Београдске општинске новине

1 : 6

БГОЈ 34.

9. Пвап Ристић механџија 1 овцу 10. Јованче ДимитријевиК лесар 1 јагње 11. Риста Б жииовић месар 1 јагње 12. Кузмап Бошковић каФеџија 1 јагње 13. Тодор Гојковић каФеџија 2 јагњета 14. Ташко Петровић каФеџија 2 јагњета 15. Томче Николић каФеџија 1 јагње 16. Јанаћко Михајловић каФеџија 1 јагње 17. Максим Ђокић каФеџија 20 јагањаца 18. Гавра Сиљановић механџија 1 јагње 19. Сгојан Јаиковић механџија 2 јагњета 20. Никола Ђерман механџија 1 јагње 21. Цана Петкови^ механџија 1 јагње 22. Ћира и Неша браћа Дамњановићи каФеџије 1 јагње 23. Димитрије Ђорђевић ашч. 45 јагањаца 24. Божа Бујер ашчија 1 јагње 25 Пера Мартиновић ашчија 1 јагње 26. Јовап Соколовић ашчија 1 јагње 27. Димитрије Живковић клач 12 јагањаца 28. Јовап Бујаш клач 1 јагње 29. Бранко Мишић клач 1 јагње 30. Јања Димитријевић клач -2 јагњета 31. Јевта Тасић клач 1 јагње 32. Тома Н. клач 1 јагње 33. Воислав Јуришић клач 1 јагње 34. Милош Шукић клач 1 јагње 35. Јовап Гутеш клач 1 јагње 36. Шандор Јаковљевић 1 јагње 37. Сава Папић клач 1 јатње Са свима овим лицима, код којих су пађене напред нобројане неуредности, поступљено је ио правилима о слободном клању стоке и пцодаји меса, и по кривичном закону.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Опшгина београдска на дан 16. Августа ове године, држаће јавну усмену лицитацију за набавку 700—750 метар. хвати дрва за огрев Суда и основних школа. Л.ицитација ће се држати у рачуноводству Суда од 8—12 пре нодие, и од 3 до

6 сати после подне у које ће се време и закључити. Кауција се полаже у 1800 диа. ако је српски грађаиип, а ако је страни поданик 3600 дип. Услови лицитације могу се видети у рачу новодсгву пре, а и на дан лицигације. Из седнице оуда општине вароши Београда 10. Авгусха 1891. год. СБр. 12029.

На дан 26. тек, мес. од 3 — 6 сати носле нодне држаће се у грађевинском оделењу суда ошптине вароши Београда јавна усмена лицитација за оправку београдскотрговачког Суда. Кауција се полаже при лицитацији у 600 динара у готовом иовцу или у државиим папирима. Ближи услови и предрачун могу се видети у поменутом оделењу сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији. 0д стране Оуда општине вароши Београда. ГБр 1295. 9. Августа 1391 год Београд.

СУДУ 0ПШТИНЕ ВАР0ШИ БЕ0ГРАДА

Према наредби госи. председпика од 27 Јула 1891 год. ГБр. 1223 подносим извештај о раду у онштинским мајданима у Топчидеру од почетка рада 1 -вог Јуна 1890 год. до 1-вог Августа 1891. год. У извештају поделио сам сав рад на 3 периода. 1-ви иериод од 1-вог Јупа 1891 год. до 1-вог Јануара 1891. год. Н-ги период од 1-вог Јануара до 1-вог Априла 1890 год. а Ш-ћи период од 1-вог Анрила до 1-вог Августа 1891. год.^ Ово сам учипио због тога, јер у првом периоду мајдан се ширио — отварао, а цена појединог материјала била је скупља као ломљеног и ивичног каиена. Други период пада у зиму кад су дани били кратки, мајдан се ироширавао и морао се знатан део

