Београдске општинске новине

БРОЈ 80. - 155 - ГОДИНА IX.

Гласали су за 24 паре : Р. Драговић, Р. Петровић, А. Одавић, Тз. Новаковић, Тадић. В. Вигоровић, и Шток, а за 25 д. нара Мил. Марковић, Н. Р. Поповић, Најдановић, Велизарић, К. Б. Мијајловић, К. П. Мијаиловић, Ђ. Димитријевић, Љ. Јовавић, С. Милићевић, К. Главинић, Л Даш ковић, и М. Јовановић. С. Азријел. Ја бих молио иредседништво да изјави: да ли ми имамо права да и пекарима одредимо цене, јер ја сам видео да они продају векне која немају пола виле за грош. 60 пара и т. д. Ја мислим да општина има така права да им одреди цену и за векне и за киФле и за земичке. Председавају&и. Ако се опомињете ја сам једанпут износио предлог прошле године да се овоме реду односно лебара иодвргну и опи који месе векне, киФле, земичке. но већином гласова предлог је одбачен јер је се рекло да је то луксуз. Ја мислим ако би смо хгели да учинимо нешто сигурности ради да би мотли да кажемо да и пекари морају да месе векне од киле, Ч, и '| 4 а и киФле у извесној тежиии, па коме подноси нека куни, али нека им зна колико су тешки. Р. ДраговиК. То што предлаже Соломон нити је било нити може бити. То је луксузна ствар и он може продавати те векне по грош или по динар, ствар је погодбе. А за леб, који је тако важан артикал за живот, предвиђено је шта треба. Не треба дакле да дангубимо тиме што пре ће конкуренција биги јака па пекари неће моћи да глобе свет. Ђ. НоваковиИ. Ја не узимам да је то лувсуз — и мислим да треба да се каже колико ће тежиги једна векна; ово тим пре што ако оставимо пекарима слободио иоље за одређење и тежина векни, кифли и т. д. и њихових цена, онда може бити много варања, чему и ипаче треба стати на пут. За то им то треба ошптина одређивати. А. ОдавиК. Ја сам још пре месец дана једанпут упитао био једног овд. грађанина да ли је опшгина предузимала шго год по овој ствари која је сад покренута, јер сам знао да је он донео и предао председништву киФле, из Земуна и сравнивши их са београдским киФлама види се грдна разлика јер овд. три кифле таман би биле колико једна

са својим оделењима и Милош Обилић, као Павле Орловић, Дамњан Шахиновић и многи други наши јунаци. Због Обилића и Димитрија ово је крило код Срба и било иајјаче, те се тиме и даде тумачити онај тоталпи пораз турског левог крила. Ну о томе мало доциије; и 3. На левом крилу комапдовао је босанским оделењима Твртков војвода, Влатко ВуковиК, заједно са баном Иваном Хорватом, који бејаше у Босну нребегао, па отуд дошао на Косово. Као што се из овог кратког бојног распореда види, ми нигде не видесмо Вука ВранковиЛа. Па где. беше он ? Има неких наших историка, који би радо ућушкали Вука за командаита деспог крила српске војске, те гиме. штоје десно крило продирало и тукло, да извуку, што више оиравдаша, па чак и славе за Вука. Али је аозчата ствар, даје Вук Вранковић, зет кнеза Лазара, био командант резерве и налазио се негде око садањега села Вариљева. Битка је ночела рано изјутра епохалним делом Милошевим. Срби је нису нрви почели већ Турци, бојећи се да остала вој-

земунска само три пут скупља од земупских! Ја не знам да ли је у другим местима у иностранству то питање уређено и да ли има прописа. (чује се: има). Па за што онда пе би смо и ми уредили ствар? За што да дозволимо да нас пекари експлоатишу кад то, као шго знате, није луксуз. Преуеедавају&и. Ја сам поменуо мало час да сам прошле године говорио о уређењу ове ствари. Димитрије Јовановић донео је Једну киФЛу београдску и једну земуиску, ја сам их; прошле године износио и казао у одбору шта сам мислио али је већина мислила да је то луксуз и није хтела о томе ништа да ради. Сем тога многе наше Фурунџије које месе хлеб имају више и бољих права за уредан рад векни него пекари, имају цилиидрична сита која се употребљавају за сејање брашна за киФле, земичке и т.д. имају и друге потребне справе. С гога мислим да је доиста потребно да се ова ствар једном уреди. К. Б. МијајловиЛ. Ја сам једпом приликом доставио председииштву како пекарски момци, носећи киФле, земичке и т. д., остављају њихове корпе на улици по их пси запишавају, и молио сам да се нареди да они носе клупице или столичице на које ће да спуштају корне као што их носе колачари. Тако би се свет осигурао да не једе погапе киФле и друго које им пекари сад нродају. Шта је учињено с тим незнам. К. ГлавиниК. Не би требало да се много бавимо око ове ствари — она је јасна. Ако општински суд има права да утиче на цене и тежину ових пекарских предмета ( кифли , земички. векни ит.д,) он ће то и учини ги и уредиће ову ствар. а ми као одбор немамо овде ништа да радимо. Општина дакле, односно суд, има да уреди ово питање као и за лебаре а што се гиче чисгоће, ту ваља поступити по санитетском закону. А ОдавиК. Ја се потпуно слажем са г. Главинићем и тражим још да одбор донесе решење да ставља у дужност општ. суду да добије податке те да се види, да ли доиста има шаблон по коме се на другим местима ради, па да према томе и ми донесемо одлуку не само за векне него и за киФле.

