Београдске општинске новине
ГОДИНА IX. ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ На дае 15. тек. м., држаКе се у канцеларији грађевпнског одедења Суда ово општинског јавое усмене дицитације и то : I. Од 9 — 12 сати пре подне за нолагање тротоара одпиротскнх пдоча у „Которској" и „Обреповој" улици. и II. Од 3—6 сати после подне, за полагање тротоара од топчидерских плоча у „Кнез Михаиловој", „Цариградској", и „Васиној" улици. Кауција је по 200 динара у готовом новцу или државним хартијама. Ближи усдови и предрачуни могу се видети у поменутој канцелчзрији, сваког радног дана за време канцеларијско и при лицигацији. Од стране Суда општ. вар. Београда ГБр. 1046 5. Јула 1391. г. у Београду. На дан 15. тек. мес. од 3—6 сати по подне, држаће се у канцеларији грађевинског оделења Суда ово-општинског, јавна усмена лицигација, за оправку свију овд. основних школа. Кауција полаже се при дицитацији у 700 динара у готовом новцу или у државним артијама. Услови и предрачун, могу се видити у поменутој канцедарији сваког радног дана у време канцеларијско и при дицигацији. Од Суда општине вар.Београда ГБр. 1022. 2. Јула 1891. год. у Бзограду.
На дан 17. тек. мес. од 3—6 сати посде подне, држаће се у грађевипском одедењу Суда општ. вар. Београда јавна усмена дицитација за грађење шетадишта-макадама — у кнез Милошевој улици са општинским митеријалом. Кауција 120 дип. у готовом новцу иди државним артијама.
Н0Д12б$М.
БИОГРАФИЈА и ДР^АВНИЧ^А РАДЊА ВУКА БРАНК0ВИ1.А и МИЛОША 0БИЛИИА Тенат награ^ен видовданском наградои. од Ж. М. РОМАНОВИЋА Мој синко, ко свијетла образа умире, не каје се, што се родио, ма му за живота и горки даии бивади. ЈОК. ЛОВИЂ, ОТОЧАНИН „Капетан Радич" етр. 47. (вдотдвдк) 4. Битка косовска и Вук Говорити о косовској битки а не помисдитп на страшне последице њене — више је но немогуће. Онаје оставила такав један упечатак на живот српског народа, да га ни петстогодишње робовање није могло избрисаги. — 154 Ближи услови н предрачун може се видети у поменутој канцедарији сваког рад. дана за време канцедаријско и при дицитацији. Од стране Суда ошпт. вароши Београда ГБр. 1070. 10. јула 1891. год. у Београду.
САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРА ДС1^Е држан *20. Маја 1891. год.
(СВРШЕТДК) II. Р. ПоаовиП. Поред онога разлога што сам напомепуо има и други разлог који говори против те молбе, а то је што у тој удици нема утврђене ни регудације ни нивелације. Раздог је дакле, да се не троши сад материјал у лудо, па после опет да се квари те да општина нема никакве користи но штете. Ђ. Новаковић. Ми не можемо сад доно сити одлуку јер нас и нема довољно, него нек се одреди комисија, која ће нам поднети извештај. Заст. иредседника. Изволта изабрати комисију? (чује се: нек то води она иста комисија која јс одређена и за цигдане.) Добро. Могди би јој додати још и г. Симу Мидићевића. Мата Јовановиб. Ја сам члан те комисије и хоћу да ми одбор да упутство, о томе који је то стари камен. Има некогкамена на ђумруку, код Славије има и по Врачару. Општина неће да га носи. Становпици носе га сами коме треба, па сад ни они неће да покупе оне одпатке. (Чује се: комисија ће то наћи и извидити). Јоца Тади(1. Молим председништво да одговори, је ли оно одговорило Народној Банки на нисмо њено односно зајма. То је ред да јој се учтивим тоном одговори и каже, да општина није могла примити зајам по предложеним усдовима. Заст. иредседника. Ја сам казао, да се одговори тек онда ако примимо, а иначе није ништа ни бидо. То је боље што нисмо одговорили. Ј- ТадиК. Ја мислим да је на го писмо
