Београдске општинске новине

Г0ДШ1Л IX А/ ^ члл ^ ' "V кунатпла, и по прочитању, преддога суда општине вар. Београда, одбор је решио, да се прво места уступи Исаку Еојену за дену од хиљаду три стотине шесдесет и један динар и 12 ! пара, друго место Владимвру Димитрпјевићу за пет стотина дпнара деветнаест двнара и осамдесет пара н треће место Нестору Мил сављевићу за цену од три стотине педесет н два динара и педесет пара. IX. По нрочитању извештаја новеренпштво нзабратог у седницл одборској од 15. Марта 1891. ВВр. 1020 ради прегледа прекорачених буџетских иартија из 1890. год. којим се извештајем иредлаже, да одбор донесе одлуку, да се одобре све прекорачене буџетске партпје, и одбор је усвојио у св<:му овај извештај одборског поверенпштва. X. Председнпштво износп одбору на решење молбу Тодора А. Милишића АБр. 913, којом тражп да му се врати кауција, иошто је општина пзгубпла нраво да даје под закуп чпшћење димвака у вар. Београду. По прочнгаву те молбе и по саслушању реФерата г Ђорђа С. Новаковића, одбориика и члана повереништва, коме је етављена дужност да проучи оиај иредмет, одбор је решио, да се молпоцу Тодору Л,. Милишићу вратн положенп кауцнја а како да се овај губитак општипског прихода накнади да већање о томе остане за пдућу седницу. XI. Еметовскп номоћник г. Коста Чупнћ, актом својим АБр. 805 модп одбор да на осиову члана 5. закони о чувању пољскот нмања одредп казну за учињене потрице. По прочитању тога акта одбор је решио, да и ове године као и лане остане иста казна за иотрице п то: I. За ирегажени пли опашени 1 кв. метар пашњака, браника, воћњака, ливаде и детелине 0*10 дпн. II. За 1 кв. метар баште, баштованџинице — нрегажен или опашен 0,50 дин. III. За 1 чокот виноградскп, упропашћен 100 дпн. IV. За прегажени или опашени 1 кв. метар њиве, засејане јечмом или овсом 015 дин V. За прегажени илп опашени 1 кв. метар ^нве, засејане житом пли ражи 0.20 дин.

годлгбфдк.

ОБДИДИ СВОЈИНЕ у И^ХХЈОЈ" ИСТОРИЈИ СРЕДБЕГА ВЕКА. НАНИОАО ВЛАДИСЛАБ РИВНИКАР. (Ову је расправу наградила Веоградска о пш т и и а ирвом видовданском наградом од 400 дин.) (паставак) Такво схватање ствари проилази из самог ступња развића, на коме су, јер за такво дивљачко нлеме својина врлоје неразговетан појам. Докле код Словена видимо у то доба лепо развијену националну систему дотле се код Бугара с презирањем гледа па све оно, што се односи на земљорадњу и миран, сталан начин живота. Били су навикпути, да живе од пљачкања, па им се чннило, да обрађивање земље нема никакве вредности.

— 190 71. а) За 1 струк кукурузни пре праше- ј ња 0-05 дин. б) За 1 струк кукурувни носле прашења ! 0.10 дин. в) За 1 с рук кукурузни после првог копања 0-15 дин. г.) За 1 струк кукурузни после другог копања 0.20 дин. XII. Председништво износи одбору извештај књиговодства општинског о приходима и расходима општинским за прва три месена 1891 год. и по прочитању тог извештаја АБр. 1078, одбор је решио. да овај извештај прегледају одборски повертнпци г. г. Јов. М Таднћ, Р. Драговић и Андра Одавнћ и подпесу одбару свој извештај. XIII. Председништво швештава одбор да је наредбом својом АБр. 1086 а на осиову чл. 26. зак. општ учинио расноред рада међу кметовима ц кметовсквм помоћницнма, но коме распореду би требало да г. Драгутин Илић кметовски поиомоћник и старешина одељка палилуског дође у суд општпнски и суди спорове општинске а на његово место да оде г. Коста Чупић кметовск помоћник. Да се г. Драгутин Илић није покорио овој наредби, но је иротив исте поднео одбору жалбу. По прочптању наредбе и жаабе АБр. 1108 одбор је, пошто нема довољног броја чланова одбора за решавање нових ствари решпо, да ова ствар стави на дневнн ред за идућу седницу. XIV. Председавајућн саопштава усмену молбу г. Св. Карапешића, да одбор реши, да се г, Ка- ј рапешићу изда из општинске благ &Јне а из плате председника накпада за све време, за које је г. Карапешпћ заступао председника и његову дужност отправљао. По еаслушању ове молбе одбор је због недовољног броја чланова одбора за решавање нових ствари решио, да се ово остави за идућу седннцу. XV. Председник износп на одобрење одбору нацрт Периклеса Цикоса, предузпмача за грађење трамваја, како да се положе шине трамвајске кроз улице Београдске, но одбор је у-лед малог броја чланова одбора, решио, да ова ствар остане за идућу одборску седнпцу.

