Београдске општинске новине

ГОДИНА IX шимо и оппггипску полицијску сдужбу ! У осталом и да признам да органи општииски врше службу а где су онда вазпе кад до данас пије ушла пи једна пара од казне концесионара у општинску касу ? То је једно. Друго : у уговору стоји да од првог Аирила мора концесионар да има такве и такве справе а од тада до данас има 1 1 ј 2 месец а он нема те справе но ради на своју руву како хоке и сучим хоће. Да ли је за то кажњен ? И сад чујем да је тај рок продужен још за месец дана па да набави нове справе! То зпачи да је концесионар сам себи продужио рок месец и но дапа, а пошто му је и тај рок истекао онда му и суд продужава рок још на месец дана! Но главпо је овде то да ои поред кућа где се риба про 1аје просипа нечистоћу и то не једпом него неколико пута. А и што би друкчије радио кад му се тако може. И шта сад још остаје, Ниппа друго по да грађани чувају стражу и да хватају копцесионара заједпо с његовим момцима. Кад већ тако изгледа да му власт иде па руку, онда не остаје ништа друго но да се ми сами с њиме равнамо. И ја вам кажем да ћемо ми сами и морати да сганемо тим људима па иут Ја сам данас у 3 сада видио шта се ради. Био сам тамо заједно са кметом Митом Вељковићем. Он тако ради да треба лазнити не само њега него и опшгински одељак, који не врши своју дужност. И на шта се он изговара ? Вели хрђав му је цут: И ко се нашао да то тпрди ? То, госнодо, не вреди као изговор и то не може бити основа за раскидање уговора. Толики грађапи који вишњичким путем носе цигле, цреп и др. сгвари не нађоше се нобуђени да оправку нута тако траже веК један Морено, концесиопар! Неуредпостима треба дакле најодсудније стати на пут и 1а то тражим. К. Б. Мијаиловић. Овај концесионар треба да има пар волова па да може пролазити увек тим путем а не којекакве раге од десетак дипара. Н. ПоиовиИ. Ја молим да га председништво призове и да учини своје. (Председавајући : Ми то и чиаимо). Ја у то не сумњам али позорници или ко други гледа му кроз прсте.

- 134Р. ДроговиЛ. Ни)е довољно само то што | ће да се казни концеснонар него тај оде- , љак требао је да се стара и да недозволи да се нечистоћа просина уз куће. Зато би одељак ваљало узети на одговор. М Качетановпп. Ја сам то исто хгео да рекнем што п г. Радепко. Није довољно да концесионар од сад то не чини, него ваља да се пајстрожије пареди да дигне сву опу нечисгоћу оданде и одиесе где треба а ви радите што имате даље са судске стране Ф. Васиљевик. Кад један лиФеран т пристаје на извесне обавезе он треба да их и врши иначе ваља раскинути уговор с њиме. И. ЦветановиИ. Ја сам хтео да упитам о ономе што је мало пре наномепуо г. Никола, г ј. да од казпе кснцесиопара није ништа ушло у општипску касу. За шго то. II. Р ИоаовиК. Ето за што су отишле пресуде на расматрање истражном судији па су и вечерас тамо А зна се да ствари п спорови по уговору не иду на расматрање но се по уговору одмах ради. ПредседавајуКи. Неће бити тако да је ствар засгарила. Ја сам говорио и молио истражног судију да брже врши ове ствари те да не застаре и он каже да је гражио неко обавештење од г. мипистра Финансије али ствар није застарила јер је у току рада. Дакле сад прелазимо иа дневни ред К. Гливинић. Господо, жалили су ми се грађапи савског краја а и сам сам видео да се оне коцке које су вупљене ради пробе растурају и носе. Оне леже натропане на врло незгодном месту а грабе се као да нас не кошта свака ] | 2 динара. Ја би молио да се пренесу ближе опоме месту где се имају да употребе и да се обрати пажња те да се не разносе. Јер ако их и даље тамо држимо, ђумрук ће нам моћи тражити лежарипу, иошго су већ 5—6 месеци тамо. Ја бпх. у осталом иредложио да се упо требе опде пред царинарницом где је добра калдрма иреко погребпа. ПредседавајуИи То исго је и мени јављено од прилике пр 10 дана и ја мислим да би најбоље било да овим воцкама калдрмишемо савску у.шцу сву од ђумрука. Имао би још да напоменем да чланови разпих комисија не долазе уредно на састаике те комисије не могу да раде. Ја бих

