Београдске општинске новине

- 187 -

БРОЈ 34.

земље откопаги. Трећи период пада кад су дани најдужи, кад се ради у највећој спази и кад је у мајдану највише радиика било При послетку извео сам целокуиаи расход II приход. I период од 1-вог Ј}па 1890.— 1-вог Јануара 1891 г. Као што се из нрилога под Бр. 8 види утрошено је на мајдапе . . 42118-05 дин. Узет стари алат из оишт. магазина 315-90 дин. 4^.433-95 дин. Свега је у мајдапу израђено разне вр•сте камена и набављено алата. 1) израда плоча 1412.34 к м по 10 дин 1 4.123'30 дин. 2) израда ивичиог камена 924.34 км но 7 дин. . . 6470.38 дин. 3) израда ло.мљеног камена 4018.33 к ' м ' по 3 50 дии 14.064-16 дпн. 4. израда шљунка 59423"' ио 3 дин 1782 69 „ 5) за саграђени део железнице утрошено . . . 1695'35 „ 6) за саграђепе 2 бараке 3489-30 „ 7) за саграђену ковачницу и барутапу .... 793 ^0 „ 8) за алат у мајдану по вредиости (инвентар) . . 1329*20 „ 43.717'68 дин. Кад се одбије издатак од прихода остаје вишак у 1312 39 динара. У 1-вом периоду цене за ломљеп и ивични камен више су рачунате него после, јер су цене за подвоз камена јевтипије биле. Како пак није био сав камеа из мајдана извежен, него је осгало у мајдапу 2947 м 2б а цена за подвоз камена ове је године скунља без да се цепе камену подигла; то се мора цена камену за ових 2947 м 25 по 0*50 дин. спустиги што чини 1473 62 дип. пала, а и материјалпо стање њезино стајало је не може бити горе. Задруге пеје било, већ је постојала лична својииа. Али мањи и неважнији сопслвеници несу били кадри, да издрже све оне намете, које им је држава натуривала, нити пак све оне дације, које су непоштени скупљачи узимали нешто за државу, а више за себе. Из тих узрока сопственици пропадаху једап ио један, па су онда покушавали да беже, осгављајући земљу. Али држави то неје било кориспо, те их она с тога стапе насилним путем враћати и привезивати за зе.мљу. На тај начип пекадашњи самостални сопственици постадоше готово оно исто, што и прости робови. Осим тога сељаци и на још један начпн постајаху робови. Не могући издржати оне силне дације, а видећи да никуда не могу утећи са своје земље, опи су се обраћали каквом властелину, да он место њих нлаћа цару царево, а они ће му за то давати дарове и друге редовне приходе. Сељаци су живели на земљама великих баштинара или као нритврђени, привезани I