У том тако страшном догађају можда је Фатална срећа српског народа и то донеда, да једно од највиднијих места у бојноме реду, један подожај од кога зависи цедо решење битке — заузима Вук Бранковић. Није нам овде потребно набрајати све оно, што се догаћало у оба ратна стана у очи самог Видов-дана. Ко би о гоме хтео, др. што више зпа, може лепо видети у путописним белешката по Косову од г. П. С. Срећковића. Нас се сада у главноме тиче сам Факат Косовске битке у колико се он у овом нарочитом случају односи на Вука. Као што је позната ствар разбојиште је је бидо с обе стране реке Л.аба. С леве стране бејаху турске труне, а с десне српска војска. Иза позадине српске војске бељаше се црква Самодржа и високо дизаше главу сура планина — Грдеч. На својој левој страни У1аба, Турци се бејаху овако расноредили: 1. У центруму је био султан Мурат са својом гардом. У његовој се околини налажаху велики везир Али-паша и беглербег Тимурташ;
ВРОЈ 30. банкино свакако требало одговорити -- го је био ред. Иредседавају&и. О томе није ништа решено у одбору. У осталом ја мислим да смо нримили понуду, онда смо моглн одговорити, а овако шта имамо. Ј. ТадиК. 'Га то је ред кога се придржавају сви па и ми треба. Ш. ЈивановиК То је једна ствар о којој су се /1уго водили преговори. Нас тројица смо ишли као пупомоћници општипски у нар. банку и она је држала некодико седница поводом тога докде је ствар једном коначпо решена и ми добили писмо у коме су изложени детаљни усдови. То писмо ми смо претресали овде у тајној седници и оддука је донесена јавно. Према томе ја мислим да треба нар. банци одговориги : да општина није могла да прима њене усдове и из којих раздога. Ред би био да се тако одговори и мени се чини да је такова одлука и донесена. Председавају&и. Ако ви решите да се одговори, ми ћемо ту одлуку одма извршити. Ја сам био предложио да се приме понуде и од банке и од задруге али од понуде банкине да се не чини употреба а од задругине да се чнни ади то није усвојено. С« Азријел. Одговор треба да се да јер не би имало оправдања неодговарати. То би значило омаловажавати банку. Ј. ТадиК. Ја бих молио да прекинемо ствао на томе да се банци одма одговори: да смо примидо њено писмо али према понуђеним усдовима да нисмо у стању да с њоме закључимо зајам. Разлози пак други да јој се не износе. Тон одговора треба да је најучтиви и најлепши. Молим да одбор то нрими (прама се). ПредседавајуАи. Сад прелазимо на дневни ред. На реду је модба дебара да се такса на леб не смањује. Секретар прочита прибављена извешћа од млинара о цепама брашна од 2242, 24 24, 24*80; 22-50 а за готово и 21 динар. Житу је цена 16,17 и 17-50 дин. од 100 кила. (чује се : да се од 27 спусти на 24. — Не : на 25.) ПредседаваууКи. Јесте ли сви сагласни за смањење таксе (сви) да гласамо : ко је за 24 а ко је за 25 дин. пара.
2. Десним је крилом заповедао припц Бајазит, коме још беху придодати Евроносбег, Курд-ага, Јакши-бег, Инџ^-бег и Балабан-ага; 3. Лево крило предводио је принц Јакуб са Сариџе-пашом, Ајне-бегом, Иђит-пашом, Тавуџан-балабаном и Хамзом. Пред целом овом силом било је распоређено око 2000 стрелаца, а под командом Мадкоча Хамидовића и МустаФе Челебије. Иза цедог овог Фронта надазила се резерва. И српска бојна линија изгледаше од прилике таква иста. Тако: 1. У средини се налазио Кнез Лазар са својим телохранитељима. Ту је била и главна застава, коју је, по народном веровању, носмо Бошко Југовић, и ту бејаху и сродници кнежови Стеван и Л.азар Мусић, Крајимир и Дамњан Одиверовић — сви са својим оделењима. 2. На десном крилу био је на сву прилику војвода Димитрије ВојиновиИ, са ким смо се упознали још за време битке код Пирота. Он је и код Турака био чувен са своје ведике храбрости. Ту су такође били