је он, како један наш историк прича. и решио, да у Једрепу сазове ратно всће. те да реши, како би се Србија најлакше могла освојиги. Кад су паше и бегови дошли под султанов чадор, видели су по трави раширен један ћилим и на сред њега једну јабуку. Онда ће ги Мурат упитати Евренос-бега. — Је ли, верни Евреноше, како би дошао до те јабуке? Упитана одговори: — Па, ја би ирешао нреко ћилима и узео је. — Е, не ваља тако. додаде Мурат, па место сваких даљих речи стаде савијати ћилим са свих страпа, док не дође до јабуке. Тада узе и њу. То му је пак значило, да ваља најпре освојити околне земље, па тек онда ударити на Србе. Види се, дакле, колико је Мурат још пре К сова, ценио јунаштво и јачину ондашњих Срба. Међутим у то доба некако Лала-Шахин, тада већ мир-миран (беглербег, командант команданата) освоји обе Загоре и Филипо-

нољ, а на југу Евреносбег допре чав до Јениџе-Вардара. Године 1365. изда Мурат Ферман, по коме означава Филибе за столицу Дала-П1ахину, а Једрепе за престоницу својих јевропских земаља. Сам пак поврати се у Азију. Гад је био са свим у суседству са Србима, премда до Л.азареве државе још не беше са свим дошао. Већ је дошло време, кад му је требало приступити плану, направљеном у Једренету. За то му је требало дуго, дуго, да се сирема. Па ипак сва та његова спрема. сва заузимљивост, испрва му донесе само Плочник и Пирот. Косово је већ доцније ударило печат тим двама разбојништвима И сада, док се султан Мурат, прозван Гази (освајач), одмара у својим питомим покрајипама Коџа-Или (Мале Азије); док телали царски разглашују славу његову; док под чадорима његовим таламбас јечи а ФанФар одјече, хајде ми, да видимо : шта су Срби у ово добп радили, и да ли је могуКе, да Ке се аророчанство Мурата догодити ?

БРОЈ 27 молио да се тачно долази те да послови не би застајали. Ј. ТадиИ Ја ћу молити да се ти позиви на 24 сата рапије саопштавају јер је се мени дешавало да добијем више позива у 12 саги да после подне дођем ту и ту и ја обећам за прву комисију у коју будем позвап а за оне друге немам кад пи да одговорнм да не могу доћи. ПредседавајуКи. Па највише смо гако и радили Секретар чита уверење да је Милугин Марковић доиста ђак мосвовске академије наука, за скултуру и т. д. ПредседавајуКи. Решено је раније да се овоме младићу да помоћ за повратак у домовипу у 300 дип. ако поднесе уверење да је ђак. (Да му се да!) Секретар. Иследни судија тражи уверења; за Богдана Секулића млекаџију (непознат); за Љубомира Ћирковића чувара београдског казн. завода (непозиат); за Светозара Радичевића чувара (непознаг, но да се пише и пита за што ови нису увршћени у порез); за Димитр. Костића млекаџију ; за Мошу Р. Фархи (непознат). За тим чита списак но коме се тражи оцена влада >а извесне госноде резервних ОФицира. (Даје се оцена за све). За Дуку Миливојевића, Доброцу Лазаревића, Павла Марипковића — пепознати. За ЈосиФа Гутмана, Милана Р. Милојковића, Ристу Тасовца, Војислава Павличевића. Милорада Стевчића, Чедомнља Вркића, Марка Катића. Саву МрцајловиКа и Миливоја Гермаповића — (врло доброг владања. Чујте једно писмо г. Министра унутр. дела односно апотеке. (Секретар прочига). Ја мислим да одредимо из свију одељака по једног човека (врло добро). Изволте кандидовати: (чује се:) За кварг налилулски : Љубу Јовановића. (Усваја се ) За кварт врачарски: Мату Јовановића и Јована Станковића. (Усваја се ) За кварт дорћолски: Ниволу Р. Поповића. (Усваја се.) За кварг варотпви : Андру Одавића (Усваја се.)

* * * Цар царева српеких непобедни витез, страшило својих непријагеБа, Душап Силни бејаше се уповојио. Изгледа, као да са њим умре и добра срећа Србииова, јер после његове смрти насташе само патње и страдања. Небо српске државе наоблачило се мутним облацима. По кадкад муња сепе, те својом тајанственом и бледом сенвом обасја узнемирену земљу. Дрне сенве лете по њој као мрачна створења, која су и из Ада прогната. Дарев убица Вувашин блуди, као какав поноћни дух. И сама чудотворпа икона св. Богородице Троручице, коју је свети Сава из Јерусалима донео, остави Србију*), због силпих безакона у њој. Поред свих гепијалпих радова и реФОрама Душан је после себе оставио и једну *) С деспе стране на другом етубу у манаетиру Хилендару, где је обично игумански сто, стоји пр< сто ■ велика чудотворна ивона Богородичина, названа Троручица. Ово је она икона, која је Св. Јов. Дамаскину осечену руку исделила. Најире је била, ао обичао с две руке живоаисана, но по учпн.е н ом чуду појави се сама и трећа - ука, нерукотворена. Ову је икопу Св. Сава и» Јерусалима донео. Она је сребром окована и алатом украшена итд. Казују, да је Св. Сава ову исту икону