Београдске општинске новине

ГОДИНА IX ^ VIII. Конвенционалне казне. Чл. 49. Ако би се после одређеног времена, за наљење нпшда каква дампа. која би се имала запалити, да не гори иди ако би се каква ламиа угасила пре рока за гашење и ако је то било узроком повласшчара или њаговог персонала, чнда ће се одбити за сваку тако угашену сијалицу 20 пр. дин. а за сваку пламену лампу 2 дииара. Ако нека лампа, која би требала бити запаљена, не гори чагаву ноћ, онда ће казна бити пет пута већа но што кошта догична лампа за једну ноћ. Чл. 50 Ако се узроком повдастичара иди његовог персонада прекине ма у које доба ноћи осветлење у целој вароши или у једном деду вароши на краће време, онда ће општина наплагити за сваки такав прекид у нрвом случнју '200 динара а у другом 100 динара. Ако прекид осветдења у целој вароши иди у једном деду вароши траје целу ноћ онда повластичар плаћа пет пута већу казну но шго кошта прекинуто остетлење за једну ноћ. Ако се нрекид целе ноћи у целој вароши деси три нут у истом месецу, онда повдастичар губи цеду месечну плату за улично осветлење, Чл. 5 1. Све одредбе о казнама за не правилности у експлоатацији, предвиђене у члану 49 и 50 ступају у живот једну годину иосде почетка експдоатације. Чл. 52 Ако напред означени случајеви прекида нису изазвани узроком аовластичара нити његовог персонала, већ кривицом неког трећег, онда ће се како горње казне тако и материјална штета (ако је буде) наплатити од онога ко буде прекид осветлења и штету изазвао. У сваком оном случају где се проузроковач неби мога пронаћи, општина губи право на казпе наведене у члановима 40 и 50, за прекинуто осветлење. Чл. 53. Лко се прекид осветљења изазове иди се прибор за осветљење оштети јавним нередом, буном, иди сдичним догаром домаћим иди туђим, тек онда смемо и народном предању покдонити потпупо веру. Ади још попајпепознатије и најмрачније доба наше старе историје јесте без сумње доба нашег додаска у ове земље, у којима данас живимо. Бадканско полуострво увек је било разбојиште између појединих народа, али никада неје по њему врвило толико различигих племена, као у доба пашег досељења. Насељавање се почело 552. године, а свршило се 636. За те осамдесег и четири године Словени, долазећи у ове земље, имађаху да се боре с бесним Фрапцима п Ла тинима и то све дотле, докле с мачем у руци пе освојише себи ове земље стопу по стопу заливајући својом врвљу. Не упуштајући се у нотанко описивање те борбе, јер му овде неје место морамо се зауставити да видимо начин живога и друштвени склоп словенских племена у 6. веку. Словенска ндемена, а по том и српско, беху у то доба већ одавно прешла из онога

— 184 ђајима, даље, ако би прекид осветљења или штету на прибору за осветљење произвео какав едементаран догађај или каква неодољива сила онда је повластичар ослобођен сваке казни за прекинуто осветљење и сам сноси материјалну штегу. Чл. 54. У опште узев повдастичар је одговоран за сваки несрећни случај или штету нанесену ма коме било инсталацијом или експлоагацијом овога предузећа. IX. Трајавз, откуп и пренос повластице. Чл. 55. Трајање ове повластице утврђује се на четрдесег и једну (41.) годину рачуиајући од дана када се овај уговор потпише и надлежна га власт одобри. Чл. 56. Радови око извршења овога уговора морају иочети најдаље после 2 месеца од дана потписа и одобрења. Ако повластичар после поменута два месеца радове не отпочне или ако за две године од дана потниса и одобрења овог уговора не буде готов са осветлењем у целом варошком рејону, предвиђеном овим уговором, повластица ће му се одузети, а тако исто и положена кауција (чл. 69) у име казне за неизвршење овог уговора. У том случају дужап је повласгичар уклонити постављену инсталацију у року од три месеца и све довести у редовно стање. Ако ово не учини, сав материјал и прибор ирипада општипи без накнаде. Чл. 57. Но истеку горњег времена (чл. 55) цела инсталација са свим материјалом и ирибором који мора бити у потпуно употребљивом сгању и који се буде нашао у експлоатацији, ^прелази у својину опшгине вар. Београда без икакве накнаде. Чл. 58. Ако би општина београдска хтела отвупити цеду инсталацију, све радионице и цео прибор, којп служи за осветлење и друге ипдустријске цељи, она то може учинити гек иа крају шеснајесте или на крају двадесет шесте годипе рачунато од дапа потписа и одобрење уговора- У том ће случа-