БРОЈ 35. ~ \ЛЛ / " Ч/Ч/Ч.'- ^ч/Ч/\/ Ч-ЛУЧ ' Л/Ч/Ч' - ч/у\/~ N/4 XVI. Председништво износи одбору на, решење нредлог г. Љуб, Јовановпћа одборника, да се цена хлебу сиусти, пошто је жито и брашно нојевтинило, н одбор је, по саслушању овога решио, да се цена хлебу спусти, од 25 пара на двадесет и три паре дпн. по килограму, а да се један леб продаје ио 20 пара у тежини од 870 грама. Ово да важи од 9. Јуна Ј 891, год. XVII. По прочптању молбе Љуб. Живковића адв. овд, пуномоћника Ћирија и комп. предузпмача овд. АБр. 1082 којом тражи да општина врати кауцију његовим властодавцима, коју су као предузимачи грађење копкасте калдрме положилп општини, одбор је решио, да по овоме предмету подпесе суд оппитшскп идућој одборској седници свој извештај.

ОПШТИНСКИ ПССЛОЕН Цена хлеба. Одбор општински у седници својој од 14. ов. мес. повисио је таксу хлебу од 25 пара на 27. Л.еб ће се продавати по 25 пара у тежини од 926 грама. Ово повишење таксе вреди од 16. августа 1891. год. закључно. Дућани. Од неког доба, а нарочито од како је трошарина у Београду заведена, почели се нагло подизати омањи дућанчићи ван рејоиа варошког и трошаринског а на I друмовима крагујевачком и смедеревском. Да су ови дућани веома штетни по развитак нрестонице и њепе трговине мислимо, да нам није потребно наводити за то каквих разлога а јот мање оних, са којих су сопственици тих дућана ван рејона сазидали их. Да би се овоме стало на нут и тиме отклонило све, што би ишло на штету вароши и њеној трговини, одбор је општински, а усљед молаба и жалаба многих грађана београ^ских , предузео све пој требне мере код надлежних власти, да се I сопственицима ових дућана забрани др-

Ето тако су били уређени пароди, међу које западоше Срби. С једне стране Византија са својом преживелом цивилизацијом с друге стране татарско-турски Бугари, дивљи и ратнички народ — то су били суседи Србима, мирном, трудољубивом, иатријархално уређепом, земљорадничком народу. Они су утецали на развитак српске државе, па је са свим појамно, да се тај уте цај распростирао чак и на облике својине у нас. О томе утецају говорићемо у одељку шго сада долази. II. Видели смо какво беше стање византијске империје у доба када се Срби доселише на Балкаиско полуосгрво. а сада пам ваља изнети нромеие, које Срби својом појавом проузроковаше у источној римској царевини. Ненрестани ратови са Словенима учинише, да византијско становништо стаде пропадати, а словенско заузимаше село по село, град по град, област по област. То словенско сгановништво, на много места потпомогнуто византијским, које се бунило

иротив својих злих господара, то дакле становништво, иачини нреврат у државном склопу и уређењу. Тај се нреврат огледа у томе, што словенским утецајем неста сеоских робова и насељеника, па се појази тако звана општинска Форма. Они су се ослободили, а имање, на којем су дотле живели, и које су обрађивали. поста њихова пепокретна својипа. Све те земље, укуино узете, сачињавале су својину једне општине, која је њоме располагала како је хчела и умела. На тај начин општина је постала једпа велика веома разгранага задруга, чији су задругари сви чланови општине. Да је то била права, само велика задруга види се већ и по гоме, што неје било допуштепо извлачити личне коригти из тог општег, задружног имања. Па исто онако, као што се и задруга могла распасти, када чланови њезини усхтедну да се деле, тако се исто и то велико оиштинско имање могло делити. Само су на ту деобу морали пристати сви чланови, јер иначе неје пуноважна. Ова промена у економном склопу Византије била је врло благотворна по уну-