Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. _ београдске и повластичара решаваће коначно изборни суд, за који свака уговорачка страна бира по два члаеа. Председника изборног Суда бираће обе стране заједнички. Ако се у избору не сложе председника ће изабрати грађевински савет министарства грађевина, Изборни суд иресуђује сиор коначно простом већином гласова и решење постаје извршно чим се достави обема страпама. Чл. 64. Ако наступи потреба изборног Суда, то има страна, која је изборни Суд тражила у самом акту. којим тај Суд тражи назначиш своје изборне судије и кандидага за председника. Ако позвана страна у року од 15 дана своје судије и кандидата за председника не одреди, онда ће изабране судије и кандидат за председника, које је једна страна изабрала, спор нресудити. XI. Сздиште и пероонал повластичара. Чд. 65. За све време док траје повластица, повластичар је дужан назначити једпо лице које ће становатв у Београду и које ће га пуноважно заступати у свему што би се могло појавити па основу овога уговора. Чл. 66. Избор иерсопала за извршење и управљање било инеталације било експлоатације оставља се концесионару па вољу Али она лица која буду имала посла са српским грађанима, приликом претнлаћивања или руковођења инсталације електричног прибора, морају говорити српски. XII Опште одрздбе Ч.л. 67. Општина београдска изабраће нарочиту сталну и стручну комисију од три члана и два замеиика која ће водити надзор о извршењу овога уговора а према одредбама утврђеним овим уговором. Чланови ове комисије као и заменици бираће се на пет година. При новим изборима могу се стари чланови поново бирати. Кад комисија па позив повластичара врши своју дужност дневнице и трошкове њене сноси повластичар. правити разлика између општег, породичног имања и имања, миразом задобивепог. Породица је била осповица нолитичког и друштвеног живота. То је у осталом и са свим приј>одно, јер држава још неје била тако уређена. да је мотла своме члану дати личне и имовне безбедности, ге је човек био принуђен, да то тражи у ужем К РУ Г У — опшгини и породици. С тога је породичпи живот био онако чврст и крепак, да га ниваква сила насвету, па ни шгетни утецај визаптијске културе, неје могао потпуно разорити. За појам аородица везан је и нојам задруга.*) Јер заиста, породица у правом смислу те речи сама по себи условљава онакав начин живљења, какав је у задрузи. Задруга је евономна јединица; рађањем она се обнавља у кол;шо је опала због смрти појединих својих чланова, она постоји све дотле, док се не издели, пли не затре каквим иомором или ратом. Свака задруга има својега старешину, који је обично најстарије мушко лице, и *} Види: А. Јоиа,новић, Историјски развитак српсве задруге. 1. Старо доба. Београд 1886'

- 185 Чл. 68. Повласгичар ће протоколисати Фирму код ирвостеиеног београдског трговачког суда по прописима грговачког законика а у исто време објавиће овај уговор у целини законим начином. За повластичара су обвезни закони Краљевине Србије и наредбе надлежних срп. власти. Трошкове око овога уговора као и све таксе, које се за његово легализирање или пренос имају положити, сноси повластичар. Чл. 69. Кад обе уговорачке стране уговор потпишу, предузимач ће бити дужан депоновати општинској благајници 20.000 динара као залогу, било у новцу било у српским државиим артијама. Ова ће му се залога вратити, после шест месеци од почетка експлоатација осветлења у целом рејону предвиђеном овим уговором. Чл. 70. За све време трајања повластице иико се не може наплаћивати за своја потраживања од повластичара из постојеће инсталације овога предузећа, тицало се то зграда или прибора, покретнот и непокретног. Дугови повласшчареви могу се наплатити само из прихода овог предузећа, ношто се нанлате из тих прихода сва општинска потраживања. Чл. 71. Ако би за време трајања повластице, повластичар својевољно напустио експлоатацију предузећа, цео постојећи покретпи и непокретни прибор за електрично осветљење припада опшгини без икакве накиаде. Сматраће се да је новластичар напустио експлоатацију, кад пресгане осветлење на свима линијама за месец дана, изузев случај неодољиве силе (^огзсе тајоге). Ово напушгање експлоатације, констатоваће на захтев општине, државна влает. Чл. 12. Овај ће се уговор саставити на српском језику у два равиогласна нримерка, од којих ће свака уговарајућа странка добити по један примерак за своје управљање. Чл. 73. Сва преписка између оп ;.тине и повластичара водиће се само па српском