Према гоме у 1-вом иериоду има деФицита | 159'89 дин. II период од 1-вог Јануара — 1-вог Априла 1891. годипе. Као што се из нрилога нод А. види угрошено је на наднице 16'489'49 дин. на барут и алат 1.413-90 « С вега 17.903.39 Свега је у мајданииа израђено разне врсте камена и пабављепо алата (види прилог под А.) Плоча 1150 м -95 по 10 дипа Р а \ 1.509'50 дин. | Ломљеног камена 1144 м 26 по 3,- дин 3732 78 „ Шљуика 541-70 по 3'динара 1625-10 „ Иут у мајдан коштао је . 681-— „ Оправка желез. 207-— и бараке 218 425— „ Набавка алата 320-— „ 17.993-38 „ Кад се одбије издагак од прихода остаје вишак у 8.999 дин. III период од 1. Април. до 1. Авг.1891. г. Свега је утрошено : плаћено у мајданима 32 546.87 дин. алат и барут 3.013.61 дин. 35.660.38 дин. Свега је у мајданима израђено : плоча 2418.81 кв. по 10-— д. 24,188.10 ивичпогкам. 833.67 кв. по 6 - 50 д. 5.418.85 степени 83.70 кв. по 6 50 д. 544.05 циклоп тротар 84.00 кв. по 3'50д. 294.00 ломљен. кам. 2.344.10кв. по 3'00 д. 7.032.30 шљунка 1.106.25 кв. по 3-00 д. 3.318.75 саграђени нужпици за бараке 103.80 40.899.85 Кад се одбије издатак од прихода оста је добит 5239.47 дин. Тај вишак добивен је тим, што се ломљен камеп из мајдана 1 за земљу (т. з. сеоски робови) или као насељеници. Насељеници су били у много угоднијем положају него ли сеоски робови. Они су могли слободно сгупати у брак и имати покретне сгвари као своје лично имање, али ненокретно имање на коме су живели, било је својина њихног баштиника.*) Такво је било економпо стање византијске империје у време, кад се Срби доселише у њено сусество. Да видимо сада други суседни народ Србима — татарско племе Бугаре. Стање Бугара у време досељења Срба. Овај народ турско — татарског порекла живоо је у доба досељења Срба на простору између Црнога мора и Апга. По историјским подацима, који пам данас стоје па расположењу, можемо тврдити, да су Бугари најближи по крвном сроству Хупима. То је био скитнички, коњанички парод. Власт је била неограничепа и царска. Бугари су вешго употребили Словене у борбл против Визаптије, али културппји *) Види: В. Васиљевски: Матерхали ддл сторја визаитиискаго государства. Журналв мин. нар. нросв. 1879 март.

| одмах извозио те се није двапута преко ру( ке пребацивао, и што су радили много више раденика у мајдану, те се режијски трошкови према израђеном послу, — плата падзорнику и ковача — знатно смањила. Сав трошак за нодигнуте бараке псплати ће се, а до сада за 6 мечеци наплаћено је 407,40 динара.(види прилог под „Бараке".) Имајући у виду грађење кеа и пројектоване жељезпице због кеја, суд је у почетку ове године тражио и добио од г. ми нистра пародне привреде дозволу да отвори још један мајдан поред саме пројектоване I жељезничке пруге, како би иредузимач за грађење кеа сав потребан камен од општине узео, но како се у том новом мајдану појавила велика количина земље, то се рад обуставио док се не сагради жељезница по сисгему Декувиља фесашп11е) те да би се извађена земља могла употребити за насипање баре Венеције. На нов мајдан угрошено је (види прилог под А.) плаћен акол за откопану земљ. 1397.68 д. „ , за материјал 214.50 д. Свега: 1612.18 д. Извађено је 74 м .48 кам. но 3 д. 223.44 д. према гоме износи деФицит 1388.73 д. Кад се узме целокупан рад у сва три нериода и рад у новом мајдану опда излази следећи вишак добити. Свега је утрошен. у I перијоду 42.433.95 д. » „ у II 17.903.39 д. У III „ 35.660.38 д. нов мајдан 1.612.18 д. 97 609.90 д. За то је израђено: плоча I II и III пер. 4982".10 по 10 дин. 49.821.00 ивице I п. 924.34 кв. по 7 55 д. 6.470.38 ивице III п. 833.67 кв. по 6-50 д. 5.418.85 степен. III п. 83.70 кв. по 6'50 д. 544.05 ! цик. трот. III п. 84.00 кв. по 3.50 д. 294.00

народ словенски мало по мало (а не онако брзо као шго се обично мисли) претвори дивљачне Бугаре у себе. Владалац њихов с апсолутном влашћ^ звао се хаган. Као и сви азијски народи Бугари су били полигамисте и у томе неје бидо никакве разлике између владара и најнростијег војника, ношто су сви по могућству држали више жепа. Њихов татарски, нљачкашки дух упућивао их је на онакав начин живљења, који је савршепо био противан словенскоме. Они су били ратници, која ни иајмање несу водили рачуна о земљорадњи, те према томе пенокрешо имање у њиховим очима неје имало никакве вредности. (насгавиће се)