Београдске општинске новине

ВРО. ј 27.

135 -

ГОДИНА IX.

За кварт савамалски: Косту Б Михајловића. (Усваја се и За кварг теразијски: г Боку Николића. (Усваја се с тим, да са овима буду и општ. лекари: X. ЛазиК и Рибиикар). Сад има оно уверење које смо вратили суду да се увери шта је тај Андреја 'Бурић и да пије случајно Алекса Ђурић пензионар — па је то извнђено да је он порезник био. Уверење се тражи далиједоброг владања и каквогје стања. (Одлучено: доброг владања, стања непознатог.) Тражи уверење Милорад Ф. Тадић овд. о његовом владању. (Одлучено: нрло доброг владања п врло доброг стања.) Петар Ристић келнер моли за уверење каког је стања имовног (непозпат.) Унравник вар Београда тражи да се одреди једна комисија, која ће присуствоти отнарању писама, која се незпа коме иду и гди. Ту треба да уђе и једап одборник. Изволте чути писмо управниково. (Секретар чига.) Кандидујте. (Чујесе: Л.аза Дашковић.) Усваја ли одбор. (Усваја). Има иеколико лицитадија свргаених и молим ,Iа чујете (секретар чита протокол лицигације за чишћење улица). Одобрава ли одбор лицитацију. (Одобрава.) Чујте другу лицитацију одпоспо спуштања канала у Балканској улици. (Секр. ирочига.) Ова је лицитација била ужа и као што видите цена је 8 динара. (Усваја се.) Сад чујте лицитацију за откопавање земље на Топличином венцу. (Секр. прочита). Усваја ли одбор. (Усваја.) Има једна молба становника улице Г. Јованор.е, којом моле, да се нивелација промени, те да пм се вуће ие затрпају. Чуј ге. (Секретар прочита.) Као што сте чули, опи граже да остапе нивелација она, која им је пређе дата. Моле да изиђе једпа комисија и да се увери о праведном захтеву њиховом и држе да за оншгину неће бпти штете а за њих ће бити врло велика корист. Молим вас будите у томе сложни, да се одреди комисија. (Чује се, нека буду: г. г. Мијајло Цветковић ипжињер, Мата Јовановић и Ђока Димитријевкћ а норед њих и оишт. инжињер.) Усваја ли одбор. (Усваја.) Чујте један реФераг одпосно маших оишт. инжињера (секретар прочига). Дакле као што видите већи је део на

пустио службу, а остао је само г. Смедеревац и г. Михајловић. А. ОдавиК. То су све привремени послови на које су опи отишли. Ст. Чнђевић. Ваља расписати стечај и ваља новисити илагу како инжињерима тако и цртачима. Не стоји то, да су послови на којима су отишли, привремени. Догод граје катастрално мерење, дотле ће имати посла, а то неће скоро бити готово. Заст аџедседника Сад ће се уиотребити инжињери и за мерење шуме по закону о шумама. Не знам само да ли би требало нанравиги уговор са њима довле морају одслужити. (Чује се: пе вреди уговор ништа.) Пристаје ли одбор да отворимо стечај и да се повиси плата. (Пристаје.) Ст. Чађевић Чуо сам да има предлог од грађевинског оделења ове општиие, да се на Теразијама прошири леви тротоар на 6 метара. Ја нисам зато с гога, што је нивелација ниска и што се дрвима засађеним неће ништа помоћи. Местнмице одкоиава се 1 *30 м. и вад откријете корен дрвету нисте га спасли ако номерите ивицу тротоара да недодирује дрвеће. Да не би то било нужно Је да се набави једна машина за спуштање дрва. За сад нека се тротоар подигне с десне стране, а остало да остане за идућу годину па па зиму да се дрва спусте. Осим тога проширењем трогоара још за 1*00 м. коловоз се сужава који је одређен за троја кола, а свак живи знадаје ова улица међу најживљим у Београду и никако се несме дозволити да се коловоз сужава и своди за двоја кола. Колико је пак вредно очувати та дрва, навешћу вам пример овај. Један славни инжињер енглески свренуо је жељезницу због једног дебелог храста. Треба то цепити, и с тога пемојмо кварити дрва, јер се лако не подижу. Ово се тиче партије између Обренове и Дворске улице, а даље од Дворске улице преко Теразија све до Цариградсве улице може се тротоар и на левој сфани полагати по утврђеним нивелетама М. КаиетановиК. Хоћемо ли да купимо једну тавву машину (хоћемо). Врло добро. Онда пека инжињер види шта ће коштаги, па да пам јави. (Усваја се.) К. Главинић. Истина ја се и г. Чађе-