стања, што се зове скитничко или довачко, па ушла у виши ступањ развића, земљорадпички (тежачки) неријод. Словенско политичко уређење тога доба било је демократско, што је већ и сам стари историк Прокопије опазио. Они истина стојаху под влашћу једиог врховног жупана, или кнеза, али тај владалац и ако је био наследан, није био неограничен у својем управљању, већ му је власт бида ограничена бољарским великашким ве&ем. Једну повелику нолитичку целину несу сачињавали, пего су били нодељени у ситна племена, која су често била једна с другим у завадн. По својим моралним особинама Словени су били куд и камо надмашили осгала неуређена џлемена тога доба. Они су били поштени благи, гостољубиви, добри, у рату храбри, али и осветљиви. Живот им је био натријархалан, испуњеп радом и вршењем дужности. Живели су по шумама, градећи себи колебе од прућа за становање, а породични живот особигоје био развијен.*) *) То најбоље иотврђују изрази, које имамо за различите степене сроства — што у осталих народа нема нп близу у толикој мери.

БРОЈ 34 -\/\.'"у Ч/Ч/у \ЛЛ/'— ч-л.ч, /Ч/\ Ч/Ч/ч,' -ч/\/ч/ : 'чууч/ '-/\ ју општина платити повластичару или тадашњем сонственику новластице суму утрошену на ту инсталацију и њено нроширење са одбитком 20°| 0 ако се откуп изврши на крају шеснајесте, а са одбитком 85°! 0 ако се откуп изврши на крају двадесет шесте године. Чл. 59. У случају, кад би се откуп у горњим роковима извршио, и да би се избегла свака неизвеспост о суми, 1>оју би општина имала да плати, цена коштања целе инсталације одредиће се: а) Из трошкова за пројектовање и иостројење инсталације. в.) Из трошкова за проширење првобитне инсталације. Сви се ти издатци морају оправдати у времену откупа наддежном влашћу потврђеним књигама и оригиналним неплаћеним рачунима. У случају сумње о истинитости тих рачуна ноступиће се почл. 63. Чл. 60. У случају откупа у горепоменутим роковима, општина је дужна објавити повластичару своју намеру за отвуп једну годину пре поменутих рокова. По свршеном прорачуну и одређеним сумама за откуп, општина је дужна целу откупну суму платити у готовом новцу осим ако другојачије са повластичарем не уговори. Чл. 61. Повластичар задржава право било да сам врши експлоатацију ове повластице, било да је пренесе са свима правима и дужностима. утврђенима овим уговором на друго какво лице или друштво које већ постоји или које би се тек образовало. Само је повластичар дужап на време известити општинску власт о том нреносу и озаконити га код нрвостепеног београдског трговачког Суда. Чл. 62. Смрт повластичара или оних, на које буде новластица нанред утврђеним начином прешла, не мења ни у колико услове овога уговора. У случају смрти повластица прелази на законите наследпике умрлих. X 0 Споровима. Чл. 63. Спорови, били они ма какве природе, који би се изродили између општине Да видимо са,и какви су обдици својине у го доба. Зеиља, на којој је живело једно такво племе, звада се нлеменштина. Та се земља неје могла делити, она је била опште имање целог племена, које су еви подједнако уживали. Непокретног личпог имања неје било. Неје, дакле, чудо, што тада својине у правом смислу те речи неје могло ни бити. Породице живљаху у задругама, а у задрузи све је бидо заједничко. Земљу су сви заједно обрађивали, жетву су сви уједно купили и уживали, у опште дакле засебног, личног имања неје могло ни бити. То је донекле важило и за нокретпо и за непокретно имање Али доцније мало по мало поче се јављати и лична својина. То је било на два начина: или од придоданог (мираза, прћије), или од поклона. Тај појав са свим је ириродап. Поједиии члан задруге оженивши се на пример, девојком из другог ког племена добивао је и нешго мираза. Тај мираз (придодано) из почетка припадао је цедој задрузи, ади после мало по мало, поче се