ска не сазна смрт Муратову. Чим су Турски стрелици почели нападати и Срби су се кренули. Тај моменат турски историк Нешрије овако описује: „неверници стајаху као гвоздене горе тврдо, нокад.јемного стрела заждило, иочпу се мицати. На једанпут неверници (т ј. срп. деспо крило) пасрну на стрелце с леве стране, потерају их назад и с преда их нападну, те им редове у двоје располове. Исто тако разбију и орду-пазарску, која је од острага стајала. За леђима је била овчарица, која се напуни мртваца. Муле, коњи и пртљаг се заплету, те се тако онима затвори пут и немогну побећи иего буду иоубијани, и остану као мученици за веру на бојишту. Тако невернпци аобеде цело лево крило и зато малакса дух код свију." И доиста српско десно крило пређе Лаб и отера турско лево крило чак до њихове резерве. У то време и центрум срнски заједно с кнезом Лазаром пређе Даб, док лево српско крило не могаше го одмах учинити због неудесног места. Због овако наглог продирања сриске војске, код Турака овлада велики страх. Нису просто знали,

М МарковиК. Држим да ово питање није баш тако важно да га морамо сад решити. Предлог г. Главинића и Одавића односи се на то, да се овај предмет проучи. То ће само општинска власт видити је ли она овлашћена такве наредбе доносити и ако буде коптрола санитетска добра моћи ће се постићи шта се жели. Дакле за го оставимо општинском суду да проучи и уради. Заст. иредседника. Остављате ли суду да ово уради (Остављамо). Сад молим вас да чујете извештај о накнадно поднетој -нонуди за машине. (Секретар прочига). К. ГлавиниК. Дозволите да вам прочитам ја извештај г. Селесковића о овој понуди, а ирочитаћу га ја због тога, што у њему има много техничких израза. (Чита). М. Марковт. Ја би питао г. Главинића као члана водоводне комисије да ми каже: је ли цртеж у детаљима послаг свима чувеним Фабрикама у Еврони, јер овде се у изве птају спомињу неколико Фабрика, а за остале ништа се не каже. К. Главинић. Господо ! ја сам овде у одбору, као члан водоводне комисије, стекао непријатна искусгва, да је врло тешко реФерисати о стручним питањима. Ппојект Смрекеров морао је у прииципу да обележи машину која ће се за наш водовод уиотребити. Сваки час чине се напретци у израдама машина и у времену кад је пројект за наш водовод грађен, онда још ии су биле у практици довољно опробане парне црпке са крмилом. Људи који се баве тим послом, ти људи сваки дан напредују. Од дапа, кад је наш пројект израђен, на до сад, протекло је више од 2 године, и за то су време постигнути извесни резултати у грађењу парних црпки са крмилом за које се при изради пројекта није знало. Сваки Фабрикапт, за оваку иншталацију, мора да прави пројекат и тада узима у рачун машину извесне системе, и с тога и Кун стекав искуства у овоме и предлаже извесне измене. У принципу остаје један и исти генерални пројекат мора да изради свака Фабрика за се. То је овде важно. Нисте имали пралику да видите како су другојачи пројекти што су их поднели уз

шта да раде. Једини присебан човек бејаше Бајазит с Евронос-бегом који повукоше своју војску у бој и наредише, те се и резерва ангажова. Наступи тренутак, који ће све решити. Забубњаше поново бубњи и свирале. Диже се грозна вика и јаук. Од звеке мачева и штропота удараца, као и од вике и хајкања липсаше у гори звери а анђели па небесима заборавише на своје певање у славу божију! (Негари.) Турци добише одморне трупе, а Србима нх још нема. Шта то беше од Вука ? Зар заман лете хитре гласоноше онамо, где је Вук остао ? Зарје заман погледао Л.азар на свеже труне Вукове, па и на сјајну будућност ? ! И деси се страшна катастроФа. И надвладаше Турци Србе ! И последњи зраци супца, који залазаше обасја својом умирућом светлошћу изгинуле српске јунаке, погинулу српску славу ! И полећеше тада два врана гаврана да кроз кратко време падну на „бијелу кулуЛазареву " Сунце зађе, мрак покри земљу и страшан јаукумирућих поче се разлегатикроз мрклу ноћ