! вић често мимоилазимо, а овде ево слажемо I се. Молим вас и од моје страпе да не су| жавамо Теразије. ! Заст аредседника. Тротоари се морају радити. (Одборници одоше ) Састанак је закључеп у пола 10 часова по подне. ДЕСЕТО - ДНЕВНИ САНИТЕТСКИ БИЛЕТЕН Управе града Веограда 0 Б0Л0ВАЕУ, РАЕАБУ и УМИРАБУ у В кограду од 1—10. Ј уна 1891. г. I. 0 боловању. По извешћу овдашњих лекара боловало је свега 366 лица од ових болести. А.) ОД ИНФЕКЦИОЗНИХ ВОЛЕСТИ. Наступне грозпице 124, тиФуса 6, Морбила 5, веверије 18, сиФилиса 8. В.) ОД ОСТАЛИХ ВОЛЕСТИ. Великог кашља 2, реуматизма 11. анемије 1, шкроФула 2, апоплексије 1, запал. мозга и кожице му 3. хистерије 1, екламсије конвулзије 4, невралгије разне 8, катара респир. оргапа 31, туберкулозе 13, хемопојо 1. устобоље 2, апгине 2. парачитиса 1, катара желудца 31, глиста 1, катара црева 53, асцитсеам 4, колике 2, циститиса 1. опФоритиса 1, других болести секцал. 4, маститиса 1, болести очију 6, болести ушију 1, уртикарије 4, абцес Флегмона 6, Форункула 2 егцема 3, периоститиса 1, запал. костију и зглобова 1, рапа 1, мод рица 2, изгорења 1, осталих повреда 1, неоплазме 4, абориоуса 2, других болести разних 7. II. 0 у м и р а њ у. Умрло је свега 27 лица, и то мушких 15 а женских 12 од ових болести: Кахексије 1, атрофије дечије 4, запал. мозга 5, екламсије конвулзије 2, туберкулозе 9, запалење желудца и црева 1, цирозе јетре 1, услед порођаја 1. непознате болести 1, Разие друге болести 2. По годинама старости. Испод једпе го-

погрешку, која је посејала прво семе раздора међу заосталом властслом. Али негреба мислити, да је се та иогрешка уткала у српски државни живот неразумевањем Душановим. Не она је посгала при- ; родном носледицом ране смрти тога вели- I вог српског владаоца. Јер, семплемства по привилегијама Душан је створио и нлемство по заслугама. Стварање овога другога племсгва и учипило је, да је Душап у својој војсци имао људе, који занети сјајом будућег положаја чињаху све, што је он хтео. Али и поред оваао двојаких великаша, изгледа бар за сад, да је велики цар. некаво више симнатисао грчкој властели и про'тжирао их је у свакој даној прилпци. Ово последње да се тумачити само великом ..ржавничвом тактиком. Преко задобијене власгеле ондашње труле своме брату краљу Црвоиенчавом у Србију иослао, да њему, и његовим наеледпидима, против нелријатеља од помоћи буде. Икону су српски краљеви пред војском увек носили. У оно нес.ретно време, кад јеВукапгин окажао своје руке невпном кр р љу младог Уроша, икона се сама вратила у Хидендар. Сад цред њом горе десет кандма, и калуђери, кад хоће, да служе, узимају од ње бдагослов, меето од Игумана. — В. »Св. Гора* од Авра- | мовића стр. 9. и II'.

грчке имиерије. па ма та властела била у самој држави Душановој, или се комотизирала по садовима Копстантипова града, најлакше се могло доћи до најлеише јабуке свих векова — до Цариграда. Ова симпагиј^ царева бејаше несносна старом племству српском оном племству, које је било кадро. да ствара и обара владаоце. Ту у тој зловољп и лежи прва влица доцнијих заплега. па и саме државне пропасти. Кад се десила несретна катасгроФа у маленом селу Девохи (20. Дец. 1355. годипе) Душанова се царевипа протезала од утока Цетиње до Марице, ночев од Чирмена, изпад Једрепа, па чав на Фери, до у гока Марице, — и од Трохејскога мореуз;*. на до плавих обала пигомога поморја садање Далмације. Царевина српва обухваташе тада Србију, Маћедонију, Тесалију, Етолију, Акарнанију Арбанају, Зету, Хум, Тре биње и већи део Босне. Управљати овако великом царевином ие бејаше лако. За то је Душан и подели на неволиво области и повери их упрас

вн неколиципе властела по привилегијама и по заслузи. Смрт Душанова затекла је ову господу: 1. У долипи Струме, око Сера и Мелнива, Јована Угљешу, брата Вукашнновог; 2. У Христопољу (Драми) и оволипи. између Месте и Струме, Кесара Воихну, 3. У јужној Маћедонији, између Струме и Вардара, Љутицу Вигдана, брата деспота Јовапа Оливеровића ; 4. У околини планине Рујана, од Карадага до Струмице, севастократора Дејчна ЖаркочиИа зета царева по сестри му Теодори : 5. У овчепољској области деспота Јована Олпвгра. мужа царице Марије, маћехе Душанове ; 6. На десној страпи вардара од Верије (Бера) до Охрида са Битољом и Прилипом, Јеспота Вукашина МрњачевиКа ; 7. У оволини Бера Радослава Хлаиена ; (наставиће се). ј^/-лл/--ллла