ако неје искључена могућносг, да и какав млађи члап постане старешина само ако је својим пређашњим радом показао да има снаге и умеишости да унравља, Али власт таквог старешине иеје била на цео живот нити неограничена. Демократија, као основпи елемепат српског и у опште словенског живота, била је тодико снажна, да јо продрла и онде, где је обично неограпиченосг најчешћа, то јесг у иородицу. На име, старешина могао је бити замењен другим, ако чланови задруге нађу, да пеје кадар, да управља целом задругом. Осим тога, ниједиу важнију ствар неје старешина смео решити без договора с осталим члановима задруге, а без њиховога допушгења он не сме располагати ни најмањим комадићем породичне земље. Старешина задруге био је дужап да се стара, о напретку целе нородице. он мора да води бригу о стеченом имању, да стиче ново, ако је то могућно, једном речи, да врши све администрагивне послове у име целе задруге. Он је представник задруге у спољним односима, ала његова одлука, ако

ВРОЈ 34. језику. Исто тако биће српски написани и сви огласи, надписи и т. д. Чл. 74. Поједини чланови овога уговора могу се изменути кад на то пристану обе уговорачке стране.

општински послови Споменик. Услед постављених нових чесама има се приступити рушеи.у и уклањању свију досадањих чесама. Међу тим чесмама налази се и једна, која је за Србе а нарочито за Београђане од велике важности и историјске вредности. То је чесма „Чу курлиЈа", на којој се је заметла кавга између Срба и Турака. Последица ове кавге била је предаја градова Србима. Да не би ово важпо исгоријско место услед његовог уклањања прешло забораву, одбор оиштински у прошлој седници својој решио је, да се на томе месгу подигне о општинском трошку достојан споменик. Да би споменик шго бољи и прилагоднији био, одбор је изабрао нарочиго стручно повереништво, које ће имаги ово питање да проучи и поднесе пројект. д под нетом мишљењу поверенишгва известићемосвоје читаоце. За иоверепике изабрати су : г.г. Милан Капетановић, Коста Д. Главинић, као одборници и Паита Срећковић и Андра СтеФановић, сви проФесори Велике Школе.

ИЗВЕШТАЈ О Елан .у еточе на општинској кланици и раду општинских — спољних — контролора за месец Јули ове год. У месецу Јулу заклано је и го: I За граЏнство: 366 ком. волова; 184 ком. крава; 135 ком. телади, који су укупно тежили 4267 кила; — 1011 ком. овнова и оваца; 3.212 ком. јагањаца; 52 ком. јарчева и коза; 648 ком.јаради; — 786 ком.

хоће да посгаие пуноважна, морабитиодобрепа од осталих млађих чланова задруге. Као што се из ово неколико речи види, српска задруга била је основана на широком и здравом темељу чистог народног живота, и из саме установе задруге можемо лако видети, колико је уређење словенског племенског живота било боље, но што је у других народа, док су још на стуињу племенског живота. Узмимо иа пример Рим љане. Код њих је отац у породици пеограничепи диктатар, управо он је тиранин. Цело породично имање зависи једино од његове воље, сирам њега нико нема никакве власти, па шта више и живот члаиова иородице у његовој је руци.*) Преимућство српске задруге по устројсгву огледа се и у ноложају женскиња. Карактерна црта српског народа јесте да поштује женскиње, те отуда видимо, да је *) Види Тћ Моттвеп: КбтЈвсће ОевсћкМе. ВегНп 1881 I 1. стр. 55—57. „Бег Наизуа1;ег ћаИ сИе 8е1ш§еп П1сћ1; ћ1о88 1п 81гепд8(;ег 2исћ{ вопс1егп ег ћа4 (1аз Кесћ! ип(1 сИе РШсћ1 ићег еје сИе г1сћ1егНсће СгетеаИ аибгиићеп ипс1 8Је пасћ Егшевзеи ап Бе1ћ ипс! Бећеп ги 84га1еи "