сматрате као несвршепу дицитацију или је обарате. (Чује се као несвршену). Заст Прсдседника. Примате ли овако да управа водоводне комнсије проучи и ову п >нуду у највраћем року и поднесе извешгај, а лицитација Хунова да причека и на ову понуду. (Примамо). Риста ПетровиИ. Ја имам да учиним једну доставу одбору. Концесионар, који чисти нужнике београдске износи поган и баца у близини кућа а неће да носи онде где му је место одређено. То чини велики смрад становпицима тамошњим, а разноси се смрад и по целом дорћолсвом крају. Људи су почели се тужити и ја сам изашо и лично се уверио, да он доиста злоупотребљује уговор. Ја молим председништво да каже за што се го тако не води рачун о раду овога и за што му се не стане на пут. и да се уговор са њим раскине. Застуа. аредседника. Тај је концесионар казњеи досада од стране одељка дорћолског гри нута. Први пут полицијски по крив, завониву, а два пут по уговору. Сад може се још једанпут казнити. па да се уговор раскине. Ви ћеге се сетити, да је уговорено, да овај носао са машинама ради, а никако друкчије. Ја сам га питао гди су му машине, и он је казао, да је ишао да поручи машине. Пре чегири недеље ја сам наредио инжињерском одељку да позове концесионара, ге да му овај стави машине па расположење. То је учињено, па је концесионар казао, да му још нису стигле и поднео је два рачуна као доказ, да само очекује да му дођу. Ми смо му оставили месец дана рока. Дакде не ;реба мислиги да ми нисмо о томе водили рачун. Ово шго сад наводи г. одборник Риста ја сам учипио питање и г. шеФ оделења и он је одговорио, да га је казнио последњом мером од 150 дин. Сад изволте решити, да се још једанпут казпи, па да се уговор раскине. Одпосно тога просипања на неодређеном месту има нешто кривице и до онога пута. Он тражи да му се пу г оправи, те да може ићи гамо где му је паређено да просипа. Међутим ми смо мислили да се нанрави онај пут поред

га пригеснили. Он тада позове у номоћ свога зета Оркана. Овај му се одазове и пошље му свога старијег сина Сулејмана, са 10—12 000 коњапика. Српска војска није била већа од 4—7000 коњаника, нод ком. казпаца Бориловића, а није познавала ни земљишта, ни места, где ће се борба догодити. То је било вод вароши Димотике (1352. год.) крај реке Марице И ту су Срби страдали, једипо благодарећи верности својих тадањих савезпика — Бугара. Ова несрећа српска учипила је далеко већег угицаја на Душапа, но опа код СтеФапијане. Душапу је она била зпак, да са те стране прети опасност српској царевини, с тога је у скоро и био пошао на Цариград да га заузме и да стане на пут турској најезди, али изпепада умре, и с том жељом оде у гроб. Кроз пет годипа (до 1357.) Сулејман је све заузео до Марице и тиме оцепи Цариград од Архипелага. Већ годипа 1360 пије дочекала у животу ни Орвапа ни сина му Сулејмана Први је те године умро од жалости за старијим сином, који је 1359. године погинуо у лову код села Чорге.

ГОДИНА IX. краљеве штале. Он је неко време ишо тамо па после више није могао. јер има невих рупа, које спречавају пролаз. Казали смо да се то оправи, Израчунато је да ће кошгате 450 дин., ади кад је инжињер изашо видио је, да би коштало врло много. Он предуземач пеможе да прође и треба пут исправити. Риста Иетровић. Он је мени казао, да се не боји никога. Вели ја имам дирек у ошптини па се с тога ништа не бојим. Који му је тај дирек, ја пезнам. Застуа. аредседника. Може се он с вами и шалити, али го није у истини. Коста Б. Мијајлови&. Ја сам за то, да се још једанпут казни, а после да се раскине уговор. Филиа ВасиљевиК. Он може да има рачуна да буде кажњен, па ипак да не врши како је уговорио. Застуа. аредседника. Осгављен му је рок за месец дана и кад тај рон прође видићемо хоће ли имати рачуна. Никола Р. ИоаовиА. Овде није у питаљу само име копцесионара, и да ли се концесиопар управља поусловима и говору, који има са општипом него је у пигању и онај број грађана, који трни незгоду услед тога што се концесионар не влада по уговору, но нечистоћу просипље на 200—300 м. испод кућа у дорћолском крају. О томе треба општина да во^и озбиљне бриге као и о уговору. Кад концесионар зна какве је услове потпесао, и кад зна да их се мора тачно придржавати, онда да ли је могуће дозволити, да ли је по уговору да се после једне шш две казне пропусти такав концесионар, па да пећистоћу нросипље испод поседњих кућа дорћолских место да носи и нросипље на Карабурми ? У престолници у којој се тако што чини на домаку и општинске и полициске власти, га власт го не зна, или је копцесионар ван власти или ту ради нешго друго, а тражити да грађани врше опшгинсву и полицисву службу ноћу па то да достављају надлежнима, онда не разумем ноћну опшгинску или полициску службу. И ви тражате да ми становници дорћола ништа друго не чинимо пего да вр-

Те — 1360 — године, дошао је на владу млађи син Орканов Мурат, косовски Мурат, коме је гада било 35 година. Историци веле, да је био висок, леп, епергичан и мудар човек. Некако тако и наш народ мисли, јер је после ногибије восовске метуо у његова уста ону лепу поуку сину му Бајазиту: како треба рајом управљаги ?! Мурату је већ тада било лако освајати. Поред Јаничара и остале друге извеспе турсве војсве, он је имао и своје славне генералс: Хаџи-ил-бега, Еврепос-бега и Лала-Шашина. Овај му је последњи годипе 1362 и примио Једрене из руву грчвих. Кад је у својим рукама видио другу престоницу негда попосног царства грчкога; вад је прошао на халовитом иарипу кроз њеие вигњасте улице и садове, Мурат није могао одолети срцу, а да из дубине душе не вликне: — Алах-ил-алах, ва Мухамед резулАлах ! Мурат, па и цео његов ратни савет, зпао је добро, да му је на целом полуострву, кога је сада. почео освајати, најозбиљнији супарник српски владалац. За то