ГОДПНА IX. свиња, дебелих и средњих ио мери, које су укупно тежиле 66.221 килу; — 4 ирасета, до 20 кида и 4 прасета до 10 кила. ^ II Зч војску и остале државне заводе: 379 ком. волова 61 ком. крава; 69 ком. овнова и оваца и 337 ком. јагањаца Од ове стоке коју је лиФерант клао. иродато је за официре 11.013 киле. а претекло и у варош за грађанство упето 1.514 кила; за месо издато ОФицирима и за вишак у варош унесепи, наплаћена је прописана такса, арепда. Приход од заклане стоке за грађанство био је у 26.667 -50 динара; — од завлане стоке за војску и то, за. месо издато официрима, за претекли вишак унесеп у варош за грађансгво, наплаћенаје такса — арепда у 1.404-15 динара. Свега прихода од аренде месарске у масецу Јулу било је 28.07Г65 динара. Од напрад поменутог броја свиња под I марвено лекарским прегледом нађеноје 14 комада бобичавих, од којих је месо нронисно поништено. Према доставама контролора било је ових неуредиости: 1, Криумчарања: две свиње, једаи ован девет оваца и сто шест јагањаца. 2, криве мере 17 случајева; 3, продаје квар. усмрделог меса 16случ. 4, нродаја цубока скунље 1 случај; 5, продаја бобичавог меса 1 случај; 6, продаја забрањених остатака 2 сл. 7,продаја козетиие место овчевине 12 сл. 8, иема контролних мера на гри места. А кријумчарили су по именце: 1, Никола Петровић месар 1 свињу 2, Петар Станковић „ I „ 3, Милан Поповћ „ 1 овцу 4, Апостол Илић, механ. 1 овна и 2. овце 5. СераФим Деспотовић мехапџија 2 овце 6. Јоксим Тодоровић механџија 1 овцу 7. Стеван Ристић механџија 1 овцу 8. Спаса Илић мехапџија 1 овцу женска страна много боље заштићепа у Срба у то доба, него ли у мномх других народа. Такав је ноложај женскиња и у за друзи. Као што старешина одређује целој момчадији носао који ће да ради, тако исго и његова иодруга (жеиа), ако је има, или ииаче најстарија жена у кући, располаже женским пословима. Колико је важан положај жене види се већ и по имену стунаница. што значи сгуп, који држи кућу. Жена неје стојала у неограниченој власги својега мужа, већ је била пуноправна личност, која је чак и на суду могла сведочити.*) Она је имала иоловину мужевљег имања. При удадби добива девојка кз задруге оброх и рухо у прћију, а сгупајући у мужевљу кућу, добивала је иста права, која је имала у очевој. У опште брак је био један начип за зближавање племена. То је у главноме уређење старе српске задруге. У њој је све опште: и корист и

*) За ово впди леи иример у СрнКковићевој »Историји срп. народа* I. стр. 440

шгета, и добро и зло, и добит и дугови. Земљиште, на коме живи задруга, зове се очина или дедина. Облици својине дакле, били су врло прости све донде, док је задруга била у пуној снази својој. Али ми смо већ рекли, да се мало по мало поче јављати и лична својина, То је било помоћу мираза (нридоданог) и поклона. О миразу смо већ казали како се претворио у лично имање, исго је тако и с поклоном. То лично имање које је ностало миразом или поклоном, бивало је мало по мало све јаче и јаче и ако је задруга и даље постојала. Ималац је потпуно неограничепо располагао тим својим личним имањем, могао га је поклонити, продати, оставити у наслеђе коме је год хгео. Без икакве је сумње, да је то лично имање из прва било само покретпо, али мало по мало и непокретпо постаде на неким местима састав личног имања, те видимо, да се лично имање дели на гибле и негибле. Али појава личног имања пада већ пред свршетак племенског живота српског народа.

Ово нак, што смо до сад у кратко изложили, а ипак се старајући да ништа важније не изоставимо, то је слнка ондашњег племенског, чисго пационалпог живота, у коме неје било ни трага од каквог туђег утецаја. Ну српском народу неје на жалост било досуђепо, да се сам самостално развија и напредује, већ у његов живот нродреше многи страни елементи, који искварише леие и чисте српске обнчаје, напојивши га својим штетним духом Колики је и какав је био тај угецај, видећемо у II одељку овога рада, а сада ћемо у кратко изложити склоп и државио уређење тих народа, међу које западоше српска племена при своме доласку на Балканско полуострво. Ти народи јесу Грци (Византија) и татарско племе Бугари. Византијска имаерија у доба досељења Срба на Балкан. аолуострво. На супрот српском племепском животу, у коме се јасно и леио огледао културни дух целокуиног словенског племепа, стајала је визаптијска империја са својом лажном, извештачепом културом. Опаје већ била моралио